Home

Ulje od karanfilića čuva Vas od smrdljivih buba-smrdibuba

U studiji objavljenoj u magazinu „The Journal of Applied Entomology“ primećeno je da je ulje karanfilića (Clove Oil) uspešno odvraćalo smrdljive insekte (među kojima su i SMRDIBUBE) od zamki sa mamcima. Na taj način otvorio se prostor da se eterično ulje karanfilića može uspešno koristiti kao efikasno sredstvo zaštite od smrdibuba.

 

Utvrđeno je da je glavni sastojak ulja karanfilića, Eugenol, specifična hemikalija odgovorna za odbijanje smrdljivih insekata. Postavlja se pitanje kako da ispravno iskoristimo rezultate ovog istraživanja i ovo divno ulje stavimo u humanu upotrebu da bi smo sprečili smrdljive insekte da nam ne ulaze u stanove?

 

Pre svega, treba kupiti koncentrat eteričnog ulja karanfilića (može se naći u većini biljnih apoteka, cena od 250-350 dinara za 10ml), razblažiti sa vodim kako bi se dobila smeša za prskanje. Na svaku čašu vode (2dl) dodajte oko 10-15 kapi eteričnog ulja. Za prskanje, najbolje je koristiti staklenu bočicu sa raspršivačem.

 

PRIMENA: Raspršite mešavinu spolja na područja poput vrata i prozorskih okvira gde smrdljive bube mogu najlakše ući unutra. Ako je Vaš problem sa smrdljivim insektima prešao u Vašu baštu, to je značajan napredak, ali nemojte posustati, slobodno raspršite ovu mešavinu direktno na Vaše biljke. 

Želimo Vam što uspšnije rezultate.

TERAMO IH I MOTKAMA ALI NE VREDI: Ovakvu najezdu poskoka i smukova u ovom GRADU U SRBIJI ne pamte! Šta kaže narodno verovanje

 

Stručnjaci kažu da je aktivnost zmija u oktobru skroz normalna pojava za naše krajeve, posebno posle veoma sušne druge polovine leta i malo padavina

PRIBOJ – Stanovnici Priboja ovih dana muku muče sa nezvanim gostima u domaćinstvima. Najezda zmija u centru grada na Limu probudila je strah među građanima, pa pronalaze razne načine da istrebe poskoke i smukove na koje svakodnevno naizlaze.

– Ovo se nikada dešavalo nije, koliko znam one bi trebalo sada da spavaju. Kada izažete u dvorište i nađete dva tri primerka, nije vam svedjeno. Prunuđeni smo da palimo vatra ili motkama da ih oteramo ali kada da se stalno vraćaju. Prijavljivali smo komunalnim inspekcijama ali bilo je uzaludno, jer ne znamo ko je nadležan za ovakvu pojavu – kazali su žitelji Priboja.

Stručnjaci objašljavaju da klimatske promene su znato uticale na pojavu zmija.

– One se oko Preobraženja povlače u svoje jame kada upadaju u stanje hibernacije. Po hladnom vremenu su manje aktivne, što dovodi do toga da noću manje spavaju.

Treba se paziti poskoka, šarke i šargana. Smuk je manje opasan ali u slučaju da ujede nekoga može izazvati veliku infekciju. Po pravilima prirode one bi trebale biti u svom snu, dok je glavni krivac za ovakvo stanje ljudski faktor – kazao je Dejan Bisenić jedan od retkih hvatača zmija u zapadnoj Srbiji.

On apeluje da se moramo naučiti živeti jedni sa drugima, kako bi sva negativna energija nestala među ljudima, da pomažemo jedni drugima i širimo ljubav, tada će se i priroda smiriti a zmije vratiti u prirodno stanište, jer priroda reaguje na svu lošu energiju koju ljudi emituju.

Iako nam se čini da nikad ovako nije bilo, BBC na srpskom je pre dve godine takođe pisao o najezdi zmija u oktobru…

Otkud zmije u oktobru?

