Danas je na krovu jednog tržnog centra na Novom Beogradu kamerom zabeležen neobičan prizor.
Slučajni prolaznici su zbunjeno gledali i komentarisali veliko jato galebova. Prizor je mnoge od njih podsećao na scene iz Hičkokovih filmova, a nakon napada vrana na prolaznike u Beogradu, ne čudi što su mnogi građani bili i veoma zabrinuti.
Međutim, prema rečima našeg sagovornika Slobodana Kneževića iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, nema razloga za brigu.
– Ne radi se o invaziji galebova, već o uobičajenom ponašanju. Galebovi se u sumrak okupljaju na ravnim krovovima velikih zgrada na kojima spavaju. Ti ravni krovovi velikih objekata u Beogradu galebovima pružaju bezbednost tokom noći – kaže naš sagovornik Slobodan Knežević i dodaje:
– Da kojim slučajem galebovi prenoće na tlu bili bi lak plen za napuštene pse i mačke, lisice, šakale i druge predatore – dodao je Knežević.
Kod nas se gnezdi običan galeb (Larus ridibundus), crnoglavi galeb (Larus malenocephalus), a nedavno je otkriveno i ponovno gneždenje morskog galeba (Larus michahellis) nakon 120 godina.
U Beogradu se ne beleži porast brojnosti galebova i nije poznato da prenose bilo kakve bolesti na čoveka.
U zavisnosti od vrste, ove ptice se kreću u rasponu od srednjih do velikih ptica, mase od oko 120 g i dužine 29 cm (patuljasti galeb) do mase od oko 1,75 kg i dužine 76 cm (lučki galeb).
Obično su beli ili sivi, i imaju crne mrlje na glavi ili krilima.
Njihov kljun je relativno dug i tanak, povijen naniže. Na nogama imaju po tri kandže okrenute ka napred, a četvrta je zakržljala i okrenuta ka nazad, skoro neprimetna. Između kandži se nalazi kožica za plivanje.
Većina galebova, posebno vrste iz roda Larus, su mesožderi, ali povremeno mogu da se upuste i u strvinarenje. Obično jedu rakove i sitnu ribu. Uglavnom žive na obali ili dublje na kopnu, retko se upuštajući u let daleko na pučinu.
Galebovi, naročito krupnije vrste, su vrlo inteligentne ptice koje koriste složenu komunikaciju i imaju vrlo razvijenu socijalnu strukturu, primera radi, mnogi galebovi se udružuju u grupe da se odbrane od predatora.
Galebovi se gnezde na kopnu. Pojedine vrste su se specijalizovale za gnežđenje na liticama. Najčešće se gnezde u kolonijama. Po pravilu legu 2-4 jajeta koja agresivno brane.
Po prirodnim zakonima izvesne grabljive vrste hrane se ostalim vrstama. Među pticama to su familija jastrebova, orlova i sova koji su najizrazitiji predstavnici ptica grabljivica. Većina njih napada i hrani se pacovima, miševima, zečevima, pticama i ostalim kičmenjacima. Koristeći ovu prirodnu zaštitu, SONIČNI TERAČ PTICA LS-2001 emituje zvukove grabljivica i to orlova, sokolova, jastrebova i familije sova i na taj način plaši ptice kao što su vrapci, detlići, svrake i vrane, golubovi, čvorci….. Ovaj humani i ekološki čist metod rešiće probleme koje imate sa pticama bez povređivanja životinja i bilo koje prirodne vrste. Pored toga, oteraće i poljske miševe i zečeve. Zahvaljujući ugrađenom PIR senzoru, terač ptica takođe može biti korišćen kao posebna vrsta obezbeđenja. Uređaj će registrovati bilo kakav pokret na imanju i aktivirati prirodni alarmni sistem. Uređaj ima mogućnost podešavanja jačine zvuka koji se emituje. Uređaj radi pomoću struje napona 12V i ima pokrivnu moć do 40 ari.
Detlići kljucaju ne samo drveće, već i fasade na kućama. Neretko se ljudi suočavaju sa ovakvim problemom. U borbi sa njima su korišćene tečnosti protiv ptica koje su davale pozitivne rezultate. Miris tečnosti odbija detliće da borave na tretiranoj površini i time na određen period štiti fasadu, ali dovoljno da detlići nauče da zaobilaze teretirani prostor. Pored vizuelnih i zvučnih rasterivača, ovo je dosta efikasna metoda zaštite koje građani koriste.