Leptir ( latinski naziv Lepidoptera) je red insekata s dva para krila obraslih ljuskastim dlačicama koje se prekrivaju poput crepova. Žive na svim kontinentima osim Antarktiku, a mnoge vrste su opasno ugrožene. Kako su hladnokrvne životinje, žive u područjima do 2 000 m nadmorske visine, a ponekad i još više, na toplim brdskim obroncima.Mužjaci leptiri su obično šereniji i življi ,dok nekih nekih leptira pojavljuju se znatne razlike u boji prema godišnjem dobu. Bez krila, leptiri mogu biti dugi između 3 mm i 7 cm. U svetu je poznato više od 150 000 vrsta leptira, a u srednjoj Evropi živi više od 4 000 vrsta .
Veliki kupusar (Pieris brassicae) je leptir čije gusenice (larve) pričinjavaju štetu na kupusu i ostalim biljkama iz roda kupusnjača(krstašica). Njegove gusenice nagrizaju listove biljke na kojoj obitavaju, dodatno ga prljaju svojim izmetom. Usled toga, dolazi do postepenog uvenuća delova ili cele glavice. Pored kupusa, gusenice ove štetočine se nastanjuju i hrane i drugim vrstama kupusnjača. Omiljeni su mu ren, kelj, keleraba, repa, a u određenoj meri i slačica. Ovaj štetni insekt se javlja u dve, a nekad i u tri generacije. Ono što mu najviše pogoduje jeste suša, period kad nema kiša i kada vladaju visoke temperature. Veoma lako i brzo se razmnožavaju u to vreme. Zimski period provode u fazi lutke koja se u aprilu mesecu transformišu u leptira i izlaze na otvoren prostor. Tokom početnih dana oni iz sebe izbacuju karakterističnu tečnost crvene boje, što se među narodom nekad naziva i krvava kiša. Ova generacija leptira polaže jaja već u maju mesecu na kupusu. Jaja polažu ih u gomilama od po 30 do 40 komada i uvek se nalaze na naličju spoljnih listova. Svaka ženka može tokom svog života da položi više od 200 jaja. Tokom maja i juna jaja se razvijaju u larve – gusenice. One se hrane listovima na kojima su se izlegli i to čine velikim intenzitetom, što ostavlja velike posledice po biljku. Krajem juna meseca oni se pretvaraju u lutke, a nedugo potom iz njih izlaze leptiri druge generacije.
Šteta koju prouzrokuje veliki kupusar
Kada se pojavi veliki kupusar, šteta je verovatno već nastala usled ishrane dok je bio u fazi larve. Pošto je u pitanju vrsta koja se brzo i u velikoj veri razmnožava, njegove gusenice za kratak vremenski period mogu da naprave ogromne probleme. Potrebno je redovno pregledati kupusište da bi se utvrdilo da li i u kojoj meri je prisutan ovaj štetni insekt. Ukoliko je primećeno da na preko pet odsto površine postoji gusenica velikog kupusara, radi se o napadu velikog intenziteta. Ne treba zanemariti ni stanja u kojima je njihovo prisustvo manje, jer je i jedna larva dovoljna da načini priličnu štetu na biljci. Ona svojim izmetom dodatno prlja listove kupusa koji su nagriženi, a kako vremenom raste tako se sve više i dublje zavlači u glavicu. Usled toga, ona može biti u potpunosti uništena, naročito ako je temperatura vazduha visoka, što ubrzava pojavu uvenuća.
Zaštita od velikog kupusara
Zaštita od velikog kupusara je veoma važna i nju treba sprovesti blagovremeno. Zbog toga je izuzetno bitno nakon svake berbe ukloniti sve ostatke kupusa. Osim toga, kao preventivnu meru treba spomenuti i poštovanje plodoreda, pa isti kupus na istom mestu treba posaditi nakon 4 godine. Suzbijanje se može izvršiti hemijskim preparatima – insekticidima koji se koriste protiv malog kupusara. Olakšavajuća okolnost je što se mlade gusenice skoro uvek nalaze u neposrednoj blizini jajnih legla, pa se tom prilikom mogu efikasno uništiti i one koje se još nisu izlegle. Ukoliko se radi o manjim površinama, eliminacija ovih štetočina može da se izvrši i bez upotrebe hemijskih sredstava. Tom prilikom je dovoljno ručno sakupiti larve i uništiti ih van prostora na kojem su pronađene. Osim toga, veoma je korisno imati posađen paradajz u neposrednoj blizini, jer veliki kupusar ne podnosi prisustvo ovog povrća. Kao alternativno sredstvo može se koristiti i pepeo od drveta. Dovoljno je rastvoriti do dve šolje u 10 litara vode uz dodatak malo tečnog sapuna i tako napraviti rastvor. Ovom tečnošću mogu se posuti biljke na kojima su primećena jaja, gusenica, veliki kupusar kako obleće oko njih ili njegov manji srodnik.
Reč stručnjaka – Dejan Reljin, master.inž. poljoprivrede CHEMICAL AGROSAVA: Tokom prošle nedelje bilo je masovno polaganje jaja ozime sovice što dovodi do zaključka da bi svi proizvođači šargarepe i krompira trebali da urade tretman preparatom kakav je Bifenicu.
