Category Archive Novosti

  • Home   /  
  • Archive by category "Novosti"
    • ( Page4 ) ( Page4 )

NEĆETE SE OSEĆATI BEZBEDNO NI U VAŠEM DOMU: 24 najgnusnijih buba od kojih ćete se naježiti

Na svetu postoji toliko mnogo zastrašujućih insekata i paukova za koje nikada čuli a kamoli videli… Ova lista jedva dodiruje površinu svih jezivih buba koje postoje na planeti Zemlji. Da se naježiš!

1. Bube ubice

Postoji više vrsti ovih buba ali one sve napadaju brzo i nasilno. Ubijaju druge insekte tako što ih ubadaju svojim oštrim kljunovima čime ubrizgavaju enzime u njih. Enzimi omekšavaju unutrašnje organe žrtve što im omogućava da “posrču” unutrašnjost.

2. Ogromni cvrči Kikade

Ovi cvrčci većinu svog života provode ispod površine zemlje a izlaze tek kada sazreju. Mogu da proizvedu zvukove i do 120 decibela (glasnije od muzičkog koncerta). Žive i umiru u velikim rojevima, nikada sami.

3. Džinovski američki zeleni skakavci

Iako mogu učiniti da se osećate nelagodno, ovi skakavci veličine hrčka nisu opasni po ljude. Možete ih čak držati i kao ljubimce (ako se dovoljno hrabri). Aktivniji su noću i proizvode zvuk sličan cvrčcima.

4. Bot muve

Ove muve podsećaju na bumbare ali su daleko strašnije. Njihove larve su parazitske i ubrizgavaju ih u domaćina putem zaraženih komaraca. One se “zakopavaju” ispod životinjske (ili ljudske) kože i ostaju tu dok ne odluče da izađu. Ovaj proces je veoma bolan.

5. Dobson muve

Ove muve mogu porasti i do 13 cm dužine. Donja vilica mužjaka je zapravo toliko velika da ne može da povredi čoveka. Sa druge strane, ženke mogu da ujedaju i čak izazovu krvarenje. Odrasle jedinke se mogu naći u kasno proleće ili sredinom leta blizu vodenih površina. Možda i ne toliko korisna informacija s obzirom da kreće sezona letovanja.

6. Japanski džinovski stršljeni

Ovi insekti mogu porasti i do 5 cm dužine a njihove žaoke i do 0.7 cm! Ne samo da su enormni, već su i ekstremno agresivni i neustrašivi.

7. Afrikanizirane pčele

Ovo su zapravo famozne “pčele ubice”. Njihovi preci su evropske pčele koje su ukrštane sa afričkim. Veoma su agresivne i ekstremno zaštitnički nastrojene ka svojim košnicama. Ako bi vas napao roj ovih pčela verovatno se ne biste izvukli živi zato što bi organi počeli da vam otkazuju od velikog broja uboda.

8. Pauk tkač (Nephila)

Ova familija paukova je naročito zastrašujuća. Mnogi su otrovni a neki su toliko veliki da mogu bez problema da ubiju zmiju ili čak i pticu.

9. Titan bube

Ogromne bube koje su oko 18 cm dugačke a njihova klešta mogu da polome olovku na pola… ali na svu sreću uglavnom ne diraju ljude. Ako im smetate, u tom slučaju će vas sigurno napasti.

10. Pauci lovci

Ovi pauci su toliko veliki da uopšte ne koriste mrežu da uhvate svoj plen, već jure plen svojim ogromnim i dugačkim nogama. Mogu se naći u celom svetu, čak i kod nas. Srećom, nije otrovan.

11. Kućne stonoge

Tako je, U VAŠOJ KUĆI. One su bezopasne ali možete ih naći bukvalno svuda što može biti veoma odvratno.

12. Metak mravi

Mogu se naći u kišnim šumama Centralne Amerike. Njihov ujed je toliko bolan da se osećate kao da ste upravo upucani. Takođe, bol traje 24 čata. Domorodačko brazilsko pleme koristi rukavice pune ovih mrava za bolnu ceremoniju inicijacije.

13. Dragulj ose

Ovi parasitoidi koriste bubašvabe kao žive zalihe hrane za svoje larve u razvoju. One napadaju bubašvabu i parališu je. Onda ubrizgavaju otrov u glavu bubašvabe što je sprečava da hoda. Na kraju, pretvaraju bubašvabu u zombi uzgajalište, polagajući jaja u njihov stomak. Horor.

