Category Archive Novosti

Najveći i najopasniji “napasnici” u kući su muve, jer prenose bakterije, gljivice i parazite. U zgradi od deset stanova je dovoljno da u jednom budu loši uslovi i svuda će biti bubašvabe. 

I pomisao na insekte u kući, mnoge uznemiri jer ih se uglavnom plaše i gade. Osim toga, teško ih je uhvatiti i u potpunosti uništiti kada se zapate u domu. Takođe, izvor su zaraze jer idu na hranu, razne namirnice. Stručnjaci ističu da je uloga insekata u prirodnom lancu velika i neophodna, jer su korisni.
– Svi insekti, počevši od bubašvaba, buba rusa, mrava, paukova, čak i moljaca i muva, postoje s razlogom jer su sitni čistači organskih otpadnih materija. Smatraju se štetočinama jer dolaze sa nehigijenskih mesta. Ukoliko sa sobom donesu i mikroorganizme, mogu da ugroze zdravlje ljudi. Leti ih, naravno, ima više jer im pogoduju klimatski uslovi pa su izuzetno aktivni, razmile se svuda gde im odgovara. Naročito vole toplo i vlažno vreme – objašnjava biolog dr Ivan Aleksić, rukovodilac Službe za biocide i medicinsku ekologiju iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

* Čini se da ljudi najviše zaziru od bubašvaba?

– Bubašvabe su se prilagodile tokom evolucije na život sa čovekom, a znatno ih je manje od kada je u kućama bolja izolacija i klimatizacija. Traže hranu organskog porekla, mrvice, tragove masnoće. Od higijene ukućana, naročito u kuhinji, zavisi koliko će se razmnožiti. Ako se ne vodi dovoljno računa, eto njih na “gozbu”. S obzirom na to da se množe veoma brzo, u potrazi za novom teritorijom počinju da se šire i lako ulaze u stanove u blizini, iako se tamo vodi računa o higijeni. Dovoljno je da se u zgradi sa desetak stanova samo jedan ne održava na valjan način, pa da nastane pravi haos kod svih. Razmnožavaju se tako što nose jaja u čauri na telu i polažu ih u kući – kaže sagovornik “Života plus”.
Bubašvabe, crne ili smeđe boje, su štetočine jer dolaze na hranu i kontaminiraju je noseći na sebi uzročnike zaraze i bolesti, koji ostaju na namirnicama. One idu u potragu za hranom hiljadama godina, ali civilizacijski razvoj im pruža šansu da probaju nešto bolje i ukusnije, pa opsedaju kuće i kuhinje.
– U dodiru sa hranom mogu da budu mehanički prenosioci brojnih bakterija, njihov izmet izaziva alergijske reakcije, koje su inače karakteristične za grinje. Zato bi osobe koje su alergične na kućne alergene trebalo da obrate pažnju na eventualno prisustvo bubašvaba – upozorava naš stručnjak.

* U čemu se razlikuju bubaruse od bubašvaba?

– Nezgodnije su od bubašvaba jer se lakše prilagođavaju i brže razmnožavaju, pa ih ima mnogo više. Stacioniraju se i na višim spratovima, za razliku od crnih bubašvaba, koje uglavnom ostaju na nižim ili u okolini zgrada gde je mnogo đubreta organskog porekla. Dok bubašvabe u stanove dolaze kanalima gde su postavljene toplovodne, kanalizacione i druge cevi, bubaruse se penju i preko zida ulaze kroz prozor ili drugi otvor. Iako su manje od bubašvaba, izazivaju izuzetno neprijatan osećaj kod ljudi kada ih ugledaju. Uz insekticide i druge preparate, a naoružani strpljenjem, ukućani će uspeti da ih oteraju. Ali, pod uslovom da se higijena, pre svega kuhinja i kupatilo, održavaju na pristojnom nivou – poručuje dr Aleksić.

* Koliko je teško “obračunati” se sa mravima u kući?

