Category Archive Novosti

  • Home   /  
  • Archive by category "Novosti"

Zimovalište retkih ptica na Novom Beogradu proglašeno za zaštićeno područje

Zimovalište malog vranca (Mcrocarbo pygmeus) na Savi, u blizini toplane i brodogradilišta na Novom Beogradu, proglašeno je za zaštićeno područje i stanište.
 
Novi status donosi zabranu uznemiravanja i ugrožavanja ovih retkih i ugroženih vrsta ptica.
 
Odluka o proglašenju zimovališta malog vranca kao zaštićenog prodručja, usvojena je na poslednjoj sednici Skupštine grada. Kako se navodi u dokumentaciji, prostor koji dobija novi status nalazi se u okviru međunarodno značajnog područja za ptice.
 
– Biće ustanovljen režim zaštite drugog i trećeg stepena. Na ovom području biće moguće obavljati samo intervencije koje podrazumevaju revitalizaciju područja, ali one ne smeju imati posledice po stanište. Zimovalište malog vranca biće povereno na upravljanje udruženju Zeleno plavi koridori – navodi se u odluci.
 
Zavod za zaštitu prirode napravio je Studiju u kojoj obrazlažu razloge da se ovaj deo prestonice stavi pod zaštitu. Kako se navodi u dokumentaciji, u ovom predelu na Savi borave ptice koje imaju važnu ulogu u eko-sistemu, važne su za očuvanje ukupnog biodiverziteta, ali su ugrožene i mogle bi da nestanu.
 
Mali vranac se u našoj zemlji našao na listi zaštićenih vrsta, a zakonom je zabranjeno uznemiravanje i ubijanje ovih ptica.
 
Ove ptice najbrojnije su tokom novembra i decembra. Najveći broj zabeležen je 2007. godine, kada je na Savi boravilo 6.728 jedinki.
 
– Kada se preračuna ukupna evropska populacija ove vrste, dolazimo do zaključka da u Beogradu živi 10% jedinki ove vrste. Važno je i to što izgradnja mosta nije uticala na brojnost, pa su uspele da se prilagode povećanom uznemiravanju – navodi se u gradskoj odluci.
 
Mali vranac pripada porodici kormorana, koja broji oko 40 vrsta. Ove ptice vezane su za vodena staništa i široko su rasprostranjene na svim kontinentima. U Srbiji žive dve vrste, veliki i mali vranac. One koje su svoj dom pronašle na Savi u Beogradu, pretežno su crne boje i imaju braon tonove na vratu i glavi.

Poručite brzo i lako preko naše Online Prodavnice

 

 

 

 

Klikom na sliku uštedite vreme, brzo i lako poručite.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


Online Poručivanje

Ulje od karanfilića čuva Vas od smrdljivih buba-smrdibuba

U studiji objavljenoj u magazinu „The Journal of Applied Entomology“ primećeno je da je ulje karanfilića (Clove Oil) uspešno odvraćalo smrdljive insekte (među kojima su i SMRDIBUBE) od zamki sa mamcima. Na taj način otvorio se prostor da se eterično ulje karanfilića može uspešno koristiti kao efikasno sredstvo zaštite od smrdibuba.

 

Utvrđeno je da je glavni sastojak ulja karanfilića, Eugenol, specifična hemikalija odgovorna za odbijanje smrdljivih insekata. Postavlja se pitanje kako da ispravno iskoristimo rezultate ovog istraživanja i ovo divno ulje stavimo u humanu upotrebu da bi smo sprečili smrdljive insekte da nam ne ulaze u stanove?

 

Pre svega, treba kupiti koncentrat eteričnog ulja karanfilića (može se naći u većini biljnih apoteka, cena od 250-350 dinara za 10ml), razblažiti sa vodim kako bi se dobila smeša za prskanje. Na svaku čašu vode (2dl) dodajte oko 10-15 kapi eteričnog ulja. Za prskanje, najbolje je koristiti staklenu bočicu sa raspršivačem.

 

PRIMENA: Raspršite mešavinu spolja na područja poput vrata i prozorskih okvira gde smrdljive bube mogu najlakše ući unutra. Ako je Vaš problem sa smrdljivim insektima prešao u Vašu baštu, to je značajan napredak, ali nemojte posustati, slobodno raspršite ovu mešavinu direktno na Vaše biljke. 

Želimo Vam što uspšnije rezultate.

Instalacija Bird Free proizvoda

Na sledećih par videa je detaljno objašnjen postupak postavljanja Bird Free proizvoda. Videćete na koja mesta i kako da postavite Bird Free gel kako bi ste postigli najveću efikasnost.

