PORUKA IZVRŠNOG SEKRETARA KONVENCIJE O BIOLOŠKOM DIVERZITETU
Kristiane Paske Palmer (CRISTIANA PAŞCA PALMER)
Povodom svetskog dana migratornih ptica 10.maj 2017.
„ Njihova budućnost je naša budućnost”
Milioni migratornih ptica svake godine preleće kontinente i državne granice. Migratorne vrste imaju izuzetnu sposobnost navigacije i vrlo su izdržljive. Njihova neverovatna putovanja zavise od očuvanosti ekosistema.
Uzmimo za primer vrstu velika sprutka (Calidris canutus)koja je jedna od najinteresantnijih migratornih vrsta. Nakon prezimljavanja u južnim delovima Argentine i Čilea ova vrsta kreće na put dalek 14000km, preko Atlantika sve do Arktika gde će doneti na svet svoje potomstvo. Tokom jeseni vraćaju se na jug istim migratornim putevima. Iako ova vrsta može da pređe 2400km bez odmora, ipak joj je potrebna dodatna snaga koju će prikupiti na usputnim odmaralištima.
Nažalost, neophodan odmor, unos hrane i davanje potomstva ove vrste zavisi od izuzetno degradiranih i fragmentisanih staništa. Gubitak staništa usled klimatskih promena duž Atlantika, čiji su stanovnici potkovičasti rakovi (Limulus polyphemus), predstavlja posebnu brigu jer se njihovim jajima hrane migratorne vrste.
Dodatne pretnje migratornim vrstama mogu biti prekomerna eksploatacija zemljišta, invazivne vrste, različita vrsta zagađenja prouzrokovana antropogenim uticajem i klimatske promene.
Ali zbog čega vas to treba da interesuje? Pre svega, migratorne vrste su sastavani deo biodiverziteta i igraju značajnu ulogu u održivosti ekosistema. Imaju ključnu ulogu u povezanim sistemima koji održavaju polinaciju i disperziju semena useva za ljudsku upotrebu. Migratorne vrste su sastavani deo lanca ishrane i imaju posebnu ekonomsku i kulturološku ulogu u lovu, turizmu i rekreaciji. Zaštita i održivo korišćenje migratornih vrsta predstavlja ključni doprinos održivom razvoju.
Veliki broj država, zajednica i organizacija formira mrežu u cilju unapređenja migratorne povezanosti, koja podrazumeva povećanje koridora, zaštitu migratornih puteva i gnezdilišta. Jedan od primera je sistem jezera u Keniji u okviru zaštićenog područja „Great Rift Valley”. Ovo zaštićeno područje izuzetne lepote obuhvata 3 jezera i stanište je za 13 globalno ugroženih vrsta ptica, među kojima je i migratorna vrsta veliki beli pelikan (Pelecanus onocrotalus).
U okviru strateškog plana za biodiverzitet (2011- 2020) i njegovih „Aichi Biodiversity” ciljnih grupa, sve države i interesne strane koje su uključene u okvirni destogodišnji akcioni plan za biodiverzitet, podržavaju napore za njegovo ostvarivanje. Dodatno, podržavaju ciljnu grupu 11 koja se zalaže za to da zaštićena područja postanu deo povezanog sistema, integrisanog u šira kopnena i morska staništa. Takođe podržavaju ciljnu grupu 12 koja se odnosi na ugrožene vrste.
Poput obaveštajnog zvuka u rudniku uglja za opasnost od ugljen-monoksida i metana, migratorne vrste mogu da budu indikatori trenutnog statusa biodiverziteta. Na osnovu podataka Sekretarijata za konvenciju o zaštiti migratornih vrsta, mnoga staništa koja imaju status ugroženih zaštićenih područja takođe predstavljaju stanište za mnoštvo ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. Iz tog razloga prioritetna staništa za zaštitu migratornih vrsta često su ujedno i „hot spots” za ostatak biodiverziteta.
Danas, na Svetki dan migratornih vrsta, mi prepoznajemo da je budućnost migratornih vrsta, naša budućnost. Uz zaštitu i održivo korišćenje prirodnih resursa, ne samo da pomažemo ovim prelepim bićima na njihovom spektakularnom putu, već doprinosimo našem opstanku.
About the author