Efikasna zaštita od jelena je Deer Shield Pro zvučni rasterivač koji ispušta zvuke agresivnih predatora koji rasteruju jelene. Pored zvučnog rasterivača električna ograda je najsigurnija zaštita.
Jeleni mogu da nanesu veliku štetu voćnacima i ratarskim kulturama. U voćnjacima jedu mladu koru sa voćaka i grane, posle čeka se drvo teško oporavlja. Na ratarskim kulturama jedu mlade izdanke i plodove, umanjujući godišnje prinose.
Jeleni su porodica životinja iz reda papkara. Jelen je šumska životinja, rasprostranjen u Evropi. Dužina tela jelena iznosi od 225 do 275 cm. Njegova težina se kreće u rasponu od 125 do 300 kg. Može da skoči i do 3.5 m u visinu i 12 m u dužinu.
Jelen je preživar i hrani se biljnom hranom. U prirodi jede izdanke i pupoljke šumskog rastinja, razne trave, plodove pitomog i divljeg kestena, divlje jabuke i kruške, guli koru mekih lišćara, preko koje dobija mineralne soli. Najviše voli da jede kukuruz, zob, raž, ječam i ostale vrste useva. Osim vode za piće koristi i vodu za kaljužanje i so.
Mužjaci imaju rogove koji ostavljaju utisak kod ženki i služe za borbu sa drugim mužjacima za pravo na parenje.
Jelen je životinja sumraka, ali je aktivan i za vreme dana.
Jelenski trag ima oblik nalik kravljem tragu, ali je manji. Veličina traga zavisi i od veličine divljači.
Po tragovima jelena se može utvrditi brzina kretanja. Kada jelen ide korakom trag koji ostavlja su otisci papaka koji su stisnuti jedan do drugog, a otisak prsta se ne vidi. Prilikom kasa papci su malo razdvojeni i primećuje se otisak prsta. Kada trči papci su više razdvojeni i otisak zadnjeg prsta je malo više izražen. Jelen ostavlja i tragove na drveću na dva načina: ljušti kore uz pomoć rogova i zuba i prema visini oštećenog drveta razlikuje se ljuštenje od jelena i srne. Boravak jelena u lovištu se utvrđuje i po ležajevima u travi, na snegu ili zemlji, jer je ležaj jelena znatno veći od ležaja druge divljači.