– Žuti “faraonski” ili crni idu svojom, tačno zacrtanom putanjom i do najviših spratova solitera. Više ih je u novim naseljima gde su u potrazi za hranom i vodom. U kolonama dolaze i odlaze u svoja staništa, pri čemu im je nemoguće preseći put. Crni mravi su opasniji od žutih, jer prilikom ujeda, ako su isprovocirani, izbacuju koncentrovaniju mravlju kiselinu. Mesto ujeda boli, javlja se crvenilo koje nakon izvesnog vremena samo prolazi bez ikakvih posledica. Mravi nisu prijatni za gledanje, ali mogu da se oteraju insekticidnim preparatima, na primer specijalnom kredom ili da se zovu stručne službe ukoliko su rašireni po celoj zgradi – kaže ovaj biolog.

* Ko su najveći napasnici među “kućnim” insektima?

– Najveći napasnici su muve, kućna muva je najuspešnije adaptiran organizam na čovekovo stanište. U toku godine se više puta razmnožava, larve se hrane organskim otpadom koji ostavlja čovek i ima ih svuda. Od njih se s pravom treba pribojavati, jer su mehanički prenosioci bakterija, gljivica, parazita. Uzročnike različitih zaraza prenose na nožicama, krilima, usnom aparatu i ostavljaju na hrani, sokovima i ostalim prerađevinama. Na ovaj način kod ljudi mogu da izazovu dijareju, tifus, koleru, dizenteriju, a prenose i salmonelu. Teško ih je ukloniti jer brzo postaju rezistentne na svaki novi insekticid.
Sagovornik “Života plus” ističe da su još opasnije muve koje napadaju stoku. Životinje zbog njih mogu da smanje i prinos mleka. Neke vrste muva polažu larve na kožu stoke, one se hrane njihovim potkožnim tkivom što je za životinju pravo mučenje.

* Veliki problem predstavljaju i moljci?

– Ovi mali leptirići su prave štetočine u okruženju čoveka. Za hranu koriste žitarice, testenine, brašno, orašaste plodove, pirinač, odeću, novine… Svuda ostavljaju tragove pretvarajući se u gusenice, koje se prvo učaure, a kasnije postaju leptirići. Namirnice zagađene gusenicama moljaca mogu da se spasu ukoliko se zamrznu, a zatim proseju. Gusenice je lako prepoznati po ružičastoj boji. Inače, ovi moljci se razlikuju od moljaca koji se hrane garderobom, njih ne privlače namirnice već prljave stvari, zbog kompleksa vitamina B koji se nalazi u ljudskom znoju. Vitamini su im potrebni za razvoj larvi. Takođe ih privlače i fleke koje progrizu i sve što je organskog porekla, čak i krzno – objašnjava dr Aleksić.

Spas su repelenti jakog mirisa, koji teraju i moljce i njihove larve.

NE BACAJTE ĐUBRE OKO ZGRADE!

Da bi se oslobodili bubašvaba i buba rusa neophodno je održavanje higijene ne samo u zgradi, već i u njenoj okolini. Ovo je posebno važno za stare građevine, gde su stare kanalizacione cevi i infrastruktura. Insekti u podnožju zgrada imaju svoje stanište, ali to ne znači da moraju i da dospeju u stanove. Da se to ne bi dogodilo, preduslov je da se ne bacaju otpaci hrane i drugo đubre kroz prozor i u dvorište, da se ne prosipa ulje već da okolina bude uredna. Ako se dogodi da u stanove stignu insekti, najbolje je pozvati službu za dezinsekciju da očisti celu zgradu. Oni koji žele sami da se sa njima izbore, trebalo bi da znaju da su na pojedine preparate rezistentni i zato ih treba menjati, sve dok ne nestanu. Ovo posebno važi za izuzetno otporne bubaruse.
Protiv kućnih napasnika koriste se razne krede, otrovni mamci u kutijama koje oni vole, hemijska sredstva u vidu sprejova kojima se kritična mesta prskaju, preparati u obliku gela, koji se stavljaju na nedostupna mesta… Važno je da se zna da slučajni kontakt sa tim preparatima nije opasan za decu i za odrasle – naglašava dr Aleksić.

PAUCI UNIŠTAVAJU KOMARCE!
Pauci nisu štetočine, već korisni stanovnici naše planete i životnog okruženja jer uništavaju razne insekte, muve i komarce. Iako pojedine vrste ujedaju i izazivaju alergijske reakcije u vidu otoka, crvenila i svraba, ti simptomi spontano prolaze bez ikakvih posledica. Samo nekoliko vrsta imaju jak otrov i mogu biti opasne po život ljudi, kao što je crna udovica na primorju. Opasne vrste ne žive na našim prostorima, pa preterani strah od pauka nije opravdan – naglašava sagovornik “Života plus”.