NEVEROVATNA SCENA! Pogledajte kako DRUGARI IZ DVORIŠTA čuvaju jedni druge od predatora BRAVO ZA PEVCA I KOZU!

Neverovatan snimak širi se brzinom munje na društvenim mrežama!

Nesvakidašnju scenu zabeležila je nadzorna kamera na jednoj farmi. Kamera je zabeležila trenutak kad se na kokošku, koja je mirno šetala u ograđenom dvorištu, iznenada obrušio jastreb.

Uhvaćenoj ptici, međutim, momentalno priskače u pomoć petao koji se uhvatio u koštac sa grabljivicom, a za njim odmah dotrčava i koza, a to je i za jednog jastreba već bilo previše.

Komentari na društvenim mrežama se samo ređaju.

– Drugari iz dvorišta – navodi jedan korisnik.

– Životinje nisu i nikad neće izgubiti empatiju za druge za razliku od čoveka… Bravo za pevca i kozu – nadovezao se drugi korisnik.

– Pomoć prijatelja u nevolji! Pogledajmo i podsetimo se. Nešto smo zaboravili – komentariše jedna korisnica.

– Ništa bez koze, petao se zdušno borio, ali snaga nadvlada. Baš me oduševilo ovo saosećanje i solidarnost. Mi treba od životinja da učimo – navodi jedan korisnik.

Za sada nije poznato gde je nastao snimak.

 

VELIKO SRCE DEVOJČICE IZ PROKUPLJA

Postavila oglas za posao kako bi od zarađenog novca mogla da brine o napuštenim životinjama.

 

LJUBAV prema životinjama i želja da pomogne napuštenim psima na ulicama Prokuplja naterali su jednu devojčicu da postavi oglas za posao i od novca koji na taj način zaradi kupi hranu za lutalice.

 

U mnoštvu raznih oglasa okačenih duž ulica Prokuplja, građanima je ovih dana pažnju privukao jedan veoma neobičan, pisan dečjom rukom. Zaokupio je i pažnju medija, koji su došli do jedanaestogodišnje devojčice Hane koja ga je okačila, rešena da građanima za simboličnu sumu novca šeta pse, piše RTS.

 

– Došla sam na ideju tako što sam pre dve godine razmišljala kako bih mogla da zaradim džeparac da pomognem psima lutalicama. Pala mi je ideja da spojim korisno i lepo i da počnem da šetam njih samo što sam tada bila manja pa nisam mogla da ih šetam – kaže Hana Đorđević iz Prokuplja.

Haninu ideju podržali su i njeni ukućani koji su joj i usadili ljubav prema životinjama.

– Ima našu podršku, jer Hana to radi iz velike ljubavi prema životinjama. Pogotovo što je to iz humanih razloga, jer ona želi sve što skupi da kupi hranu za ove kuce i mace koje su bez doma. Inače, ima i kućne ljubimce, dve kuce, dve mace i patuljastog zeca – kaže Hanina baka.

LJubav prema životinjama, ali i želja da im pomogne, za Hanu su dovoljni da se usudi da šeta nepoznate pse.

– Ja se pasa ne bojim. Ili bih im dala granule, ili keks, ili bi mi vlasnik dao da ja njemu nešto dam ako ne želi da mu dam nešto moje, možda se plaši da ga ne otrujem, mada naravno, da to neću da uradim. Ali, ovako, svakog psa ću da pripitomim, to nema šta da se priča – kaže Hana.

 

I zaista jeste tako. Hanini džepovi uvek su puni granula kad ide u školu ili u šetnju sa drugaricama jer zna da na ulici uvek ima pasa lutalica koje je potrebno nahraniti.

Umesto novca, koji je do sada odvajala od užine, kako bi im kupila hranu, šetanjem pasa zaradiće da nahrani njihove drugare bez doma.

LJUBIMCI ČUVAJU I ZDRAVLJE I SRCE

Briga o životinjama kod starijih povoljno utiče na održavanje fizičke i psihičke kondicije.

NAUČNO je dokazano da kućni ljubimci pomažu ljudima da smanje stres i krvni pritisak, poboljšaju socijalne kontakte i fizičku aktivnost.

 

 

Imaju neverovatan uticaj i na smanjenje depresije i osećaja usamljenosti, često karakteristične upravo za stariju populaciju, i olakšavaju im da se fokusiraju na nešto drugo osim na svoje fizičke probleme i bolesti.

