DETLIĆI

O vrsti

Detlići su ptice stanarice rasprostranjene širom sveta, osim u Australiji, na Novom Zelandu, Madagaskaru i polarnim predelima. Žive u šumama, parkovima i blizu ljudskih naselja.

Poznato je blizu dvesta vrsta, od kojih u Srbiji živi sedam (veliki, srednji i mali, seoski,lilfordov i tropski detlić). Razlikuju se u veličini i boji koja varira od crne, bele, crvene, žute do zelene.

Zajedničke karakteristike ovih malih ptica veličine do 23 cm  jesu dugačak i oštar kljun u obliku dleta pomoću kog prave rupe u drvetu, lepljivi jezik kojim izvlače hranu i noge sa po dva prsta okrenuta naviše i naniže koji im omogućavaju dobro penjanje. Čvrsta pera na repu imaju funkciju oslonca.

Detlići u jednoj sekundi udare kljunom u drvenu površinu 20 puta, ali ne mogu da se povrede, jer je kompletna struktura kostiju i mišića glave i vrata usmerena na amortizovanje udaraca.

Ove ptice imaju mali mozak koji je obavijen debelim kostima lobanje koje  u čeonom i potiljačnom delu podsećaju na koncentrisano sunđerasto tkivo. Ublažavanju udaraca doprinose i mišići vrata koji preusmeravaju snagu udaraca od lobanje, jezik koji je obavijen duž lobanje, kao i deblji sloj tkiva na gornjem delu kljuna u odnosu na donji.

Pored anatomije, ponašanje ovih ptica doprinosi izbegavanju povreda. Detlići imaju malo rotacija, a posebno nakon udaraca u drvenu površinu izbegavaju pokrete.  Kada prave rupu u drvetu, ne udaraju u isto mesto, već traže najbolji put kojim brže i sa manje snage probadaju drvo.

Zašto detlići kuckaju?

Tri su osnovna razloga zbog kojih detlići neumorno kuckaju u drveće ili drvene površine.

Osnovni razlog je ishrana. Detlići se hrane insektima koji žive ispod kore drveća i njihovim larvama. Kljun služi za pronalaženje hrane odn. kuckanje oštrim i jakim kljunom je način da se dođe do obroka.

Drugi važan razlog je što  kuckanjem  način privlače partnere.

Detlići prave gnezda u rupama drveća. U zavisnosti od tvrdoće drveta, taj proces može potrajati i do mesec dana.  Jednom godišnje ženke polažu zmeđu 3 i 7 jaja na kojima leže oba roditelja do petnast dana, a ptići su nesamostalni do mesec dana po rođenju.

Interesantno je da za svako parenje formiraju nove rupe u drvetu.

Detliči su monogamne ptice koje ne žive u jatima.