JAZAVAC
O vrsti
Jazavac ili evropski jazavac je vrsta životinje iz roda koji pripada porodici kuna. Živi u odajama ispod zemlje koje sam kopa, a koje su hodnicima povezane sa površinom. Težak je do 25 kg, a dužina mu se kreće od 90 do 110 cm.
Jazavac je noćna životinja pretežno, zato da ima slabo razvijen vid, malo bolje razvijen sluh i odlično razvijeno čulo mirisa. Obično živi u skupu od po nekoliko jedinki i na svojoj teritoriji ima nekoliko jazbina u kojima boravi.
Jazavac ide polako i tromo, a njegov hod daje utisak trapavosti i premora. Čak ni prilikom trčanja se ne kreće brzo. Ispušta roktave zvuke koji podsećaju na svinjske.
Jazavac je svaštojed i insektojed, pa se prvenstveno hrani 
glistama, ali i insektima, malim sisarima, gmizavcima, vodozemcima, jajima, mladim ptićima, korenjem, lešnicima, voćem i ostalim jestivim biljkama, zavisno od godišnjeg doba. Takođe raskopavaju gnezda bumbara i osa kako bi se prehranili larvama. U toku zime jazavac ulazi u jednu vrstu zimskog sna. U proleće i preko leta hrani se korenjem, naročito brezovim, a kasnije gljivama, žirom i bokvicama.
U sumrak i noću je aktivan. Obično se svake noći kreću istom putanjom. Voli vodu i kupa se rado.
Tokom leta teže od 7 – 13 kg, a tokom jeseni od 15 – 17 kg. Najveći izmereni jazavac je težio 27,2 kg.
Jazavci izbegavaju glinena tla, koja je teško raskopati čak i s njihovim snažnim kandžama, a daju prednost pašnjacima i šumama koji imaju velik broj glista. U urbanim područjima, jazavci će hranu potražiti u kantama za smeće ili vrtovima.
Građa lobanje kod jazavaca je takva da je fizički nemoguće da iščaši vilicu, što im omogućava da imaju jedan od najsnažnijih i najopasnijih ugriza u svetu prirode. Ova karakteristika čini jazavca strašnim protivnikom za svaku životinju koja mu se nađe na putu.
Jazavci su teritorijalne su životinje, ali se ponekad mogu naći u malim grupama koji se zovu klanovi. Veličina grupe se kreće od dve do dvanaest jedinki. Svaki klan ima dominantnog mužjaka i ženku koji su često jedini članovi klana koji se razmnožavaju.
Jazavci žive do 15 godina u divljini i 19 godina u zatočeništvu. Jazavci su skloni infestaciji Baylisascaris parazitima. Mogu biti prenosioci besnila i veruje se kako su prenosnici goveđe tuberkuloze.
Mnogo jazavaca u Evropi je pobijeno plinom tokom 1960ih i 1970ih
godina zbog kontrole besnila. Do 1980ih, ubijanje plinom sprovođeno je u Ujedinjenom Kraljevstvu radi kontrole nad goveđom tuberkulozom. Skandinavski običaj jeste da se stavljaju ljuske od jajeta u čizme pre šetnje kroz jazavčevo područje, jer postoji verovanje kako jazavci grizu dok ne čuju krckanje kostiju. Lov na jazavce je dosta čest u mnogim zemljama.
Borba jazavaca je sport zakonom zabranjen u Ujedinjenom Kraljevstvu Ugovorom o okrutnosti prema životinjama 1835, kao i Ugovorom o zaštiti jazavaca 1992.
Jazavčari su posebna vrsta pasa, posebno uzgajana zbog korišćenja u lovu na jazavce i u borbama jazavaca.
Gruba dlaka od jazavca se koristi u proizvodnji kvalitetnih četki za brijanje, a u nekim se prilikama koristila i kao kosa za lutke.
Jazavac ne razlikuje boje, i bolje zapaža predmete u pokretu.
Neprijatelji jazavca su vuk, ris i lutajuci psi. Za njegove mladunce je opasan i orao, buljina, a ponekad i lisica.