Aleksandar Simović iz Srpskog herpetološkog društva „Milutin Radovanović“ kaže da je „aktivnost zmija u oktobru skroz normalna pojava za naše krajeve“, posebno posle veoma sušne druge polovine leta i malo padavina.

„Kako je krajem septembra i početkom oktobra bilo padavina, tako su i zmije (a i ostali gmizvaci) krenule da budu aktivnije, pa su ih stoga ljudi više primećivali“, objašnjava Simović za BBC na srpskom. Kaže da je u toku period kada zmije love poslednje obroke pred zimski san – hibernaciju.

Međutim, ukoliko je toplo, neke vrste zmija se mogu videti i u novembru i decembru, blizu njihovih „zimovnika“.

Nakon izlaska iz hibernacije – u martu u nižim, u aprilu u višim predelima, zmije pred i tokom parenja, povećavaju aktivnosti, koje podrazumevaju i udaljavanje od hibernakuluma – mesta zimskog sna, gde mogu biti smeštene na stotine njih. „Zatim na red dolazi i parenje, gde zmije mogu da se vide na najrazličitijim mestima bez previše obaziranja na okolinu, a često se može videti borba mužjaka za ženke kod određenih vrsta“, kaže Simović.

Meseci u kojima se najčešće viđaju u prirodi su april, maj i jun. Simović kaže da je jedan od razloga vegetacija koja je „tek u početku razvijanja“, tako da ljudi mnogo lakše vide zmije.

A šta kaže narodno verovanje

Prema narodnom verovanju, čudno ponašanje zmija zimi upozorava na prirodnu katastrofu, što ne isključuje ni mogućnost zemljotresa.

Etnolog Snežana Ašanin svojevremeno je istakla za Rinu da se narod uvek plašio pojava koje nisu svakodnevne, a da konkretni razlozi za strah uglavnom ne postoje.

“Pre se mislilo da je zmija koja se pojavi zimi ona koja je nekog tokom godine ujela, pa je zemlja ne prima nazad. Narod se plašio i te pojave su se uvek povezivale sa nekim lošim događajima”, kaže Ašanin.

Stručnjaci, sa druge strane, kažu da razlozi ove pojave mogu biti u klimatskim promenama.

“Zmije osećaju vibracije i tektonske poremećaje i zato reaguju na način koji nije uobičajen. Moguće da ju je pokrenuo i neki izvor toplote, a imajući u vidu da je bila duga i topla jesen verovatno i to može biti razlog”, izjavio je biolog Duško Brković prošle zime dodajući, nakon što je video snimak iz Kaone, da je zmija koja se pojavila u Dragačevu – smuk.

Najezda galebova u Beogradu: Građani u neverici, ali da li zaista ima razloga za brigu

Danas je na krovu jednog tržnog centra na Novom Beogradu kamerom zabeležen neobičan prizor.

Slučajni prolaznici su zbunjeno gledali i komentarisali veliko jato galebova. Prizor je mnoge od njih podsećao na scene iz Hičkokovih filmova, a nakon napada vrana na prolaznike u Beogradu, ne čudi što su mnogi građani bili i veoma zabrinuti.

Međutim, prema rečima našeg sagovornika Slobodana Kneževića iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, nema razloga za brigu. 

– Ne radi se o invaziji galebova, već o uobičajenom ponašanju. Galebovi se u sumrak okupljaju na ravnim krovovima velikih zgrada na kojima spavaju. Ti ravni krovovi velikih objekata u Beogradu galebovima pružaju bezbednost tokom noći – kaže naš sagovornik Slobodan Knežević i dodaje:

– Da kojim slučajem galebovi prenoće na tlu bili bi lak plen za napuštene pse i mačke, lisice, šakale i druge predatore – dodao je Knežević.

Galebovi nastanjuju Srbiju

Kod nas se gnezdi običan galeb (Larus ridibundus), crnoglavi galeb (Larus malenocephalus), a nedavno je otkriveno i ponovno gneždenje morskog galeba (Larus michahellis) nakon 120 godina.

U Beogradu se ne beleži porast brojnosti galebova i nije poznato da prenose bilo kakve bolesti na čoveka. 