Beogradski zavod za javno zdravlje savetuje građane kako da se zaštite od ujeda komaraca, osa, stršljena, krpelja, pčela i bumbara.
Kako navode, početni kontakt sa insektom može biti bolan i praćen je reakcijom na otrov koji u kožu ulazi kroz usta ili žaoku insekta. Ipak, u najvećem broju slučajeva ubodi i ujedi insekata izazivaju blaže reakcije koje prolaze u roku od par sati ili dana ne ostavljajući posledice. Međutim, u nekim slučajevima, kod posebno osetljivih osoba, ubod pčele, ose ili stršljena može izazvati jače alergijske reakcije koje mogu biti opasne po život, dok su komarci mogući prenosioci različitih zaraznih bolesti poput groznice Zapadnog Nila i slično. Takođe, ujed zaraženog krpelja moze dovesti do Lajmske bolesti, koja, ukoliko se na vreme ne uoči i ne leči, može imati ozbiljne posledice.

Ipak, pridržavanjem nekih osnovnih saveta možete znatno smanjiti rizik i zaštititi sebe i svoje najmilije od uboda i ujeda insekata:

• izbegavajte blizinu mesta na kojima se insekti razmnožavaju i roje – stajaće vode u prirodi (bare, močvare, kanali i sl.) ili dvorištima (bazeni, česme), cvetajuće bašte, kompost, kante i kontejneri za smeće
• izbegavajte da prolazite ili boravite blizu gnezda insekata – veća je verovatnoća da će vas insekti napasti ukoliko se osete ugroženim, tako da je veoma važno ne dirati njihova gnezda. Mesta gde insekti najčešće prave svoja gnezda i košnice su trulo drveće, panjevi, stare automobilske gume, kante i kontejneri za smeće, ili su ona ukopana u zemlju.
  

• ispraznite posude i isušite nepotrebne barice u vašem dvorištu ili okolini kuće
• postavite zaštitne mreže na prozore i vrata od dvorišta/terase, i redovno proveravajte njihovo stanje
• sklonite gnezda i košnice insekata, naročito u blizini mesta gde deca borave i igraju se – gnezda nikada nemojte uklanjati sami, već zatražite pomoć stručnjaka za dezinsekciju!

INSEKTE PRIVLAČE KOZMETIKA I HRANA: Izbegavajte korišćenje kozmetičkih preparata (parfema, krema, mleka za telo) i proizvoda za ličnu higijenu (sapuni i sl.) sa jakim mirisima, jer oni privlače insekte. Miris hrane takođe privlači insekte. Slatkiši, sladoled, voće, zaslađena pića, lubenica i tunjevina samo su neke od vrsta namirnica primamljivih insektima. Budite pažljivi kada konzumirate ove i slične namirnice.

Beograd-
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pozdravilo je danas odluku Narodne skupštine Republike Srbije koja je izglasala Zakon o potvrđivanju sporazuma o očuvanju aftičko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa (AEWA)

Aftičko-evroazijski sporazum o zaštiti migtratornih ptica (AWEA), kao deo Konvencije o zaštiti migratornih životinja, obezbeđuje neophodnu saradnju brojnih država preko kojih preleću ili se u njima zadržavaku ptice selice na svojim seobama, od Artaktika do Rta dobre nade. Preko ovih područja preleću stotine miliona divljih ptica svake godine u pravcu severa ili juga, i one su izložene velikom broju različitih pretnji. Pretnje dolaze u ključnim periodima života ptica, kada im je, tokom preleta ili sletanja na tlo, neophodan mir da bi stigle do svog cilja, i to dvaput godišnje.



Sporazum je potpisalo 77 država Evrope, Azije i Afrike, kao i Evropska unija. Predstavnici zemalja potpisnica redovno se sreću i razmatraju koliko je njegova primena efikasna. Osnovne mere koje zemlje potpisnice moraju zajedno da sprovode su zaštita samih ptica selica, zaštita njihovih staništa, upravljanje ljudskim aktivnostima, istraživanje i monitoring ptica selica i obrazovanje pojedinca, organizacija i institucija radi bolje primene ovih mera. Za ove aktivnosti zemljama potpisnicama su na raspolaganju i zajednička sredstva.

