Kako protiv čvoraka? Jedna od zaštita od čvoraka je mreža protiv ptica širine okca 1cm. Mrežom se potpuno onemogući prilaz objektu ili usevima čvorcima. Mreže su se pokazale veoma efikasnim za manje površine.
Pored mreže, efikasno se pokazala elektro-traka za zaštitu od čvoraka.
Kombinacija sofisticiranih zvučnih aparata poput BirdGard, Bird Squawker, i Zon Gun, u kombinaciji sa strašilima protiv ptica daje visoke rezultate.
Nova tehnika za rasterivanje ptica je magla metal-anthranilata, ekstrakt grozdja koji deluje na ptice kao suzavac.
Aparati koji pomoću zvukova daju dobre rezultate. To su propanski topovi, ali i razne vrste sirena koje ispuštaju neprijatne zvukove za čvorke. Ovi aparati ispuštaju zvukove u različitim vremenskim razmacima i različite jačine kako se ptice ne bi adaptirale. Vetranjača je prilično efikasan metod plašenja čvoraka. Ne mora biti velikih dimenzija, već da su propeleri u jarkim bojama, kao i da se uz njih montira lopatica koja lupa dok je vetrenjača u funkciji. Pored vetrenjača, veoma su korisna in strašila za ptice.
Avian Block je aromatični repelent koji koristi pasivnu tehnologiju mirisa da rasprši metil antranilat u vazduh kako bi efikasno sprečio dolazak i boravak ptica u spoljašnjim ili poluotvorenim prostorima. Jednostavno okačite kesicu na mesto koje želite da zaštitite, a za ostalo če se pobrinuti Avian Block. Potpuno je bezopasan za ljude i životinje. Video prezentaciju možete pogledati ovde.
Najlonske trake živih boja, stari cd-ovi okačeni o kanap, baloni punjeni helijumom, strašila jesu efikasne metode za odbranu od čvoraka koje, nažalost, daju kratkoročne rezultatejer se ptice na prisustvo ovih predmeta brzo naviknu.
Ultrasonični rasterivači ptica su korisni saveznici u zaštiti od čvoraka.
Evropski čvorci nanose veliku štetu poljoprivrednim kulturama, posebno u voćnjacima i vinogradima. Ljubitelji su trešanja, višanja i drugog voća. Kada plodovi sazru, pojavljuju se u velikom broju i dešavalo se da unište vise tona prinosa.
S jeseni formiraju veoma velika jata zbog odlaska u Sredozemlje kada je posebno ugroženo grožđe u vinogradima.
U gradskim sredinama masovna okupljanja ovih ptica nanose štetu građevinskim objektima, drveću i drugom rastinju. Gomilanje izmeta nekoliko hiljada ptica u kome je prisutna mokraćna kiselina oštećuje betonske, metalne i kamene površine i narušava ukupan utisak. Poput drugih ptica, i čvorci gnezdima i izmetom mogu naneti štetu olucima, odvodnim cevima, električnim i solarnim uređajima.
U Vojvodini je dolazilo do čestih prekida struje upravo zbog
velikog broja čvoraka koji su se smeštali na žicama dalekovoda u vinogradima i poljima kukuruza, a takvi česti, kratkotrajni prekidi struje mogu dovesti do kvara električnih uređaja.
Osim toga bakterije, gljivice i ektoparaziti koji se nalaze u izmetu i gnezdu, su odgovorni za izazivanje mnogih ozbiljnih bolesti kao što su histoplazmoza, encephalitis, salmonela, meningitis, toksoplazmoza itd.
Čvorci su jake ptice malih dimenzija koju karakterišu kratak rep i dugački kljun. Dužine su imeđu 19 i 22cm, težine oko 80 grama. Perje im je crno sa belim tačkama koje su izraženije u zimskom periodu, dok u proleće, u vreme parenja, dobija metalni zeleni odsjaj. Noge su ružičasto crvene, kljun je tokom zime crne, a leti žute boje.
Čvorci su ptice pevačice koje glasno pevaju tokom cele godine. Najglasniji su u vreme parenja. Svaka ptica peva oko 35 različitih melodija!
Izuzetno su vešti u oponašanju zvukova. Uglavnom imitiraju druge ptice, ali i ljudske glasove, lajanje pasa, zvuk mobilnog telefona.
U našoj zemlji obični odn. evropski čvorak je zaštićena vrsta ptica, a ružičasti čvorak je strogo zaštićena vrsta.
Čvorci se ubrajaju među najrasprostranjenije ptice na svetu. Poreklom su iz Evroazije, a ciljano su naseljeni u Ameriku i Kanadu, Australiju, Novi Zeland. Tokom zimskih meseci sele se u tople predele.
Gotovo uvek se kreću u grupama, često i u velikim gustim jatima koja mogu brojati i do million i po jedinki!
Na područjima u kojima žive, naseljavaju sve vrste staništa,
ali se ne mogu videti u predelima iznad 1500 metara nadmorske visine, poljoprivrednim zemljištima bez drveća i grmlja i u velikim, nepristupačnim šumama.
Čvorci žive i u gradovima, a najveći broj je prisutan na mestima sa mnogo drveća i zelenih površina na kojima pronalaze hranu.
Hrane se insektima, glistama, malim puževima, leptirima, voćem, bobicama i otpacima ljudske ishrane.
Period parenja počinje na proleće i traje tokom leta kada formiraju gnezda u šupljinama u stablima, stenama, pod krovovima, na zgradama i u namenskim kućicama za ptice u naseljenim sredinama. Na tim mestima gomilaju cveće ili materijale zelene boje koji privlače ženke.
Za vreme gneždenja i odgajanja mladih, čvorci žive i hrane ptiće zajedno. Mužjaci mogu biti, premda najčešće nisu monogamni, već potomstvo stvaraju sa više ženki. Ženke nose od 4 do 8 svetlozeleznih ili svetloplavih jaja. Mladi se izležu posle 11 do 13 dana, a gnezda napuštaju nakon 17. Ili 21. Dana kada se okupljaju u jata.
zaštita od čvoraka