14. Mačkaste gusenice

Izgledaju slatko ali ove maljave loptice su zapravo veoma otrovne. Sadrže veliku količinu proteina i sporo se kreću što znači da im treba jak odbrambeni mehanizam: ozbiljni toksini. NIKAKO IH NE MAZITE!

15. Smrdibube

Možda ne smetaju ljudima (više vole vegetaciju) ali će vas sigurno usmrdeti ukoliko ih previše čačkate. Čak i ako smrskate jednu nećete izbeći njihov smrad.

16. Bramin gusenice

Mislite da živi košmari ne postoje? E pa ozbiljno ste POGREŠILI. Ove gusenice izgledaju kao bića iz najstrašnijih košmara ali srećom ne mogu vas povrediti.

17. Gusenice sa sedlastim leđima

Iako izgledaju slatko (imaju sopstvena sedla!), ove svetle bube su otrovne. Kontakt sa njihovom dlakom prouzrokuje bolan i natečen osip a ponekad čak i mučninu. Ubod podseća na strujni udar.

18. Bubašvabe

Ove bubice su uobičajene, ali da li ste znali da mogu nositi 33 vrsti bakterija, 6 vrsti parazita i 7 patogena. Mogu da izdrže 45 minuta bez disanja i žive mesec dana bez prave hrane, hraneći se samo kosom, noktima, trepavicama i obrvama.

19. Japanske planinske pijavice

Verovatno mislite da sve pijavice žive u vodi ali ova vrsta će vas loviti i na kopnu. Obično su spore ali prevrtanjem preko glave mogu lovititi veoma brzo ili pasti sa drveća. One mogu proći kroz vašu odeću žvakanjem a zatim vam ubrizgati agent kako bi mesto iz kojeg će vam sisati krv postalo utrnuto.

20. Džinovske gusenice

Ovaodvratna stvorenja mogu porasti čak i do 40 cm dužine! Da priča bude još gora – takođe su otrovne. Ne mogu vas ubiti ali ćete sigurno morati da posetite doktora. Najbolje rešenje je da potpuno izbegavate ove košmare.

21. Džoro paukovi

Nažalost, ovi strašni paukovi su otrovni. Ujed ovih paukpva podseća na ujed crne udovice. Toliko su užasni da postoje u Japanskom folkloru gde zavode demone.

22. Džinovske veta bube

Otkrivene na Novom Zelandu, ove ogromne bube su jedne od najvećih i najtežih na svetu. Obično ne smetaju ljudima osim što ih proganjaju u snovima.

23. Ogromni izopodi

Ovo nisu bića iz filmova naučne fantastike… o ne, oni stvarno postoje. Iako su tehnički ljuskari i dalje su zastrašujući. Žive u okeanima ali to ne znači da ste bezbedni…

24. Džinovske svilene bube moljci gusenice

Ove užasne gusenice su zapravo odgovorne za više smrti godišnje. Njihove sićušne i krhe dlake su pune potentnih toksina. Simptomi nalilk gangreni i unutrašnje krvarenje može nastati kao rezultat uboda ove gusenice.

Kako su živele ptice za vreme dinosaurusa?

Minijaturni fosil praistorijske ptice pomaže naučnicima da razumeju razvoj ptica u vreme dinosaurusa.

Fosil iz perioda mezozoika (pre 250 do 65 miliona godina) je ptica iz grupa ptica poznatih kao Enantiornithes. Ovaj kostur je među najmanjim ptičjim skeletima ikada otkrivenim, iz razdoblja mezozoika.

Kraći je od pet centimetara i verovatno je težio oko 85 grama, dok je bio živ. Ono što ovaj fosil čini toliko značajnim i jedinstvenim jeste to što je ptić uginuo vrlo brzo nakon što se izlegao, a to je ključno razdoblje formiranja kostura kod ptica.

To znači da je vrlo kratak životni vek ptice dao naučnicima retku priliku za analizu koštane strukture i razvoja kostiju te vrste.

