Kako se rešiti pacova u bašti i dvorištu

Pacove većina ljudi smatra nepoželjnim gostima, pa nije ni čudo da su jedna od najomraženijih baštenskih štetočina. Kako ih onda držati podalje od bašte?

Osim što su neprijatan prizor za videti u bašti, pacovi mogu predstavljati i veliku opasnost u vidu ozbiljnih bolesti koje mogu uticati kako na ljude, tako i domaće životinje koje žive u prostoru u kome se pojave.

Zavlače se ispod drvenih platformi, ulaze u šupe, garaže i plastenike, a s obzirom na to da su noćne životinje, često ostaju neprimećeni dok ne naprave vidno veću štetu. Postoji nekoliko znakova na koje treba obratiti pažnju, pre svega postojanje tunela ili stazica, uz zidove kuće, kao i uz ograde, koji su obično širine oko 10 cm. Drugi znaci uključuju prisustvo izmeta, izgrizeno drvo ili drugi predmeti, prepoznatljivi po paralenim rupama od zuba ovih glodara.

Iako je najčešći način da se otarasite pacova iz bašte korišćenje otrova i zamki, oni mogu biti toksični i mogu predstavljati opasnost za divlje životinje, kućne ljubimce i ljude.

Kako ih se onda rešiti?

Eterična ulja

Stručnjaci kažu da pacovi imaju jedno od najboljih čula mirisa u životinjskom carstvu, koje nadmašuje čak i pseće.

Kada se koriste u optimalnoj koncentraciji, eterična ulja mogu učiniti čuda da efikasno odvrate pacove od vaše bašte.

Ulje peperminta, ulja citronele i eukaliptusa u svom čistom obliku su mirisi koji se pacovima neće dopasti, pa će se držati dalje od vaše bašte.

Nekoliko kapi ovih ulja oko područja u kojima znate da su bili pacovi trebalo bi da uradi trik. Alternativno, možete natopiti vatu eteričnim uljima i postaviti je na mesta na kojima vidite da su prolazile štetočine.

Ljuta paprika

Kao što ih odbijaju mirisi eteričnih ulja, pacove odbija i ljutina koja se nalazi u raznim vrstama ljutih paprika.

Možete da napravite sopstveni domaći prirodni sprej za odbijanje pacova sa čili paprikom. Da biste napravili sprej, pomešajte ili ljuspice čilija sa vodom i zagrejte smešu kako bi čili pustio ljutinu.

Ostavite ga da se ohladi pre nego što ga procedite, što duže ostavite čili u vodi, to će biti jača koncentracija spreja. Nakon toga, procedite tečnost i dodajte joj malo blagog tečnog sapuna i sipajte u sprej bočicu.

Poprskajte mesta gde ste prethodno videli tragove pacova, kao i zavučene ćoškove i mesta gde se ovi glodari mogu zavući.

Blokirajte pristup potencijalnim skloništima

Pacovi žive ispod postojećih struktura, kao što su baštenski objekti i platforme, poput verandi i platoa za sedenje. Zbog toga je pametno blokirati prolaze ispod ovih konstrukcija, ma koliko mali bili. Pre nego što ih blokirate, proverite da li se ispod već nalaze životinje, kako ih ne biste zarobili.

Osim konstrukcija, važno je držati baštu u urednom stanju, čistiti rastinje i održavati žbunje urednim, kako pacovi ne bi imali puno mesta da se zavlače. Još jedna efektivna taktika je premeštanje alata i drugih stvari u bašti, jer kako kažu stručnjaci, pacovi su teritorijalne životinje, a pomeranjem stvari narušava se ustaljeni raspored teritorije, što ih zbunjuje i može ih navesti da potraže sklonište negde drugde.

Uklonite izvore hrane

Pacove privlače bašte jer sadrže obilne izvore hrane. Postoji nekoliko koraka koje možete preduzeti kako biste osigurali da vaša bašta ne postane ili prestane da bude tako privlačna za pacove.