Jedna od osnovnih pretnji za ptice selice je krivolov, i to naročito u južnoj Evropi (uključujući i naše krajeve), na Bliskom Istoku i u Africi. On utiče ne samo na smanjenje populacija ugroženih vrsta, nego drastično pogoršava stanje populacija koje prežive te remeti uobičajene životne cikluse u svetu u kom za ptice ostaje sve manje mesta.
Iako regulisani lov ne zabranjuje, uvažavajući naučne podatke o veoma štetnim efektima olova na ptice, ostali biodiverzitet, životnu sredinu i ljudsko zdravlje, Sporazum uvidu zabranu korišćenja olovne sačme u lovačkoj municiji, koju su državedužne da postepeno. Olovna sačma, naime ima svoje alternative u potpuno bezbednim drugim metalnim legurama, a njeno korišćenje već je zabranjeno u mnogim zemljama.

“Imaju neverovatan predosećaj za nesreću. Kada treba nešto da se desi, kao da osete, uznemire se i počnu da cijuču. Najčešće se u tom slučaju rad prekida, i rudari idu na sigurne lokacije. Bilo da je u pitanju zemljotres, metan, odron ili nešto četvrto. Kada beže oni, sklanjamo se svi” – otkriva Goran Nikolić, predsednik Sindikata Javnog preduzeća “Resavica”. 

Nakon što se prethodnog meseca dogodila tragedija u kojoj je život izgubio rudar Željko Miletić, otvorilo se ponovo pitanje o zaštiti ovih radnika, kao i o neophodnosti ulaganja države u ovaj sektor.

Prema pokazateljima, rudari u Srbiji spadaju u grupu radnika koji najviše rizikuju svoj život na radnom mestu, s opremom koja je u proseku stara 20 godina, a za to su uglavnom nedovoljno plaćeni. O tome su dobro upoznati i u Vladi Srbije, pa su tako ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin prilikom proslave dana rudara naveli da pored zastarele opreme nedostaje i radna snaga, i da samo u Senjskom rudniku nedostaje čak 200 rudara!

U takvoj situaciji, rudari koji svakodnevno silaze nekoliko stotina metara ispod zemlje, snalaze se kako znaju i umeju. Iskustvo i instinkt im pomažu mnogo kako bi izbegli nesreće, ali je malo poznato da su njihovi najveći prijatelji kada siđu u jamu – pacovi, kao i da taj glodar predstavlja zaštićenu životinju kod ovih trudbenika.

Kako objašnjava Goran Nikolić, predsednik Sindikata Javnog preduzeća podzemne eksploatacije uglja (JP PEU) “Resavica”, pacovi su jedine životinje koje silaze tako duboko u zemlju, i predstavljaju svojevrsne zaštitnike na radu u jami.

– Još kada sam počinjao da radim, starije kolege su me upozorile da ću se non stop sretati sa pacovima, ali da ih nikako ne ubijam, već da oni ispod zemlje, zajedno obitavaju sa rudarima. A uskoro mi je postalo jasno i zašto. Oni su jedine životinje koje se spuštaju toliko duboko, i sem njih dole u mračnim jamam nema drugih životinja. Drugo, mnogo je važnije to  što imaju neverovatan predosećaj za nesreću. Kada treba nešto da se desi, kao da osete, uznemire se i počnu da cijuču. Najčešće se u tom slučaju rad prekida, i rudari idu na sigurne lokacije. Bilo da je u pitanju zemljotres, metan, odron ili nešto četvrto. Kada beže oni, sklanjamo se svi – navodi Nikolić. On otkriva da je dugogodišnja “saradnja” sa ovim životinjama dovela do toga da im rudari redovno ponesu  sa površine zemlje i malo hrane.

– Čudna je to stvar. Iako se većina ljudi plaši njih i užasava se pacova, iskustvo me je naučilo da kada sam u rudniku možemo slobodno da im verujemo. Kada silazimo u jamu, redovno im nosimo i malo hrane, pošto delimo sve, kako se kaže “i dobro i zlo” – kaže on

Nikolić navodi kako mu se jednom prilikom na dežurstvu desilo da mu je dok je bio sam u jami, jedan od njih upozorio na urušavanje jednog od tunela.