U Srbiji se poslednjih godina redovno prati brojnost leptira koji prave štete u poljoprivrednoj proizvodnji. Podaci dobijeni ovim praćenjem umnogome olakšavaju zaštitu i određuju vreme primene preparata. Pregledom je utvrđeno da je tokom prošle nedelje bilo masovno polaganje jaja ozime sovice (Agrotissegetum) što dovodi do zaključka da bi svi proizvođači šargarepe i krompira trebali da urade tretman preparatom kakav je Bifenicus. Kada je kupusna sovica u pitanju, njeno prisustvo je potvrđeno, pa je u periodu do 15. avgusta, u kupusnjače i šećernu repu, neophodno tretirati preparatom Bifenicus. Kada se koristi ovaj preparat, dodatni benefit je i to što će delovati i na druge vrste leptira i ostalih štetnih insekata koji se mogu naći na parcelama.
Kukuruzni plamenac je leptir iz porodice crambidae. Kako se radi o noćnom leptiru, često ga možemo prevideti u poljima, pa njegova pojava nije uvek jasno uočljiva. Leptir ne oštećuje biljku, već njegova larva, odnosno gusenica. Larva se hrani listom i kasnije se ubušuje u samo stablo i kada se list razvije iza nje ostaju kružne rupe na listovima. Rupe na listovima su obično prvi znak na osnovu kojeg možete da vidite da je kukuruz napadnut, međutim tada je već relativno kasno za tretiranje jer su gusenice već napravilie veliku štetu.
Šteta koju prouzrokuje kukuruzni plamenac
Smatra se da jedna gusenica može da umanji prinos od 3 do 6%. Što je više ubušenih gusenica gubitak je veći. Pošto se dešava da u polju bude napadnuto i do 60 ili 70% biljaka smanjenje prinosa može biti zaista veliko.
Zaštita od kukuruznog plamenca
Postoje registrovane aktivne materije, odnosno preparati za suzbijanje plamenca. Važno je dobro proceniti da da li i kada treba izvršiti suzbijanje plamenca. Postoje pragovi štetnosti koji za semenski kukuruz iznose oko 10% položenih jajsnih legala ili oštećenih biljaka, a za merkantilni kukuruz su od 15 do 20%.
Vreme zaštite varira iz godine u godinu, u zavisnosti od temperature i razvitka insekta. Jedne godine za prvu generaciju ovog insekta najbolje vreme je bilo početkom i sredinom juna, a za drugu generaciju očekuje se da će to biti negde krajem jula. Potrebno je prskanje visokoklirensnom prskalicom koja ide iznad stabiljki kukuruza. Potrebno je koristiti registrovane preparate i koristiti velike količine vode zbog velike površine lisne mase, koju je prosto potrebno „okupati“, jer sredstvo treba da dođe u kontakt sa samim jajnim leglima ili mladim larvama, jer je tada ovaj insekt najosetljiviji na insekticid.
Zanimljivosti o leptirima
U nastavku donosimo vam 20 zanimljivih činjenica o šarenim insektima – leptirima….
1. Leptiri su kratkovidni. Obično ne vide dalje od 3 metra.
2. Antartik je jedini kontinent na kom nema leptira.
3. Nakon pčela, leptiri su drugi vodeći oprašivači.
4. Jedan od najboljih pokazatelj zdravog, uravnoteženog eko sistema to jeste čiste sredine je mnoštvo leptira.
5. Ljudi koji proučavaju leptire zovu se lepidopteristi.
6. Postoje četiri faze leptirovog životnog ciklusa: jaje, Larva,pupa i odrasli leptir.
7. Leptir može položiti između 100 do 4.000 jaja.
8. Leptiri mogu videti crvenu, zelenu i žutu boju. Pored ovih, oni vide i niz ultraljubičastih boja koje su nevidljive ljudskom oku.
9. Najbrži leptiri mogu leteti 5,4 metara u sekundi, dok najbrže leptirice lete i do 11 metara u sekundi.
10. Lepriri ne mogu leteti ako njihova telesna temperatura padne ispod 30 stepeni Celzijusa.
11. Leptiri su oslikani i na Egipatskim freskama starim oko 3.500 godina.
12. Leptiri mogu da lete samo kada je temperatura između 27’C i 37’C.
13. Gonepterix rhamni je vrsta leptira koja živi 9-10 meseci, što je i najduži životni vek jedne vrste. Neke vrste žive jako kratko, par sedmica, par dana, pa čak i nekoliko par sati.
14. Neke vrste leptirica nikada ništa ne pojedu u svom odraslom životu, jer nisu razvili usta, a i probavni sistem im je potpuno zakržljao još dok su bili gusjenice.
15. Mnogi leptiri mogu ‘okusiti’ podlogu svojim nogama kako bi se uvjerili da li je list na koji planiraju položiti jaja ukusna hrana za gusjenice ili ne.
16. Leptiri ne mogu preživeti samo na nektaru.Oni piju vodu iz blatnjavih bara koje su pune neophodnih minerala.
17. Neke vrste leptira, poput Monarh leptira, su selice i poznato je da tokom zime lete u toplije krajeve. Njihova migracija izgleda apsolutno fantastično, a sam put traje hiljadama kilometara.
18. Peru ima preko 3.700 vrsta leptira – više od bilo koje druge zemlje na svetu. Leptiri u Peruu još nisu detaljno proučeni, a procenjuje se samo u ovoj državi postoji još najmanje 500 vrsta koje još nisu otkrivene.
19. Prosečni leptir je težak kao dve latice ruže.
20. Određene vrste leptira, kao što su Monarh leptiri, proizvode toksine koji obeshrabruju predatore da se njima hrane.