Kako prepoznati pacove u okruženju?
Pacovi su životinje koje se nastanjuju u ljudskim naseljima zbog lako dostupne hrane. Reč je o inteligentnim, društvenim glodarima koji žive zajedno u velikom broju i čija je aktivnost najviše izražena noću. Brojni su u gradovima, na seoskim imanjima, u stambenim zgradama, privrednim gazdinstvima. Gde god da žive, identifikuju se na osnovu tipičnih tragova. Mesta na kojima se najčešće uočavaju tragovi su potkorvlja, kuhinje iza sudopera i mašina za pranje sudova, perionice, spušteni plafoni, šupe, garaže, odvodi i sve druge prostorije gde postoje cevi i kablovi koji su uvedeni od spolja ka unutra. Ukoliko čujete šuškanje, grebanje i pre svega pronađete tragove izmeta, izvesno je da se pacovi u veliko broju nalaze u vašem okruženju. Pacov u toku noći ostavi i po četrdeset komada izmeta braon ili tamno braon boje vretenastog izgleda koji oblikom podseća na zrno pirinča. Crni pacovi su veoma
vešti penjači po svim površinama, lako dospevaju do tavana gde prave buku kretanjem i mlevenjem predmeta koje grizu zubima. Prljavi, crni tragovi duž ivica objekata takođe su znakovi da se u okolini nalaze ovi glodari. Zbog lošeg vida, pacovi se kreću proverenim putevima duž ivica gde ostavljaju mrlje od masti ili prljavštine sa krzna. Rupe ili jazbine uz građevinske objekte koje služe za legla, skladištenje hrane i skloništa jasan su znak da se tu nastanjuju sivi pacovi. Pacovi prave legla na tavanima, potkrovlju, pod nadstrešnicama, jazbinama i u šupljim zidovima. Sve što nađu od mekih materijala koriste za donošenje mladih na svet. To su najčešće kartoni, izolacija, stara garderoba i slično.
Pacovi rado žive u kanalizaciji iz koje ne postoje ograničenja da uđu u toalete u stanovima, kućama, radnim prostorijama. Ovi glodari su odlični plivači koji u vodi mogu da izdrže tri dana, a dah zadržavaju oko tri minuta. Pomoću oštrih noktiju se penju uz vertikalne površine, a skelet im je veoma savitljiv, te lako prolaze i kroz najmanje otvore. Nije retka pojava da u kuće ulaze kroz toaletne šolje.
Rasprostranjenost:
Koliko zaista ima pacova?
Nepisano pravilo kaže da ukoliko se ugleda jedan pacov znači da ih ima u bližem okruženju, ukoliko se ugledaju dva, znači da ih ima oko 100, ako se vide tri onda ih je oko 1000, 
a ako se vide četiri jedinke na jednom mestu, onda ih ima u veoma velikom broju. Broj pacova je nemoguće precizno odrediti upravo zbog njihovog izuzetno brzog razmnožavanja. Razvoj gradova doprinosi i povećanju broja pacova koji uvek žive na mestima gde ima mnogo dostupne hrane. Britanci veruju da na jednog stanovnika dolazi jedan pacov. U Njujorku se operisalo cifrom od osam miliona pacova, pa je taj broj smanjen na dva miliona, a činjenica je da je reč o gradu u kome pacovi obitavaju u neverovatno velikom broju. I Pariz je imao procenu od osam miliona pacova, a građani su obavezni da poštuju mere koje dovode do smanjenja ovih glodara.
Vrste pacova u Srbiji
Pacovi vode poreklo iz Azije, ima ih pedesetak vrsta I rasporstranjeni su u čitavom svetu, osim na Antarktiku. Na domaćem području žive tri vrste pacova.
Sivi pacovi (Rattus norvegicus) su najbrojnija vrsta pacova u Evropi. Dugački su između 20 I 30 cm, teški do 500 grama, premda nisu retki ni izrazito veliki primerci od 1 kilograma I dimenzija poput mačaka! Boja krzna je sivo – smeđa, a između nogu imaju plovne kožice koje im omogućavaju dobro plivanje u vodi bez koje ne mogu da žive. Sivi pacovi imaju izrazito veliku reporoduktivnu moć. Ženke postaju polno zrele između prvog I trećeg meseca života, mužjaci sa četiri. Ženka ima teranje svakih pet dana, a u toku šest sati može da se pari sa nekoliko stotina mužjaka. Godišnje imaju šest I više legla u kojima je između 9 I 12 mladih, a može da se dogodi da ih je 23! Dva dana nakon okota, ženka je spremna za novo parenje. Zubi pacova neprekidno rastu, godišnje mogu dostižudužinu do 14 cm, zbog čega imaju stalnu potrebu za grickanjem odn. glodanjem kako bi se sekutići mehanički trošili. Pacovi žive između tri I sedam godina, a interesantno je da skaču do jednog metra u vis.
Crni pacov (Rattus rattus) ima telo dužine do 20 cm, težak je do 250 grama i zahvaljujući jakim noktima na kratkim nogama, odlični su penjači na gotovo svim podlogama. Kao i sivi pacov, živi blizu ljudskih naselja, u kućama, magacinima, svuda gde ima biljne ili stočne hrane. Nastanjuje se na tavanima, potkrovljima, ostavama. Za razliku od sivog, crni pacov može da živi bez vode. Reporoduktivni potencijal je slabiji u odnosu na sivog pacova. Ženka na svet donosi između 5i 10 mladunaca tri do šest puta godišnje.
Bizamski pacov je veliki pacov koji je težak I preko kilograma, a dugačak do 40 cm. Karakteristično za ovu vrstu je da živi pored vode – kanala, ribnjaka I drugih vodenih tokova. Odličan je plivač što mu omogućavaju plovne kožice između prstiju na zadnjim nogama I ljuskama na repu. Hrani se biljkama i insektima, žabama, jajima ptica I slično.
Zanimljivosti:
Slatki, mali pacovi
Verovali ili ne, sivi pacov se kao kućni ljubimac čuva još od 19. veka! Lako se pripotimljava, jer je reč o veoma inteligentnim životinjama. Pacovi su društvene životinje i najbolje ih je držati u istopolnom paru ili u grupi sa drugim pacovima. Da bi pacov postao ljubimac sa kojim možete ostvariti nekakav oblik komunikacije, potrebno je da ga odmalena nosite. Tada neće biti problema ni u vezi sa adaptacijom u grupi. Poželjno je I da se bar sat vremena kreće van kaveza. Mužjaci su obično krupniji I manje aktivni od ženki. Nasuprot individualnom uživanju sa pacovima, svetska atrakcija je hram Karni Mata u Indiji u kome živi 20 000 pacova! Pacovi se hrane, održavaju I tretiraju sa posebnim poštovanjem. Sam hram je ograđen I zaštićen kako ove svete životinje ne bi bile ugrožene od ptica grabljivica. Pripadnici kaste Čarana koji žive u gradiću Dešnok u kome se nalazi hram veruju da su pre dolaska na svet u ljudskom obličju bili sveti pacovi i da će se u taj oblik vratiti nakon ovozemaljskog života.
