Kako oterati vukove?

 

Zaštita od vukova

Najčešće se koristi (električni pastir) koji sprečava vukove i ostale predatore da napadnu ovce i druge domaće životinje. Psi su odlični čuvari koji uspešno vekovima štite stada. U Rusiji  seljaci koriste šarene balone, jer vukovi ne žele da prilaze nepoznatim predmetima. Trenutno se u Švajcarskoj testira zaštita koristeći lame kao pse čuvare. Testira se i ogrlica za ovce koja meri puls životinje, aktivirajući zaštitu kada se puls ubrza odnosno kad se detektuje opasnost.

Pastirski pas

Pas se pokazao kao najbolji čuvar ovaca. Od davnina je pas sa pastirom štitio stada seljaka, što je i danas u praksi. 

 

 

Električni pastir

Električni pastir je izvor napajanja električne ograde za čuvanje životinja veličine koze do goveda. Električni pastir EP1 priključuje se na standardnu električnu mrežu 230V, električni pastir EP2 na DC izvor od 12V. Životinja koja dodirne električnu ogradu doživi neugodan strujni udar, te neko vreme izbegava ogradu. Taj električni udar nema nikakvih zdravstvenih posledica na životinju, ni na čoveka ako je slučajno dodirne.

https://portuguesa-farmacia.com/comprar-cialis-generico-sem-receita-online/

 

Vukovi najveću štetu prave seoskim domaćinstvima ubijajuci domaće životinje a najčešći plen su im ovce, goveda, svinje, konji. Generalno izbegavaju i beže od čoveka ali dešavalo se i da napadnu ljude, naročito decu u nekim krajevima. Kako su bili istrebljeni u devetnaestom veku danas su vukovi zaštićena vrsta u Evropi.

 

 

Vuk je najveći od divljih pasa, njegovi potomci su domaći psi. Oni su veoma prilagodljivi, pa tako uspevaju i da žive i u ledenim područjima Grenlanda i Arktika, kao i u pustinjama Severne Amerike i Centralne Azije. Većina vukova nastanjuje šume i travnata područja. U divljini se može doći do susreta sa usamljenom jedinkom vuka, ali normalan socijalni život vukova odvija se u čoporu. Vučji čopor se u pravilu sastoji od roditeljskog para i njihovih potomaka. Vukovi u divljini uglavnom žive od 8 do 9 godina.

Vuk se hrani pretežno velikim biljojedima, ali lovi onu vrstu koja je najčešća u području na kojem živi. Na severnim delovima pretežno love irvase, srne ili neku drugu divljač iz porodice jelena. U njihovu lovinu u Istočnoj Evropi spadaju i divlje svinje. Redovno love i male glodare kao što su kunić, krtice, zečevi, miševi i pacovi. U nedostatku uobičajene hrane, vukovi će jesti i strvinu i otpatke, kao i lubenice, krastavce i dinje.

U krajevima sa razvijenim stočarstvom hrane se i stokom koju – ako nije čuvana – lakše love nego divljač, nanoseći time velike štete stočarima. Ogromna i neutoljiva proždrljivost vukova spada u područje bajki i legendi. Prema istraživanjima, vuk godišnje pojede između 500 i 800 kg. Prosečno vuk pojede oko 2 kg dnevno, ali postoje periodi u kojima vuk ne ulovi ništa. Mladi vukovi često love i jedu insekte.

Vukovi su ozloglašeni zbog navike da ubiju mnogo više plena nego što mogu im je potrebno, kada im se za to ukaže povoljna prilika. Takođe postoji verovanje da vukovi love stare i bolesne životinje, što nije u potpunosti tačno. Kad je u pitanju jelenska divljač, vukovi uglavnom love mlade i zdrave životinje, ponekad namerno preskačući bolesne i izgladnele.

Dok u normalnim prilikama vukovi izbegavaju blizinu čoveka, kada nema drugog izvora hrane (ili im se ukaže pogodna prilika) vukovi se mogu okrenuti i čoveku kao izvoru proteina. Iako je napad vuka na čoveka statistički retka pojava, postoje brojni istorijski zapisi o takvim napadima.

Vukove i danas aktivno progone. Uprkos tome, jače je saznanje da vuk ne predstavlja opasnost ni po čoveka, a ni po poljoprivredu. Prihvata se da u okviru zaštite sredine treba zaštititi i vuka kao sastavni dio faune.