Budući da kormorani nemaju svog prirodnog predatora, postojeći ekološki sistemi za zaštitu i odbranu od kormorana. Odnose se na zastrašivanje ptica i smanjenje njihovog prisustva na obalama mora, reka, jezera, ribnjaka.
zaštita od kormorana
U Srbiji se od kormorane brane jezera u kojima se uzgaja riba. Kako je reč o velikim vodenim površinama, najbolja zaštita je uređaj MEGA BLASTER PRO. To je najmoćniji zvučni rasterivač ptica koji koristi uznemiravajuće zvuke ptica grabljivica i ranjenih ptica. Na taj način stvara zonu opasnosti na području na kome se primenjuje. Aparat je vodootporan i namenjen je za spoljašnju upotrebu. Pokriva ogromnu površinu od oko 12 hektara, a izlazna jačina zvuka je oko 125 db. Pored njega postoje i drugi zvučni sistemi kao što su LS-2001, Bird Gard, BirdXpeller Pro, Broadband Pro i drugi.
„Gator gard“ ili plutajući aligator je replika ovog reptila koji plaši ptice svojom pojavom, čak i one koje nikada nisu videle i imale kontakt sa ovim životinjama. Dugačak 25 metara, pluta u vodi u zavisnosti od vetra, sa očima koje svetle na suncu i veštačkom osvetljenju. Ovo je jednostavno, ali sigurno rešenje koje odbija kormorane.
Plutajuće lopte jesu jednostavni, a efikasni sistemi koji odbijaju kororane, galebove, patke i guske na jezerima, ribnjacima i drugim stajaćim vodama i sprečavaju njhovo sletanje, zaranjanje. Istovremeno propuštaju sunčevu svetlost i održavaju ekosistem stabilnim.
Danas je kormoran čovekov neprijatelj zato što pustoši reke i ribnjake. Jedan kormoran pojede pola kilograma ribe i u ekonomskom smislu, ribarstvo je ozbiljno ugroženo aktivnostima ovih ptica. Zbog toga protiv njih postoje nacionalne strategije u kontroli brojnosti i odbrani. zaštita od kormorana
Pitanje kontrole kormorana i ugroženosti ribarstva pokrenule su osamdesetih i devedestih godina Danska i Holandija. Evropska komisija za zaštitu okoline (vazdha, vode, prirode, biodiverziteta) u dokumentu o kontroli kormorana ukazuje na značajno povećanje broja ovih ptica u poslednjih 40 godina, štetu koje prouzrokuju u ekonomskom i socijalnom pogledu i neophodnu kontrolu kormorana na evropskom nivou.
U aktuelnom dokumentu, osnovni zaključak odnosi se na nužno smanjenje broja ptica na lokalnom nivou, a konkretan predlog odnosi se na uklanjanje, bockanje ili podmazivanje jaja kormorana.
Kormorani su rasprostranjene ptice širom sveta. U Evropi živi 35 vrsta kormorana, a kod nas se viđaju primerci crnog perja i to dve vrste, veliki i mali kormorani koji spadaju u zaštićene vrste. Dužna kormorana kreće se u rasponu od 45 do 90 cm, oči su im zelene, a četiri prsta su spojena plovnim kožicama. Odlično plivaju i lete. kako oterati kormorane
Reč je o pticama izuzetnih karakteristika. Kormorani imaju oštri, kukasti kljun zahvaljujući kome spretno hvataju ribu. Mogu da zarone do 13 metara u dubinu u potrazi za ribom, a nakon zarona, sede raširenih krila koliko god je potrebno da se natopljeno perje osuši. Lovi podjednako u slanim i slatkim vodama nedaleko od obale.
Lete brzinom od 60 km na čas, a uz pomoć povoljnog vetra, mogu da lete bez prekida i do 1000 kilometara!
Žive u velikim kolonijama koje mogu brojati do nekoliko desetina hiljada jedinki. Oba roditelja učestvuju u gradnji gnezda i podjednako sede na jajima koje ženka polaže dan za danom između dva i sedam komada .
Poznati su kao pametne ptice koje udaranjem krila po površini vode privlače ribu. Dok jedna ptica vabi, druga hvata ribu i taj proces ponavljaju dok se ne zasite.
U Evropi, Kini, Japanu, Peruu, kormorani se tradicionalno koriste za lov krupne ribe. Jednom nogom vezane za čamce, ribari dozvoljavaju pticama da zarone i uhvate krupnu ribu koju im uzimaju iz kljunova. zaštita od kormorana