Ukoliko imate kantu za kompost, postarajte se da je pravilno zatvorena, kao i da se nalazi na sigurnom mestu, podalje od ograda i zidova ispod kojih pacovi mogu da se provuku.

Ako imate hranilice za ptice, vrlo je moguće da one privuku i glodare, koji će pojesti svu hranu za ptice.

Ukoliko želite da zadržite hranilicu za ptice, možete se opredeliti za one koje su otporne na glodare i koje sprečavaju stvaranje nereda na zemlji ispod hranilice.

Ukoliko u bašti gajite voće, postarajte da ga pokupite kada krene da pada sa grana, kako ne bi privuklo neželjene goste svojim slatkastim mirisom.

Ukoliko tražite sigurno i trajno rešenje za rasterivanje ovih štetočina, odličan izbor su ultrazvučni aparati, koji ispuštanjem određenih frekvencija zvuka stvaraju neprijatno okruženje za glodare, bez da ih povređuju. Samo nekoliko dana od uključivanja uređaja primetićete njegove efekte, jer glodara više neće biti u blizini.

Ovaj uređaj možete naći u našoj prodavnici, ili klikom na ovaj link.

Zimovalište retkih ptica na Novom Beogradu proglašeno za zaštićeno područje

Zimovalište malog vranca (Mcrocarbo pygmeus) na Savi, u blizini toplane i brodogradilišta na Novom Beogradu, proglašeno je za zaštićeno područje i stanište.

Novi status donosi zabranu uznemiravanja i ugrožavanja ovih retkih i ugroženih vrsta ptica.

Odluka o proglašenju zimovališta malog vranca kao zaštićenog prodručja, usvojena je na poslednjoj sednici Skupštine grada. Kako se navodi u dokumentaciji, prostor koji dobija novi status nalazi se u okviru međunarodno značajnog područja za ptice.

– Biće ustanovljen režim zaštite drugog i trećeg stepena. Na ovom području biće moguće obavljati samo intervencije koje podrazumevaju revitalizaciju područja, ali one ne smeju imati posledice po stanište. Zimovalište malog vranca biće povereno na upravljanje udruženju Zeleno plavi koridori – navodi se u odluci.

Zavod za zaštitu prirode napravio je Studiju u kojoj obrazlažu razloge da se ovaj deo prestonice stavi pod zaštitu. Kako se navodi u dokumentaciji, u ovom predelu na Savi borave ptice koje imaju važnu ulogu u eko-sistemu, važne su za očuvanje ukupnog biodiverziteta, ali su ugrožene i mogle bi da nestanu.

Mali vranac se u našoj zemlji našao na listi zaštićenih vrsta, a zakonom je zabranjeno uznemiravanje i ubijanje ovih ptica.

Ove ptice najbrojnije su tokom novembra i decembra. Najveći broj zabeležen je 2007. godine, kada je na Savi boravilo 6.728 jedinki.

– Kada se preračuna ukupna evropska populacija ove vrste, dolazimo do zaključka da u Beogradu živi 10% jedinki ove vrste. Važno je i to što izgradnja mosta nije uticala na brojnost, pa su uspele da se prilagode povećanom uznemiravanju – navodi se u gradskoj odluci.

Mali vranac pripada porodici kormorana, koja broji oko 40 vrsta. Ove ptice vezane su za vodena staništa i široko su rasprostranjene na svim kontinentima. U Srbiji žive dve vrste, veliki i mali vranac. One koje su svoj dom pronašle na Savi u Beogradu, pretežno su crne boje i imaju braon tonove na vratu i glavi.

Poručite brzo i lako preko naše Online Prodavnice

Klikom na sliku uštedite vreme, brzo i lako poručite.

Online Poručivanje

Ulje od karanfilića čuva Vas od smrdljivih buba-smrdibuba

U studiji objavljenoj u magazinu “The Journal of Applied Entomology” primećeno je da je ulje karanfilića (Clove Oil) uspešno odvraćalo smrdljive insekte (među kojima su i SMRDIBUBE) od zamki sa mamcima. Na taj način otvorio se prostor da se eterično ulje karanfilića može uspešno koristiti kao efikasno sredstvo zaštite od smrdibuba.

Utvrđeno je da je glavni sastojak ulja karanfilića, Eugenol, specifična hemikalija odgovorna za odbijanje smrdljivih insekata. Postavlja se pitanje kako da ispravno iskoristimo rezultate ovog istraživanja i ovo divno ulje stavimo u humanu upotrebu da bi smo sprečili smrdljive insekte da nam ne ulaze u stanove?

Pre svega, treba kupiti koncentrat eteričnog ulja karanfilića (može se naći u većini biljnih apoteka, cena od 250-350 dinara za 10ml), razblažiti sa vodim kako bi se dobila smeša za prskanje. Na svaku čašu vode (2dl) dodajte oko 10-15 kapi eteričnog ulja. Za prskanje, najbolje je koristiti staklenu bočicu sa raspršivačem.

PRIMENA: Raspršite mešavinu spolja na područja poput vrata i prozorskih okvira gde smrdljive bube mogu najlakše ući unutra. Ako je Vaš problem sa smrdljivim insektima prešao u Vašu baštu, to je značajan napredak, ali nemojte posustati, slobodno raspršite ovu mešavinu direktno na Vaše biljke.

Želimo Vam što uspšnije rezultate.

Instalacija Bird Free proizvoda

Na sledećih par videa je detaljno objašnjen postupak postavljanja Bird Free proizvoda. Videćete na koja mesta i kako da postavite Bird Free gel kako bi ste postigli najveću efikasnost.

NEVEROVATNA SCENA! Pogledajte kako DRUGARI IZ DVORIŠTA čuvaju jedni druge od predatora BRAVO ZA PEVCA I KOZU!

Neverovatan snimak širi se brzinom munje na društvenim mrežama!

Nesvakidašnju scenu zabeležila je nadzorna kamera na jednoj farmi. Kamera je zabeležila trenutak kad se na kokošku, koja je mirno šetala u ograđenom dvorištu, iznenada obrušio jastreb.

Uhvaćenoj ptici, međutim, momentalno priskače u pomoć petao koji se uhvatio u koštac sa grabljivicom, a za njim odmah dotrčava i koza, a to je i za jednog jastreba već bilo previše.

Komentari na društvenim mrežama se samo ređaju.

– Drugari iz dvorišta – navodi jedan korisnik.

– Životinje nisu i nikad neće izgubiti empatiju za druge za razliku od čoveka… Bravo za pevca i kozu – nadovezao se drugi korisnik.

– Pomoć prijatelja u nevolji! Pogledajmo i podsetimo se. Nešto smo zaboravili – komentariše jedna korisnica.

– Ništa bez koze, petao se zdušno borio, ali snaga nadvlada. Baš me oduševilo ovo saosećanje i solidarnost. Mi treba od životinja da učimo – navodi jedan korisnik.

Za sada nije poznato gde je nastao snimak.

VELIKO SRCE DEVOJČICE IZ PROKUPLJA

Postavila oglas za posao kako bi od zarađenog novca mogla da brine o napuštenim životinjama.

LJUBAV prema životinjama i želja da pomogne napuštenim psima na ulicama Prokuplja naterali su jednu devojčicu da postavi oglas za posao i od novca koji na taj način zaradi kupi hranu za lutalice.

U mnoštvu raznih oglasa okačenih duž ulica Prokuplja, građanima je ovih dana pažnju privukao jedan veoma neobičan, pisan dečjom rukom. Zaokupio je i pažnju medija, koji su došli do jedanaestogodišnje devojčice Hane koja ga je okačila, rešena da građanima za simboličnu sumu novca šeta pse, piše RTS.

– Došla sam na ideju tako što sam pre dve godine razmišljala kako bih mogla da zaradim džeparac da pomognem psima lutalicama. Pala mi je ideja da spojim korisno i lepo i da počnem da šetam njih samo što sam tada bila manja pa nisam mogla da ih šetam – kaže Hana Đorđević iz Prokuplja.

Haninu ideju podržali su i njeni ukućani koji su joj i usadili ljubav prema životinjama.

