Danas je na krovu jednog tržnog centra na Novom Beogradu kamerom zabeležen neobičan prizor.
Slučajni prolaznici su zbunjeno gledali i komentarisali veliko jato galebova. Prizor je mnoge od njih podsećao na scene iz Hičkokovih filmova, a nakon napada vrana na prolaznike u Beogradu, ne čudi što su mnogi građani bili i veoma zabrinuti.
Međutim, prema rečima našeg sagovornika Slobodana Kneževića iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, nema razloga za brigu.
– Ne radi se o invaziji galebova, već o uobičajenom ponašanju. Galebovi se u sumrak okupljaju na ravnim krovovima velikih zgrada na kojima spavaju. Ti ravni krovovi velikih objekata u Beogradu galebovima pružaju bezbednost tokom noći – kaže naš sagovornik Slobodan Knežević i dodaje:
– Da kojim slučajem galebovi prenoće na tlu bili bi lak plen za napuštene pse i mačke, lisice, šakale i druge predatore – dodao je Knežević.
Kod nas se gnezdi običan galeb (Larus ridibundus), crnoglavi galeb (Larus malenocephalus), a nedavno je otkriveno i ponovno gneždenje morskog galeba (Larus michahellis) nakon 120 godina.
U Beogradu se ne beleži porast brojnosti galebova i nije poznato da prenose bilo kakve bolesti na čoveka.
U zavisnosti od vrste, ove ptice se kreću u rasponu od srednjih do velikih ptica, mase od oko 120 g i dužine 29 cm (patuljasti galeb) do mase od oko 1,75 kg i dužine 76 cm (lučki galeb).
Obično su beli ili sivi, i imaju crne mrlje na glavi ili krilima.
Njihov kljun je relativno dug i tanak, povijen naniže. Na nogama imaju po tri kandže okrenute ka napred, a četvrta je zakržljala i okrenuta ka nazad, skoro neprimetna. Između kandži se nalazi kožica za plivanje.
Većina galebova, posebno vrste iz roda Larus, su mesožderi, ali povremeno mogu da se upuste i u strvinarenje. Obično jedu rakove i sitnu ribu. Uglavnom žive na obali ili dublje na kopnu, retko se upuštajući u let daleko na pučinu.
Galebovi, naročito krupnije vrste, su vrlo inteligentne ptice koje koriste složenu komunikaciju i imaju vrlo razvijenu socijalnu strukturu, primera radi, mnogi galebovi se udružuju u grupe da se odbrane od predatora.
Galebovi se gnezde na kopnu. Pojedine vrste su se specijalizovale za gnežđenje na liticama. Najčešće se gnezde u kolonijama. Po pravilu legu 2-4 jajeta koja agresivno brane.
Ko kaže da su beogradski vozači netolerantni i bahati? Oni koji su se juče zadesili na Novom Beogradu – nisu. Porodica divljih pataka, koje su se verovatno izlegle kod Starog Merkatora, uputila se ka Dunavu i potpuno zaustavila saobraćaj u ovom delu prestonice.
Put do prvog plivanja ne samo što je podrazumevao dugo pešačenje, već su mama i njenih devet pačića morali da pređu dve izuzetno prometne raskrsnice. Nakon što su prošetale Ulicom Goce Delčeva, mama i razigrani pačići prešli su preko Bulevara Nikole Tesle, koji ima četiri trake.Prolaznici koji su ih prvi primetili zaustavljali su vozila.
– Beogradske patke su poludele – kaže za “Sputnjik” ornitolog Dragan Simić, komentarišući ovu neobičnu pojavu.
On dodaje da se ova vrsta, u narodu poznata kao “patka gluvara”, potpuno adaptirala na blizinu ljudi i da stručnjaci više ne mogu da ih tretiraju kao divlje životinje. To su sada poludomaće patke, objašnjava Simić.
– Poslednjih godina intenzivno se gnezde u naseljima…
Ostatak teksta možete pročitati na sajtu: