Šteta koju prouzrokuju stršljeni
Stršljeni mogu napadati i pčele, pa tako mogu pričiniti velike štete pčelarima. Stršeljen može napasti čoveka prevashodno ako je ugroženo leglo, ali nije agresivan i neće prvi napasti. Otrov stršljena je po sastavu manje toksičan od otrova osa, ali je žaoka stršljena deblja i duža. Tako probija u dublje slojeve kože i izaziva veći osećaj bola. Stršljeni su po pravilu manje agresivni od manjih pripadnika familije osa. Ubodi stršljena mogu svakako biti opasni po ljude kod kojih postoji alergičnost na toksin koji stršljeni proizvode. Glavni problem predstavlja činjenica da ženke stršljena često odaberu za izgradnju gnezda ljudske građevine i neposrednu okolinu gde borave ljudi. Takođe, mora se reagovati ukoliko ugrožavaju pčelinja društva, jer tako mogu naneti veće ekonomske štete. U drugoj polovini avgusta leglo stršljena je u zenitu. 
Ogroman broj je letačica, a još veće je leglo. U tako velikom broju odraslih stršljena ima i dosta „ratnika“, opskrbljenih snažnim otrovom, koji, ako se ne pazi, mogu biti izuzetno opasni. Alergijska reakcija najveća je opasnost i ubod u vrat, lice, jezik.
Stršljenovi kada se alarmiraju napadaju zajedno, što predstavlja veliku opasnost. Opasnost od stršljena se preuveličava, ona je bitno manja nego što se običeno misli. Da bi život bio ugrožen, bilo bi potrebno više od 500 intenzivnih uboda. Međutim, pošto ubada samo oko 10% stršljenova jednog gnezda, ovaj broj se nikad ne dostiže.