Ovo su samo neki razlozi zašto psiholozi, veterinari i članovi društava za zaštitu životinja preporučuju ljudima u trećem dobu da drže psa, mačku, ribicu, papagaja ili neku drugu životinju, koju će voleti i o kojoj će brinuti. Studije su pokazale da životinje pomažu vlasnicima i da se oporave od srčanog udara, a posebno da održavaju svakodnevnu rutinu. Rutina, pak, kao i milovanje životinje, pomažu u smanjenju stresa, a samim tim i rizika od raznih bolesti. Izvođenje psa u šetnju ili igra sa mačkom stimuliše proizvodnju serotonina i dopamina, koji pomažu da se ljudi osećaju mirno i opušteno. Dokazano je i da vlasnici životinja imaju niži nivo holesterola i triglicerida, što smanjuje opasnost od srčanog udara.

Prema rečima Dunje Kovač, dr veterinarskih nauka i bihevijoriste, briga o kućnom ljubimcu starijima može produžiti život i naučiti ih kako da vode bolju brigu o sebi.

– Vlasnici stariji od 65 godina za trećinu manje posećuju lekara od svojih vršnjaka koji nemaju ljubimca. LJubimac, uključujući i ribice u akvarijumu, pozitivno utiču na zdravlje smanjujući lokomotornu napetost (mišića). Jedan od glavnih razloga ovakvih terapeutskih efekata je taj što kućni ljubimac obezbeđuje osnovnu ljudsku potrebu za dodirom – kaže dr Kovač.

 

UDOMLJAVANJE TOKOM KORONE
ISTRAŽIVANJA u svetu, ali i situacija kod nas, pokazali su da je dosta ljudi trećeg doba tokom korone kupilo ili udomilo životinje, kaže dr Kovač. One su im pomogle da lakše prebrode zatvaranje.

 

 

Maženje, držanje, češkanje i grljenje životinje može da opusti i uteši u stresnim situacijama, a društvo životinje pomaže ljudima da pronađu smisao i sreću. Životinje im pomažu da se osete potrebno i korisno jer moraju da brinu o drugom živom biću. Tako podižu samopouzdanje.

– Starijima je potrebno, zbog kardiovaskularnih bolesti, dosta šetnje, pa im je ljubimac dobar razlog da izađu na vazduh dva-tri puta dnevno – kaže Kovač.

– Za depresivne i introvertne, najbolje rešenje je pas. Dok ga šetaju, neko će prokomentarisati da je lep, vlasnik će morati da odgovori, i tako započinje komunikaciju.

Za manje pokretne ili nepokretne starije, idealno rešenje je mačka. Osim što ne moraju da je izvode, mačke vole da se maze i leže na vlasniku, posebno ako je neki organ bolan. Dr Kovač ih preporučuje naročito za anksioznije i kolerične tipove ljudi. Predenjem, mačke izazivaju vibracije koje, baš poput elektromasaže, pomažu kod opuštanja mišića. Ništa manji benefit nije ni to što ljudi sa životinjama pričaju.

Milica Ranković, iz Udruženja za zaštitu životinja „Feniks“, podseća da su kućni ljubimci jedini koji pružaju bezuslovnu ljubav, bez obzira na to kakav je neko – „džangrizav, ogorčen, nagluv“. Takva razmena emocija, koju čovek, a posebno stariji, ne mogu da imaju sa drugim ljudima, dragocena je.

– Naravno, ljubimci drže starije u fizičkoj kondiciji, ali i psihičkoj. Održavaju njihove kognitivne funkcije jer im pomažu da imaju dnevnu rutinu. U određeno vreme ih hrane, šetaju, četkaju, menjaju posip, popričaju sa njima – primećuje Ranković.

GOLUB SE “VOZIO” TAKSIJEM PO BEOGRADU

Nesvakidašnja scena na Voždovcu, ptica sletela na haubu vozila.

 

Na društvenim mrežama se pojavio snimak goluba koji je sleteo na haubu automobila i uživa tokom vožnje kroz Vojvode Stepe na Voždovcu.

Na društvenim mrežama ptica je momentalno pobrala veliki broj simpatija.

– Kruzira golub kroz Vojvode Stepe – napisao je jedan korisnik.

– Je li platio na kraju ili je pobegao – pita se drugi mladić.

 

Jedna devojka je navela da je u pitanju „anđeo čuvar“.

Drugi su pak zabrinuti i pitaju se da li je golub možda povređen.

 Sigurno se zaglavila! Samo još vozač da joj pomogne – napisala je jedna korisnica.

– Ma ja mislim da ga vrućina ubila u pojam pa je odlučio da odmori na haubi dok ga neko vozi – ubeđen je drugi korisnik.

Srndać napao najmanje šest ljudi kod Kruševca

 

Pomahnitali srndać napao je najmanje šest osoba u okolini Kruševca, prenele su danas „Večernje novosti“.