U zavisnosti od vrste, ove ptice se kreću u rasponu od srednjih do velikih ptica, mase od oko 120 g i dužine 29 cm (patuljasti galeb) do mase od oko 1,75 kg i dužine 76 cm (lučki galeb).

Obično su beli ili sivi, i imaju crne mrlje na glavi ili krilima.

Njihov kljun je relativno dug i tanak, povijen naniže. Na nogama imaju po tri kandže okrenute ka napred, a četvrta je zakržljala i okrenuta ka nazad, skoro neprimetna. Između kandži se nalazi kožica za plivanje.

 

Većina galebova, posebno vrste iz roda Larus, su mesožderi, ali povremeno mogu da se upuste i u strvinarenje. Obično jedu rakove i sitnu ribu. Uglavnom žive na obali ili dublje na kopnu, retko se upuštajući u let daleko na pučinu.

Galebovi, naročito krupnije vrste, su vrlo inteligentne ptice koje koriste složenu komunikaciju i imaju vrlo razvijenu socijalnu strukturu, primera radi, mnogi galebovi se udružuju u grupe da se odbrane od predatora. 

 

 

Galebovi se gnezde na kopnu. Pojedine vrste su se specijalizovale za gnežđenje na liticama. Najčešće se gnezde u kolonijama. Po pravilu legu 2-4 jajeta koja agresivno brane.

 

Instalacija Bird Free proizvoda

Na sledećih par videa je detaljno objašnjen postupak postavljanja Bird Free proizvoda. Videćete na koja mesta i kako da postavite Bird Free gel kako bi ste postigli najveću efikasnost.

NEVEROVATNA SCENA! Pogledajte kako DRUGARI IZ DVORIŠTA čuvaju jedni druge od predatora BRAVO ZA PEVCA I KOZU!

Neverovatan snimak širi se brzinom munje na društvenim mrežama!

Nesvakidašnju scenu zabeležila je nadzorna kamera na jednoj farmi. Kamera je zabeležila trenutak kad se na kokošku, koja je mirno šetala u ograđenom dvorištu, iznenada obrušio jastreb.

Uhvaćenoj ptici, međutim, momentalno priskače u pomoć petao koji se uhvatio u koštac sa grabljivicom, a za njim odmah dotrčava i koza, a to je i za jednog jastreba već bilo previše.

Komentari na društvenim mrežama se samo ređaju.

– Drugari iz dvorišta – navodi jedan korisnik.

– Životinje nisu i nikad neće izgubiti empatiju za druge za razliku od čoveka… Bravo za pevca i kozu – nadovezao se drugi korisnik.

– Pomoć prijatelja u nevolji! Pogledajmo i podsetimo se. Nešto smo zaboravili – komentariše jedna korisnica.

– Ništa bez koze, petao se zdušno borio, ali snaga nadvlada. Baš me oduševilo ovo saosećanje i solidarnost. Mi treba od životinja da učimo – navodi jedan korisnik.

Za sada nije poznato gde je nastao snimak.

 

VELIKO SRCE DEVOJČICE IZ PROKUPLJA

Postavila oglas za posao kako bi od zarađenog novca mogla da brine o napuštenim životinjama.

 

LJUBAV prema životinjama i želja da pomogne napuštenim psima na ulicama Prokuplja naterali su jednu devojčicu da postavi oglas za posao i od novca koji na taj način zaradi kupi hranu za lutalice.

 

U mnoštvu raznih oglasa okačenih duž ulica Prokuplja, građanima je ovih dana pažnju privukao jedan veoma neobičan, pisan dečjom rukom. Zaokupio je i pažnju medija, koji su došli do jedanaestogodišnje devojčice Hane koja ga je okačila, rešena da građanima za simboličnu sumu novca šeta pse, piše RTS.

 

– Došla sam na ideju tako što sam pre dve godine razmišljala kako bih mogla da zaradim džeparac da pomognem psima lutalicama. Pala mi je ideja da spojim korisno i lepo i da počnem da šetam njih samo što sam tada bila manja pa nisam mogla da ih šetam – kaže Hana Đorđević iz Prokuplja.