– “Bio sam sam u jami, bila je noć, trebao sam da izvršim neke provere, kako bi jutarnja smena mogla da nastavi da kopa. Desilo mi se da kada sam prolazio tunelima, tri puta naiđem na jednog starog pacova, koji je bio uznemiren. Kao da mi je nešto govorio. Preskakao sam ga i sklonio se na sigurno. Na mestu na kome sam ga sreo, neposredno nakon toga se desila nesreća, obrušio se tunel i moj kolega je nastradao” – otkriva Nikolić.

Podsetimo, prosečna plata rudara u Srbiji je od 40.000 do 50.000 dinara, dok je plata početnika nešto veća od 30.000 dinara. Radnici koji rade na najtežim poslovima, kao što je zatrpani Miletić, mogu s noćnim radom i drugim bonusima da dođu i do 60.000, što je shodno mestu i uslovima u kojima se radi, zaista malo. Nema savremene tehnologije, pa se radi starim metodama, većinom ručno, bušenjem ili miniranjem, daleko od tehnologije u savremenim evropskim rudnicima. Na državi i resornim institucijama leži odgovornost da se što pre krene u oporavak kompletnog rudarskog sektora, kako bi se ovakvo stanje popravilo i mogućnost dešavanja nesreća svele na minimum.

Minijaturni fosil praistorijske ptice pomaže naučnicima da razumeju razvoj ptica u vreme dinosaurusa.

Fosil iz perioda mezozoika (pre 250 do 65 miliona godina) je ptica iz grupa ptica poznatih kao Enantiornithes. Ovaj kostur je među najmanjim ptičjim skeletima ikada otkrivenim, iz razdoblja mezozoika.

Kraći je od pet centimetara i verovatno je težio oko 85 grama, dok je bio živ. Ono što ovaj fosil čini toliko značajnim i jedinstvenim jeste to što je ptić uginuo vrlo brzo nakon što se izlegao, a to je ključno razdoblje formiranja kostura kod ptica.

To znači da je vrlo kratak životni vek ptice dao naučnicima retku priliku za analizu koštane strukture i razvoja kostiju te vrste.

Proučavanje osifikacije, procesa razvoja kostiju, može mnogo toga da objasni o životu mlade ptice, kažu naučnici. Može da im pomogne da otkriju sve od toga je li mogao da leti ili je, posle izleganja, morao da ostane u gnezdu, kao i da li je mogao sam da preživi.

Vođa istraživanja Fabijen Knol sa Univerziteta u Mančesteru objašnjava:

“Evoluciona diversifikacija ptica rezultirala je širokim rasponom razvojnih strategija mladunaca i značajnim razlikama u brzini njihovog rasta. Analiziranjem razvoja kostiju možemo da proučimo čitav raspon evolucionih osobina”.

Zbog toga što je fosil tako mali, tim naučnika je, u njegovom proučavanju, koristio sinhotronsko zračenje kako bi do detalja video mikrostrukturu kostiju.

Knol kaže da nove tehnologije paleontolozima nude neslućene mogućnosti za istraživanje fosila.

Naučnici su otkrili da je prsna kost ptića uveliko bila formirana od hrskavice i još nije bila okoštala, što znači da još mogao da leti.

Obrasci okoštavanja koji su uočeni kod ove i drugih vrlo mladih ptica iz grupe Enantiornithe sugerišu da su razvojne strategije te grupe drevnih ptica bile raznovrsnije nego što se ranije mislilo.

Tim ističe da to što nije imao okoštali sistem ne znači nužno da je ptić preterano zavisio od roditelja za hranu. Današnje vrste ptica, poput agapornisa, vrlo su zavisne od roditelja, kada se izlegnu, dok su druge, poput pilića, vrlo nezavisne.

Koautor istraživanja Luis Čiape iz Muzeja prirodne istorije u Los Anđelesu kaže da novo otkriće, zajedno sa drugim iz drugih dijelova svijeta, omogućava uvid u svet drevnih ptica koje su živele u vreme dinosaurusa.

“Fascinantno je koliko je mnogo obeležja koje vidimo kod današnjih ptica, bilo razvijeno pre više od sto miliona godina”, ističe on.

Članak preuzet sa sajta:

https://www.nezavisne.com