– Ima našu podršku, jer Hana to radi iz velike ljubavi prema životinjama. Pogotovo što je to iz humanih razloga, jer ona želi sve što skupi da kupi hranu za ove kuce i mace koje su bez doma. Inače, ima i kućne ljubimce, dve kuce, dve mace i patuljastog zeca – kaže Hanina baka.

LJubav prema životinjama, ali i želja da im pomogne, za Hanu su dovoljni da se usudi da šeta nepoznate pse.

– Ja se pasa ne bojim. Ili bih im dala granule, ili keks, ili bi mi vlasnik dao da ja njemu nešto dam ako ne želi da mu dam nešto moje, možda se plaši da ga ne otrujem, mada naravno, da to neću da uradim. Ali, ovako, svakog psa ću da pripitomim, to nema šta da se priča – kaže Hana.

I zaista jeste tako. Hanini džepovi uvek su puni granula kad ide u školu ili u šetnju sa drugaricama jer zna da na ulici uvek ima pasa lutalica koje je potrebno nahraniti.

Umesto novca, koji je do sada odvajala od užine, kako bi im kupila hranu, šetanjem pasa zaradiće da nahrani njihove drugare bez doma.

LJUBIMCI ČUVAJU I ZDRAVLJE I SRCE

Briga o životinjama kod starijih povoljno utiče na održavanje fizičke i psihičke kondicije.

NAUČNO je dokazano da kućni ljubimci pomažu ljudima da smanje stres i krvni pritisak, poboljšaju socijalne kontakte i fizičku aktivnost.

Imaju neverovatan uticaj i na smanjenje depresije i osećaja usamljenosti, često karakteristične upravo za stariju populaciju, i olakšavaju im da se fokusiraju na nešto drugo osim na svoje fizičke probleme i bolesti.

Ovo su samo neki razlozi zašto psiholozi, veterinari i članovi društava za zaštitu životinja preporučuju ljudima u trećem dobu da drže psa, mačku, ribicu, papagaja ili neku drugu životinju, koju će voleti i o kojoj će brinuti. Studije su pokazale da životinje pomažu vlasnicima i da se oporave od srčanog udara, a posebno da održavaju svakodnevnu rutinu. Rutina, pak, kao i milovanje životinje, pomažu u smanjenju stresa, a samim tim i rizika od raznih bolesti. Izvođenje psa u šetnju ili igra sa mačkom stimuliše proizvodnju serotonina i dopamina, koji pomažu da se ljudi osećaju mirno i opušteno. Dokazano je i da vlasnici životinja imaju niži nivo holesterola i triglicerida, što smanjuje opasnost od srčanog udara.

Prema rečima Dunje Kovač, dr veterinarskih nauka i bihevijoriste, briga o kućnom ljubimcu starijima može produžiti život i naučiti ih kako da vode bolju brigu o sebi.

– Vlasnici stariji od 65 godina za trećinu manje posećuju lekara od svojih vršnjaka koji nemaju ljubimca. LJubimac, uključujući i ribice u akvarijumu, pozitivno utiču na zdravlje smanjujući lokomotornu napetost (mišića). Jedan od glavnih razloga ovakvih terapeutskih efekata je taj što kućni ljubimac obezbeđuje osnovnu ljudsku potrebu za dodirom – kaže dr Kovač.

UDOMLJAVANJE TOKOM KORONE
ISTRAŽIVANJA u svetu, ali i situacija kod nas, pokazali su da je dosta ljudi trećeg doba tokom korone kupilo ili udomilo životinje, kaže dr Kovač. One su im pomogle da lakše prebrode zatvaranje.

Maženje, držanje, češkanje i grljenje životinje može da opusti i uteši u stresnim situacijama, a društvo životinje pomaže ljudima da pronađu smisao i sreću. Životinje im pomažu da se osete potrebno i korisno jer moraju da brinu o drugom živom biću. Tako podižu samopouzdanje.

– Starijima je potrebno, zbog kardiovaskularnih bolesti, dosta šetnje, pa im je ljubimac dobar razlog da izađu na vazduh dva-tri puta dnevno – kaže Kovač.

