Ekološka zaštita od voluharica
Suzbijanje voluharica je dug i težak proces. Ukoliko se na vreme reaguje pre namnoženja sprečava se velika šteta.
Jedan od načina odvraćanja voluharica jeste učiniti stanište što manje pogodnim za njih. Korov i gust biljni pokrov omogućuju voluharicama hranu i zaštitu od grabljivica, pa ih je poželjno ukloniti. Obrađivanje zemlje takođe pomaže smanjenju njihovog broja. Strašila nisu uspešna u zastrašivanju voluharica.
Postavljanje zamki nije preporučljivo u slučaju kontrole velike populacije voluharica jer su visoki troškovi rada i uloženo vreme. Za kontrolu manjih populacija, mogu se koristiti mišolovke postavljanjem zamke. Dobar mamac će biti komadići jabuke, lešnici i ostalo voće. Jesen i kasna zima su periodi kada će se uloviti najveći broj voluharica.
Jednogodišnji usevi imaju manji broj voluharica.
Veliki broj grabljivica se hrani voluharicama (lisice, sove, mačke, kune, jastrebovi). U većini slučajeva, grabljivci ne mogu držati populaciju voluharica pod kontrolom iz razloga što većina grabljivica ne lovi u blizini kuća i vrtova gde je ta kontrola najpotrebnija. Takođe, voluharice im nisu prvi izbor u prehrani, nego alternativa. Pomažu određene biljke i zvukovi. Moguće kupiti uređaje koji u zemlji proizvode vibracione i zvučne talase.
