PUHOVI
O vrsti
Puhovi su mali, noćni glodari koji izgledom podsećaju na kombinaciju miša i veverice. Dužina tela je između 13-18 cm, a raskošan rep od 12 do15 cm. Puh je težak najviše do 200 grama. Boja krzna je u rasponu od sive do braon, uši su velike i okrugle, a oči crne i male.
Nastanjuju kontinentalni deo Evrope, Veliku Britaniju i veća mediteranska ostrva, ima ih u Africi, a u Aziji se naseljavaju do Irana. Vole hrastove i bukove šume sa stenovitim liticama i pećinama na nadmorskim visinama do 1500 metara. Iako su veoma oprezni, žive u blizini ljudskih naselja, česti su stanovnici tavana.
Puhovi imaju veoma izoštren sluh, okretni su i prilagođeni penjanju.
Žive u malim porodičnim grupama, a rasprostranjenost varira od vrste i dostupnosti hrane. Puhovi su svaštojedi, uglavnom se hrane voćem, bobicama, insektima, orasima, lešnicima. Veoma su prilagodljivi, pa u nedostatku hrane jestdui i koru drveća, lišće, cvetove, čak i beskičmenjake i jaja.
Razmnožavaju se jednom ili dva puta godišnje od kraja juna do sredine avgusta kada na svet donose prosečno četiri mladunčeta, mada je moguće da ih je do 11. Mladunci na svet dolaze bez krzna, bespomoćni su, a oči otvaraju tek osamnaest dana nakon rođenja. Puhovi žive do dvanaest godina.
U vreme rimskog carstva, uzgajani su radi upotrebe u ljudskoj ishrani. Prirodni neprijatelji su lisica, kuna, sova, divlja mačka.
Specifičnost ovih malih glodara je dug period hibernacije. Tokom zimskog perioda šest meseci ili duže leže na boku uvijeni poput klupka. Ponekad se bude na kratke periode vremena da jedu hranu koju su skladištili u blizini jazbine. Tokom leta, stiču masne naslage na telu koje ih održavaju u životu u vreme hibernacije. Polno zreli postaju po završetku prve hibernacije.
