Ekološka zaštita od vrana
Vrane su veoma osetljive na zvukove. Zbog toga je zaštita od vrana vrlo jendostavna pomoću uređaja koji su patentirani na toj osnovi.
Pored zvukovnih uređaja, šiljci za ptice su efektan i human način da golubove, vrapce, svrake, vrane i druge neželjene ptice sprečite da sleću na ravne površine kao što su krovovi, simsovi, terase, klima uređaji. Tehnologija je veoma jednostavna i 100% efikasna zaštita od golubova i drugih ptica, ne dozvoljava sletanje na te površine, a ne povređuje ih. Primer postavljenih šiljaka možete videti ovde.
Jedan od sistema koji za cilj ima zastrašivanje vrana je reflektor za ptice koji veoma efikasno, vizuelno odvraća ptice od nadletanja željenih teritorija. Uređaj koristi sunčevu svetlost i vetar kako bi se u toku dana stalno reflektovala svetlost koja uznemirava ptice. Može da se pričvrsti za bilo koju podlogu, a za maksimalan efekat, potrebno je instalirati uređaj na svakih 50 do 60 metara. (video)
Avian Block je aromatični repelent koji koristi pasivnu tehnologiju mirisa da rasprši metil antranilat u vazduh kako bi efikasno sprečio dolazak i boravak ptica u spoljašnjim ili poluotvorenim prostorima. Jednostavno okačite kesicu na mesto koje želite da zaštitite, a za ostalo če se pobrinuti Avian Block. Potpuno je bezopasan za ljude i životinje. Video prezentaciju možete pogledati ovde.
Šteta koju prouzrokuju vrane
Napadi na ljude i useve
Krajem aprila i početkom maja mladi uče da lete, često ispadaju iz gnezda i to je period kada odrasle vrane napadaju prolaznike u blizini gnezda strahujući i braneći svoje mladunce. Agresivno ponašanje ovih ptica je čin upozorenja ljudima da se ne približavaju mladima. Najpre gakanjem šalju upozoravajuće signale, a ukoliko procene da su se prolaznici približili teritoriji i gnezdima, napadaju u cilju odbrane. zastita od vrana
Kako je reč o uobičajenom instiktivnom ponašanju ptica, preporuka Zavoda za zaštitu prirode Srbije je da se postavljaju vidljive oznake gnezda vrana i izbegavaju mesta na kojima se ove ptice donose mlade.
Kada su okupljene u jato, hiljade ptica može preopteretiti i oštetiti drveće i krovove zgrade u odredjenom području stvarajući veliku količinu buke, posebno u ranim jutarnjim satima, uznemiravaći ljude i životinje.
Drugi problem koji se javlja kod prisustva vrana je gomilanje velike količine izmeta koji može da nanese strukturna oštećenja. Mokraćna kiselina koja se nalazi u izmetu vrane oštećuje betonske, metalne i kamene površine. Kao i kod drugih vrsta štetočina, bakterije, gljivice i ektoparaziti koji se nalaze u izmetu i gnezdima predstavljaju ozbiljan zdravstveni problem za ljude i životinje.
Vrane su vešte u uzimanju kokošijih jaja ili tek izleglih pilića. Ipak, 
ove ptice najčešće predstavljaju problem za poljoprivredne proizvodjače kukuruza i drugih kultura, zbog hranjenja tek zasejanim semenom, uništavajući buduću setvu. zastita od vrana
Šteta prouzrokovana vranama:
Vrane mogu biti prenosioci pojedinh bolesti na ljude i stoku. Najčešće je reč o 
histoplazmozi, gljivičnom oboljenju koje se prenosi putem izmeta ptica i izaziva respiratorne probleme. zastita od vrana
Vrane imaju ulogu prenosioca virusa „Zapadnog Nila“ koji se u
njihovom telu razmnožava dva do tri dana. Ukoliko se dogodi da ih komarac ujede i siše krv u tome periodu, svakako će biti prenosnik ovog virusa na potomstvo, životinje i ljude.
Opšte informacije
Vrane se smatraju visoko inteligentnim pticama čija se sposobnost razmišljanja poredi sa sisarima. Utvrđeno je da shvataju vezu između uzroka i posledice, prepoznaju simbole, koriste i konstruišu alate za rešavanje problemskih situacija. U stanju su da prepoznaju sebe u ogledalu, kao i ljudska lica koja su im nanela štetu I kreštanjem upozore druge ptice na potencijalnu opasnost.
Vrane su ptice snažne građe, najčešće crne ili plave boje. Žive u jatima koja mogu brojati između 200 i nekoliko hiljada jedinki, pogotovo tokom jeseni i zime. Međusobno su neprekidnoj u komunikaciji.
Gde žive vrane?
Vrane se nastanjuju u svim delovima sveta, osim na krajnjem jugu Južne Amerike i polarnim predelima. Porodicu vrana čini preko 120 vrsta od kojih su trećina gavranovi. zastita od vrana
Siva vrana je u našoj zemlji zaštićena prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja I gljiva, a takođe je označena i kao lovna vrsta. Podaci Zavoda za zaštitu prirode Srbije pokazuju da je u Srbiji trenutno prisutno između 130 I 200 000 parova vrana.
Vrane se nastanjuju u različitim okruženjima blizu izvora hrane i visokog drveća. U gradskim sredinama naseljavaju se u parkovima, stambenim naseljima , na parkinzima, deponijama. Tokom zime u velikom broju žive na krovovima zgrada ili visokom drveću i uglavnom ne menjaju lokacije.
Ishrana je raznovrsna i uključuje insekte, žabe, male zmije, jaja, ptiće, miševe, 
bobice, voće, semenje, tek zasadjena zrna žitarica, strvine i ostatke ljudske ishrane.
Partnerske veze kod vrana su veoma jake, kod nekih vrsta doživotne. U proleće mužjak i ženka zajedno grade veliko gnezdo na drveću, dalekovodima ili drugom pogodnom mestu. Unutrašnjost tih mesta je prekrivena mekim materijalima poput perja, mahovine i trave. Ženke najčešće nose između 4 i 7 jaja, mada je moguće i do 10 komada zelenkaste boje sa smeđim pegama. Tokom inkubacije mužjak hrani ženku. Mladi u gnezdu ostaju između 6 i 10 nedelja.