Haninu ideju podržali su i njeni ukućani koji su joj i usadili ljubav prema životinjama.

– Ima našu podršku, jer Hana to radi iz velike ljubavi prema životinjama. Pogotovo što je to iz humanih razloga, jer ona želi sve što skupi da kupi hranu za ove kuce i mace koje su bez doma. Inače, ima i kućne ljubimce, dve kuce, dve mace i patuljastog zeca – kaže Hanina baka.

LJubav prema životinjama, ali i želja da im pomogne, za Hanu su dovoljni da se usudi da šeta nepoznate pse.

– Ja se pasa ne bojim. Ili bih im dala granule, ili keks, ili bi mi vlasnik dao da ja njemu nešto dam ako ne želi da mu dam nešto moje, možda se plaši da ga ne otrujem, mada naravno, da to neću da uradim. Ali, ovako, svakog psa ću da pripitomim, to nema šta da se priča – kaže Hana.

 

I zaista jeste tako. Hanini džepovi uvek su puni granula kad ide u školu ili u šetnju sa drugaricama jer zna da na ulici uvek ima pasa lutalica koje je potrebno nahraniti.

Umesto novca, koji je do sada odvajala od užine, kako bi im kupila hranu, šetanjem pasa zaradiće da nahrani njihove drugare bez doma.

LJUBIMCI ČUVAJU I ZDRAVLJE I SRCE

Briga o životinjama kod starijih povoljno utiče na održavanje fizičke i psihičke kondicije.

NAUČNO je dokazano da kućni ljubimci pomažu ljudima da smanje stres i krvni pritisak, poboljšaju socijalne kontakte i fizičku aktivnost.

 

 

Imaju neverovatan uticaj i na smanjenje depresije i osećaja usamljenosti, često karakteristične upravo za stariju populaciju, i olakšavaju im da se fokusiraju na nešto drugo osim na svoje fizičke probleme i bolesti.

Ovo su samo neki razlozi zašto psiholozi, veterinari i članovi društava za zaštitu životinja preporučuju ljudima u trećem dobu da drže psa, mačku, ribicu, papagaja ili neku drugu životinju, koju će voleti i o kojoj će brinuti. Studije su pokazale da životinje pomažu vlasnicima i da se oporave od srčanog udara, a posebno da održavaju svakodnevnu rutinu. Rutina, pak, kao i milovanje životinje, pomažu u smanjenju stresa, a samim tim i rizika od raznih bolesti. Izvođenje psa u šetnju ili igra sa mačkom stimuliše proizvodnju serotonina i dopamina, koji pomažu da se ljudi osećaju mirno i opušteno. Dokazano je i da vlasnici životinja imaju niži nivo holesterola i triglicerida, što smanjuje opasnost od srčanog udara.

Prema rečima Dunje Kovač, dr veterinarskih nauka i bihevijoriste, briga o kućnom ljubimcu starijima može produžiti život i naučiti ih kako da vode bolju brigu o sebi.

– Vlasnici stariji od 65 godina za trećinu manje posećuju lekara od svojih vršnjaka koji nemaju ljubimca. LJubimac, uključujući i ribice u akvarijumu, pozitivno utiču na zdravlje smanjujući lokomotornu napetost (mišića). Jedan od glavnih razloga ovakvih terapeutskih efekata je taj što kućni ljubimac obezbeđuje osnovnu ljudsku potrebu za dodirom – kaže dr Kovač.

 

UDOMLJAVANJE TOKOM KORONE
ISTRAŽIVANJA u svetu, ali i situacija kod nas, pokazali su da je dosta ljudi trećeg doba tokom korone kupilo ili udomilo životinje, kaže dr Kovač. One su im pomogle da lakše prebrode zatvaranje.

 

 

Maženje, držanje, češkanje i grljenje životinje može da opusti i uteši u stresnim situacijama, a društvo životinje pomaže ljudima da pronađu smisao i sreću. Životinje im pomažu da se osete potrebno i korisno jer moraju da brinu o drugom živom biću. Tako podižu samopouzdanje.

– Starijima je potrebno, zbog kardiovaskularnih bolesti, dosta šetnje, pa im je ljubimac dobar razlog da izađu na vazduh dva-tri puta dnevno – kaže Kovač.

– Za depresivne i introvertne, najbolje rešenje je pas. Dok ga šetaju, neko će prokomentarisati da je lep, vlasnik će morati da odgovori, i tako započinje komunikaciju.

Za manje pokretne ili nepokretne starije, idealno rešenje je mačka. Osim što ne moraju da je izvode, mačke vole da se maze i leže na vlasniku, posebno ako je neki organ bolan. Dr Kovač ih preporučuje naročito za anksioznije i kolerične tipove ljudi. Predenjem, mačke izazivaju vibracije koje, baš poput elektromasaže, pomažu kod opuštanja mišića. Ništa manji benefit nije ni to što ljudi sa životinjama pričaju.

Milica Ranković, iz Udruženja za zaštitu životinja „Feniks“, podseća da su kućni ljubimci jedini koji pružaju bezuslovnu ljubav, bez obzira na to kakav je neko – „džangrizav, ogorčen, nagluv“. Takva razmena emocija, koju čovek, a posebno stariji, ne mogu da imaju sa drugim ljudima, dragocena je.

– Naravno, ljubimci drže starije u fizičkoj kondiciji, ali i psihičkoj. Održavaju njihove kognitivne funkcije jer im pomažu da imaju dnevnu rutinu. U određeno vreme ih hrane, šetaju, četkaju, menjaju posip, popričaju sa njima – primećuje Ranković.

GOLUB SE “VOZIO” TAKSIJEM PO BEOGRADU

Nesvakidašnja scena na Voždovcu, ptica sletela na haubu vozila.

 

Na društvenim mrežama se pojavio snimak goluba koji je sleteo na haubu automobila i uživa tokom vožnje kroz Vojvode Stepe na Voždovcu.

Na društvenim mrežama ptica je momentalno pobrala veliki broj simpatija.

– Kruzira golub kroz Vojvode Stepe – napisao je jedan korisnik.

– Je li platio na kraju ili je pobegao – pita se drugi mladić.

 

Jedna devojka je navela da je u pitanju „anđeo čuvar“.

Drugi su pak zabrinuti i pitaju se da li je golub možda povređen.

 Sigurno se zaglavila! Samo još vozač da joj pomogne – napisala je jedna korisnica.

– Ma ja mislim da ga vrućina ubila u pojam pa je odlučio da odmori na haubi dok ga neko vozi – ubeđen je drugi korisnik.

Srndać napao najmanje šest ljudi kod Kruševca

 

Pomahnitali srndać napao je najmanje šest osoba u okolini Kruševca, prenele su danas „Večernje novosti“.

Slučaj koji ne pamte ni lovci, događa se u poslednjih deset dana na teritoriji sela Pepeljevac kod Kruševca, ali meštani svedoče da je srndać upadao u dvorišta porodičnih kuća i u zaseoku Bekčići, selima Cerova i Lukavac.

Meštanka Pepeljevca Zorica Živadinović (63) bila je prva žrtva srndaća – povređena je 15. jula u bašti dok je čupala luk, navode “Novosti“ i dodaju da je bila sa suprugom, pa su zajedno uspeli da se odbrane.

Srndać je napao i povredio dve devojčice starosti šest i deset godina, kao i njihovog oca, koji su bili ubodeni i dobili su posekotine.

U Lovačkom udruženju Kruševac navode da su preduzeli sve potrebne mere kako bi što pre uhvatili srdnaća.

„Ponašanje gde divljač ulazi u selo, dvorište, nema strah od čoveka, nije uobičajeno za divljač u prirodi. Sva je prilika da je u pitanju srndać čuvan, pa je pušten ili je pobegao. Taj srndać je umiljat, mazi se, ali je krajem jula počela sezona parenja, kada kod muških jedinki prorade hormoni i oni menjaju ponašanje“, rekao je za „Večernje novosti“ Milomir Civić, upravnik Lovišta „Rasina“ u Kruševcu.