ZMIJE
O vrsti
Zmije su hladnokrvne životinje koje vode poreklo od gušterolikih gmizavaca. Umesto nogu, imaju izuzetno pokretljivu kičmu, te se kreću vijuganjem tela ili pravolinijski kada prolaze kroz uzane hodnike.
Poznato je oko 2400 vrsta, od kojih su 400 otrovnice. Zmija nema u hlanim predelima kao što su Grenland, Antarktik, Novi Zeland, Irska, neki delovi Rusije i Kanade, a sve ostale krajeve naseljavaju. Mogu biti kopnene i vodene, neke vrste lete, premda večina živi na kopnu u travi, ispod kamenja, u žbunju, a neke vrste i na drveću.
Otrovnice od neotrovnica je lako razlikovati po trouglastoj glavi na
čijim se bočnim stranama nalaze žlezde sa otrovom i naglašenim vratom. Neotrovnice mogu da ujedu, ali ne nanose ozbiljne povrede, osim neprijatnosti.
Veličina zmija se kreće od 15 cm do 11,5 metara. Telo zmije je prekriveno rožnim pločama koje povremeno skida ili „presvlači“ u jednom komadu jer rastu tokom celog života i povremeno stvaraju nov prekrivač. Mlade zmije se češće presvlače nego stariji primerci. Razmnožavaju se polaganjem jaja, a neke rađaju žive mladunce. Zmije žive dugo, oko 40 godina.
Čulo mirisa im je izuzetno dobro razvijeno, za razliku od vida. Na vrhu rascepljenog jezika nalaze se čula 
za dodir i ukus. Neke vrste zmija su osetljive na toplotu. Imaju oko 200 zuba, otrov je hemotoksičan odn. razara krvne ćelije.
Zmije su isključivo mesožderi. Hrane se gušterima, glodarima, manjim sisarima, drugim zmijama, pticama, jajima, ribom, puževima, insektima. Pojedine vrste plen ubijaju otrovom, a neke dave ili jedu žive ulove. Imaju izrazito pokretne vilice, donja se može pokretati i bočno, što im omogućava da progutaju plen koji je značajno veći od njih samih. Kada guta veliki plen, srce zmije se pomera i do jedne i po u dužine u odnosu na svoju poziciju!
