Briga o životinjama kod starijih povoljno utiče na održavanje fizičke i psihičke kondicije.

NAUČNO je dokazano da kućni ljubimci pomažu ljudima da smanje stres i krvni pritisak, poboljšaju socijalne kontakte i fizičku aktivnost.

Imaju neverovatan uticaj i na smanjenje depresije i osećaja usamljenosti, često karakteristične upravo za stariju populaciju, i olakšavaju im da se fokusiraju na nešto drugo osim na svoje fizičke probleme i bolesti.

Ovo su samo neki razlozi zašto psiholozi, veterinari i članovi društava za zaštitu životinja preporučuju ljudima u trećem dobu da drže psa, mačku, ribicu, papagaja ili neku drugu životinju, koju će voleti i o kojoj će brinuti. Studije su pokazale da životinje pomažu vlasnicima i da se oporave od srčanog udara, a posebno da održavaju svakodnevnu rutinu. Rutina, pak, kao i milovanje životinje, pomažu u smanjenju stresa, a samim tim i rizika od raznih bolesti. Izvođenje psa u šetnju ili igra sa mačkom stimuliše proizvodnju serotonina i dopamina, koji pomažu da se ljudi osećaju mirno i opušteno. Dokazano je i da vlasnici životinja imaju niži nivo holesterola i triglicerida, što smanjuje opasnost od srčanog udara.

Prema rečima Dunje Kovač, dr veterinarskih nauka i bihevijoriste, briga o kućnom ljubimcu starijima može produžiti život i naučiti ih kako da vode bolju brigu o sebi.

– Vlasnici stariji od 65 godina za trećinu manje posećuju lekara od svojih vršnjaka koji nemaju ljubimca. LJubimac, uključujući i ribice u akvarijumu, pozitivno utiču na zdravlje smanjujući lokomotornu napetost (mišića). Jedan od glavnih razloga ovakvih terapeutskih efekata je taj što kućni ljubimac obezbeđuje osnovnu ljudsku potrebu za dodirom – kaže dr Kovač.

UDOMLJAVANJE TOKOM KORONE
ISTRAŽIVANJA u svetu, ali i situacija kod nas, pokazali su da je dosta ljudi trećeg doba tokom korone kupilo ili udomilo životinje, kaže dr Kovač. One su im pomogle da lakše prebrode zatvaranje.

Maženje, držanje, češkanje i grljenje životinje može da opusti i uteši u stresnim situacijama, a društvo životinje pomaže ljudima da pronađu smisao i sreću. Životinje im pomažu da se osete potrebno i korisno jer moraju da brinu o drugom živom biću. Tako podižu samopouzdanje.

– Starijima je potrebno, zbog kardiovaskularnih bolesti, dosta šetnje, pa im je ljubimac dobar razlog da izađu na vazduh dva-tri puta dnevno – kaže Kovač.

– Za depresivne i introvertne, najbolje rešenje je pas. Dok ga šetaju, neko će prokomentarisati da je lep, vlasnik će morati da odgovori, i tako započinje komunikaciju.

Za manje pokretne ili nepokretne starije, idealno rešenje je mačka. Osim što ne moraju da je izvode, mačke vole da se maze i leže na vlasniku, posebno ako je neki organ bolan. Dr Kovač ih preporučuje naročito za anksioznije i kolerične tipove ljudi. Predenjem, mačke izazivaju vibracije koje, baš poput elektromasaže, pomažu kod opuštanja mišića. Ništa manji benefit nije ni to što ljudi sa životinjama pričaju.

Milica Ranković, iz Udruženja za zaštitu životinja “Feniks”, podseća da su kućni ljubimci jedini koji pružaju bezuslovnu ljubav, bez obzira na to kakav je neko – “džangrizav, ogorčen, nagluv”. Takva razmena emocija, koju čovek, a posebno stariji, ne mogu da imaju sa drugim ljudima, dragocena je.

– Naravno, ljubimci drže starije u fizičkoj kondiciji, ali i psihičkoj. Održavaju njihove kognitivne funkcije jer im pomažu da imaju dnevnu rutinu. U određeno vreme ih hrane, šetaju, četkaju, menjaju posip, popričaju sa njima – primećuje Ranković.