Zaštita od stršljena

Stršljeni su zaštićeni zakonom. Kazna za ubijanje stršljena iznosi od 500.000 hiljada do 2 miliona dinara. Najsigurnija zaštita od stršljena je izbegavati njihova gnezda. Takođe u njihovoj blizini ne treba nositi šarenu odeću, intenzivne mirise ili praviti povećanu buku. Ukoliko postoji potreba da se leglo ukloni, najbolje je pozvati nadređenu službu, ili ako želite sami pokušati, što nije preporučljivo.

Ukoliko se dođe u kontakt sa stršljenom, potrebno je da se ne maše rukama i da se bez straha udaljite, jer stršljeni osećaju adrenalin koji ih dodatno razdražuje. Preventivno treba voditi računa i pokrivati hranu, ne konzumirati piće iz limenki ili flaša i ne mahati rukama u njihovoj blizini. Hranu koja sadrži protein držati u zatvorenom.

Ukoliko ste rešeni sami da odstranite gnezdo, prvo je važno da imate dobro zaštitno odelo, rukavice, naočare, čizme. Samo gnezdo možete ukloniti tako što ćete ga spustiti u džak ili kesu, dobro zatvoriti i odneti dalje od naseljenog mesta, izvaditi iz kese i udaljiti se.

Mehanička zaštita

Prirodni rasterivač stršljena i osa – koristi esencijalna ulja da rastera ose i stršljene. Ne koristi baterije, ventilator ili dim. Bezbedno za ljude i decu. Menjiv uložak koji traje i do 48 sati. Prirodni mirisi koji se ne prskaju ili apliciraju na kožu. Nosite sa sobom gde god krenete.

Lažno gnezdo stršljena – Stršljeni izbegavaju da prave gnezdo na mestu gde su već nastanjeni drugi stršljeni.

Šteta koju prouzrokuju stršljeni

Stršljeni mogu napadati i pčele, pa tako mogu pričiniti velike štete pčelarima. Stršeljen može napasti čoveka prevashodno ako je ugroženo leglo, ali nije agresivan i neće prvi napasti. Otrov stršljena je po sastavu manje toksičan od otrova osa, ali je žaoka stršljena deblja i duža. Tako probija u dublje slojeve kože i izaziva veći osećaj bola. Stršljeni su po pravilu manje agresivni od manjih pripadnika familije osa. Ubodi stršljena mogu svakako biti opasni po ljude kod kojih postoji alergičnost na toksin koji stršljeni proizvode. Glavni problem predstavlja činjenica da ženke stršljena često odaberu za izgradnju gnezda ljudske građevine i neposrednu okolinu gde borave ljudi. Takođe, mora se reagovati ukoliko ugrožavaju pčelinja društva, jer tako mogu naneti veće ekonomske štete.

U drugoj polovini avgusta leglo stršljena je u zenitu. Ogroman broj je letačica, a još veće je leglo. U tako velikom broju odraslih stršljena ima i dosta „ratnika”, opskrbljenih snažnim otrovom, koji, ako se ne pazi, mogu biti izuzetno opasni. Alergijska reakcija najveća je opasnost i ubod u vrat, lice, jezik.

Stršljenovi kada se alarmiraju napadaju zajedno, što predstavlja veliku opasnost. Opasnost od stršljena  se preuveličava, ona je bitno manja nego što se običeno misli. Da bi život bio ugrožen, bilo bi potrebno više od 500 intenzivnih uboda. Međutim, pošto ubada samo oko 10% stršljenova jednog gnezda, ovaj broj se nikad ne dostiže. zaštita od stršljena

O stršljenima

Stršljeni su najveći insekti iz porodice osa. U gnezdima stršljena postoje radilice, trutovi i matice. Jako su slični osama osim što su odrasle jedinke veličine od 3 do 5 santimetara. Hrane se slatkim sokovima (drveta, voća i td.) ali su poznati i kao dobri lovci. Zahvaljujuči svojoj žaoci koja je dosta dugačka i sadrži otrov (sličan osinjem ali u većoj količini), mogu da ubiju sitne insekte a ubijaju čak i ose.

U jesen matice pravi larve iz kojih će se izleći mlade ženke. Ove mlade ženke se pare sa trutovima u kasnu jesen. Tokom zime stršljenak odumire (svi osim oplođenih ženki). Ženke koje su preživele zimu u zimskoj ukočenosti u rano proleće stvaraju nova gnezda o kojima se u početku same brinu (do stvaranja prvih radilica).

Stršljeni žive na skoro svim kontinentima. Prilagođeni su i vlažno toploj, i suvoj pustinjskoj klimi, ne borave u područjima sa trajno hladnom klimom.

Stršljeni grade gnezda na zaštićenim mestima, na tavanu, u šupama ili pod krovovima, u šupljim stablima, od nekoliko spratova saća. Svake godine u proleće, oplođena ženka koja je prezimila u skloništu, gradi novo gnezdo i nikada se ne vraća u staro, prošlogodišnje gnezdo.

Stršljeni su u Europi vrlo ugroženi (posebno vrsta Vespa crabro). Neke evropske države su ih uvrstile u crvenu listu ugroženih vrsta. U Nemačkoj su od 1. januara 1987. zakonom stavljeni pod posebnu zaštitu, tako da je uništenje gnezda stršljena praćeno visokom kaznom. Za svako preseljenje ili čak uništenje legla neophodna je dozvola uprave za zaštitu životne okoline, a u tu svrhu se uvek traži i mišljenje eksperta.  Stršljeni predstavljaju važan faktor u održavanju ravnoteže u prirodi.