Šteta izazvana mačkama 
Mačke mogu biti veoma agresivne životinje. Procenjuje se da ujedi mačaka čine od 5 do 25 % svih ujeda životinja. Mačke grebu ili ujedaju, a povrede koje nanose poput razdreotina i uboda se lako inficiraju i ugrožavaju zdravlje ljudi. Češće napadaju ženke, mahom starije žene za ruke, a nije retkost da napadaju u predelu glave. Mačke koje imaju vlasnike, uglavnom ujedaju ljude za vrat i lice.
Prilikom grebanja, mačke mogu da prenesu bakteriju Bartonellu koja izaziva
bolest bartonelozu. Reč je o infekciji koja se prepoznaje pojavom plikova na mestu ogrebotina ili ujeda pet do deset dana nakon napada. Može se pojaviti i otok limfnih čvorova blizu mesta na koži gde se dogodio ogreb ili ujed i to nakon jedne ili tri nedelje od kontakta sa mačkom. U simptome spadaju i povišena temperatura, umor, slabost, glavobolja, bolovi u zglobovima.
Ovu bolest na čoveka mogu preneti i buve koje žive na koži mačaka.
Ulične mačke su nevakcinisane, zbog čega se veoma često razboljevaju, a na ljude mogu preneti i besnilo.
U prevenciji svih potencijalnih problema, građani mogu pre svega da ne hrane mačke i ne okupljaju ih oko stambenih objekata. U nekim gradovima u Srbiji, kao što su Subotica, Novi Sad, Smederevo, hranjenje mačaka lutalica je zabranjeno i podleže novčanom kažnjavanju. U Beogradu se bolesne mačke mogu prijaviti Javnom komunalnom preduzeću Veterina Beograd u čijoj su nadležnosti i ovakve situacije.