Slučaj koji ne pamte ni lovci, događa se u poslednjih deset dana na teritoriji sela Pepeljevac kod Kruševca, ali meštani svedoče da je srndać upadao u dvorišta porodičnih kuća i u zaseoku Bekčići, selima Cerova i Lukavac.

Meštanka Pepeljevca Zorica Živadinović (63) bila je prva žrtva srndaća – povređena je 15. jula u bašti dok je čupala luk, navode “Novosti“ i dodaju da je bila sa suprugom, pa su zajedno uspeli da se odbrane.

Srndać je napao i povredio dve devojčice starosti šest i deset godina, kao i njihovog oca, koji su bili ubodeni i dobili su posekotine.

U Lovačkom udruženju Kruševac navode da su preduzeli sve potrebne mere kako bi što pre uhvatili srdnaća.

„Ponašanje gde divljač ulazi u selo, dvorište, nema strah od čoveka, nije uobičajeno za divljač u prirodi. Sva je prilika da je u pitanju srndać čuvan, pa je pušten ili je pobegao. Taj srndać je umiljat, mazi se, ali je krajem jula počela sezona parenja, kada kod muških jedinki prorade hormoni i oni menjaju ponašanje“, rekao je za „Večernje novosti“ Milomir Civić, upravnik Lovišta „Rasina“ u Kruševcu.

Pomažu i pticama da polete

 

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode odgovara na gotovo svakodnevne pozive građana koji pronađu ugrožene životinje

„MOLIM vas, pomozite mi! Obraćala sam se svima. Zvala sa sve službe i udruženja za koje znam, i niko nije mogao da mi pomogne. U mom dvorištu je ptica, ne može da leti…“ Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, prema rečima Marka Tucakova, ornitologa u ovoj instituciji, zatrpan je ovakvim pozivima i prijavama koji stižu iz cele države, a najviše iz Vojvodine.

U ovakvim kritičnim situacijama koje zadese divlje životinje, objašnjava Tucakov, stručnjci Zavoda reaguju najbrže moguće, i izlaze na teren. Do sada su, kako su pedantno zabeležili, zbrinuli 55 vrsta ptica, koje su najčešći „pacijenti“.

– Praktično svim životinjskim vrstama sa kojima se srećemo potrebna je ili će možda biti potrebna naša pomoć – ukazuje Tucakov. – Situacije u kojima se to dogodi su najčešće u periodu razmnožavanja, kada se pronađe ugroženo gnezdo ili ptica koja je ispala iz gnezda i ne može sama u njega da se vrati, kao i kad se nađu bolesne ili fizički povređene ptice ili sisari.

Kod sisara, ptica i gmizavaca, kojima je najčešće potrebna pomoć, objašnjava Tucakov, učestale su u situacije kada se nađu u nepoznatoj ili neočekivanoj sredini, u našim dvorištima ili objektima.

 Pošto nemamo registrovanu veterinarsku delatnost, niti bilo kakav objekat za trajniji smeštaj i držanje ugroženih životinja, u najvećem broju slučajeva zbrinjavanje se sastoji od davanja usmenih uputstava nalazačima divljih životinja, te preuzimanja same životinje – kaže Tucakov.

Preuzete životinje se, posle procene njenog stanja, brzo puštaju u prirodno stanište ili smeštaju u Prihvatilište za divlje životinje u zoo-vrtu na Paliću.

– U prihvatilištu životinje dobijaju profesionalnu veterinarsku negu, pa se, posle lečenja osposobljavaju za samostalan život u prirodi i na kraju puste – nabraja naš sagovornik.

Tim Zavoda uz Tucakova čine i tehničari Nikola Danilović i Nebojša Stojanović, a deluju u konsultaciji sa kolegama ornitolozima Nikolom Stojnićem i Slobodanom Puzovićem, herpetologom Vladimirom Dobretićem i stručnjakom za zaštitu sisara Jadrankom Delić.

POMOĆ I POZIVI

– DA bi delovali još brže, i da bi se sistem zbrinjavanja ugroženih jedinki životinja poboljšao, potrebna je bolja opremljenost i intenzivnija koordinacija između nalazača ugroženih jedinki, Zavoda i Prihvatilišta – kaže Tucakov. – Upravo zato skrećemo pažnju svima koji žele da pomognu divljim životinjama, da što pre kontaktiraju sa nama prilikom nalaza, putem našeg telefona 021/4896-301, elektronskom poštom na adresu novi-sad@pzzp.rs ili naloga na „Fejsbuku“, kako bi nam pomogli da odlučimo šta je za konkretnu životinju u konkretnoj situaciji najbolje da se uradi.