– Za depresivne i introvertne, najbolje rešenje je pas. Dok ga šetaju, neko će prokomentarisati da je lep, vlasnik će morati da odgovori, i tako započinje komunikaciju.

Za manje pokretne ili nepokretne starije, idealno rešenje je mačka. Osim što ne moraju da je izvode, mačke vole da se maze i leže na vlasniku, posebno ako je neki organ bolan. Dr Kovač ih preporučuje naročito za anksioznije i kolerične tipove ljudi. Predenjem, mačke izazivaju vibracije koje, baš poput elektromasaže, pomažu kod opuštanja mišića. Ništa manji benefit nije ni to što ljudi sa životinjama pričaju.

Milica Ranković, iz Udruženja za zaštitu životinja “Feniks”, podseća da su kućni ljubimci jedini koji pružaju bezuslovnu ljubav, bez obzira na to kakav je neko – “džangrizav, ogorčen, nagluv”. Takva razmena emocija, koju čovek, a posebno stariji, ne mogu da imaju sa drugim ljudima, dragocena je.

– Naravno, ljubimci drže starije u fizičkoj kondiciji, ali i psihičkoj. Održavaju njihove kognitivne funkcije jer im pomažu da imaju dnevnu rutinu. U određeno vreme ih hrane, šetaju, četkaju, menjaju posip, popričaju sa njima – primećuje Ranković.

GOLUB SE “VOZIO” TAKSIJEM PO BEOGRADU

Nesvakidašnja scena na Voždovcu, ptica sletela na haubu vozila.

Na društvenim mrežama se pojavio snimak goluba koji je sleteo na haubu automobila i uživa tokom vožnje kroz Vojvode Stepe na Voždovcu.

Na društvenim mrežama ptica je momentalno pobrala veliki broj simpatija.

– Kruzira golub kroz Vojvode Stepe – napisao je jedan korisnik.

– Je li platio na kraju ili je pobegao – pita se drugi mladić.

Jedna devojka je navela da je u pitanju “anđeo čuvar”.

Drugi su pak zabrinuti i pitaju se da li je golub možda povređen.

Sigurno se zaglavila! Samo još vozač da joj pomogne – napisala je jedna korisnica.

– Ma ja mislim da ga vrućina ubila u pojam pa je odlučio da odmori na haubi dok ga neko vozi – ubeđen je drugi korisnik.

https://www.instagram.com/p/CQBENvgpLii/?utm_source=ig_web_button_share_sheet

Srndać napao najmanje šest ljudi kod Kruševca

Pomahnitali srndać napao je najmanje šest osoba u okolini Kruševca, prenele su danas “Večernje novosti”.

Slučaj koji ne pamte ni lovci, događa se u poslednjih deset dana na teritoriji sela Pepeljevac kod Kruševca, ali meštani svedoče da je srndać upadao u dvorišta porodičnih kuća i u zaseoku Bekčići, selima Cerova i Lukavac.

Meštanka Pepeljevca Zorica Živadinović (63) bila je prva žrtva srndaća – povređena je 15. jula u bašti dok je čupala luk, navode ”Novosti” i dodaju da je bila sa suprugom, pa su zajedno uspeli da se odbrane.

Srndać je napao i povredio dve devojčice starosti šest i deset godina, kao i njihovog oca, koji su bili ubodeni i dobili su posekotine.

U Lovačkom udruženju Kruševac navode da su preduzeli sve potrebne mere kako bi što pre uhvatili srdnaća.

“Ponašanje gde divljač ulazi u selo, dvorište, nema strah od čoveka, nije uobičajeno za divljač u prirodi. Sva je prilika da je u pitanju srndać čuvan, pa je pušten ili je pobegao. Taj srndać je umiljat, mazi se, ali je krajem jula počela sezona parenja, kada kod muških jedinki prorade hormoni i oni menjaju ponašanje”, rekao je za “Večernje novosti” Milomir Civić, upravnik Lovišta “Rasina” u Kruševcu.

Category Archive Novosti