Proučavanje osifikacije, procesa razvoja kostiju, može mnogo toga da objasni o životu mlade ptice, kažu naučnici. Može da im pomogne da otkriju sve od toga je li mogao da leti ili je, posle izleganja, morao da ostane u gnezdu, kao i da li je mogao sam da preživi.

Vođa istraživanja Fabijen Knol sa Univerziteta u Mančesteru objašnjava:

“Evoluciona diversifikacija ptica rezultirala je širokim rasponom razvojnih strategija mladunaca i značajnim razlikama u brzini njihovog rasta. Analiziranjem razvoja kostiju možemo da proučimo čitav raspon evolucionih osobina”.

Zbog toga što je fosil tako mali, tim naučnika je, u njegovom proučavanju, koristio sinhotronsko zračenje kako bi do detalja video mikrostrukturu kostiju.

Knol kaže da nove tehnologije paleontolozima nude neslućene mogućnosti za istraživanje fosila.

Naučnici su otkrili da je prsna kost ptića uveliko bila formirana od hrskavice i još nije bila okoštala, što znači da još mogao da leti.

Obrasci okoštavanja koji su uočeni kod ove i drugih vrlo mladih ptica iz grupe Enantiornithe sugerišu da su razvojne strategije te grupe drevnih ptica bile raznovrsnije nego što se ranije mislilo.

Tim ističe da to što nije imao okoštali sistem ne znači nužno da je ptić preterano zavisio od roditelja za hranu. Današnje vrste ptica, poput agapornisa, vrlo su zavisne od roditelja, kada se izlegnu, dok su druge, poput pilića, vrlo nezavisne.

Koautor istraživanja Luis Čiape iz Muzeja prirodne istorije u Los Anđelesu kaže da novo otkriće, zajedno sa drugim iz drugih dijelova svijeta, omogućava uvid u svet drevnih ptica koje su živele u vreme dinosaurusa.

“Fascinantno je koliko je mnogo obeležja koje vidimo kod današnjih ptica, bilo razvijeno pre više od sto miliona godina”, ističe on.

Članak preuzet sa sajta:

https://www.nezavisne.com

Testiranje rasterivača insekata i paukova

Transonic-Pro-Insect-and-Spider-Pests

Preliminarni rezultati testova studije Transonic Pro ultrazvučnih uređaja za redukciju insekata i paukova štetočina u njihovima prirodnim staništima

Testovi su radili Dr. Filip C. Vitford, Profesor Emeriti, Glavni Univerzitet, biološko odeljenje, Kolumbija, Ohajo 43209

Testovi su dali pozitivne rezultate gde se određen broj insekata i paukova  smanjio u njihovom prirodnom staništu.

“Tests found consistently higher flight initiation rates with sound units on than off. While not statistically significant, the data provides valid evidence that the sound is being perceived and potentially triggers some level of avoidance/escape behavior within beetles present in the test area”

NIJE KRIVO DRVEĆE ŠTO OKUPLJA PTICE

Zelenilo oplemenjuje životni prostor ma ko živio u njemu. Obično ljudi spram sebe ocjenjuju kvalitet življenja u nekom prostoru i zbog toga često sebi za pravo daju da intervenišu u prostoru neprirodno, kao da oni sami nisu dio prirode i tog prostora.

Predmet pisanja je presuda drveću zbog okupljanja ptica koje svojim izmetom naružuju javne površine, ostavljaju tragove po automobilima i pojedinim pješacima.

Drveće nije krivo zbog toga, kao što nije kriva ni lijepa djevojka na koju „bacaju“ oči oženjeni muškarci. Drveće u drvoredima predstavlja bitan dio sistema zelenila u jednom gradu iz više razloga, a naročito u našem gradu: poboljšava i reguliše mikroklimu u gradu u ekstremnim uslovima, poboljšava provjetravanje, filtrira aerozagađenost, smanjuje maglovitost, poboljšava estetiku i urbanizaciju životnog prostora u gradu. Zbog svega toga drvoredi treba da postoje, a ne zbog forme koju treba samo zadovoljiti sadnjom nedoraslih sadnica u zamjenu za stari drvored, i koje kao takve neće moći da ispune nijedan od navedenih razloga u narednih 10 godina. Naravno, ako se podrazumjeva da u tih budućih 10 godina sadnice budu njegovane na pravilan način i ne budu lomljene.

Ostatak vesti možete pročitati na sajtu:

http://pvinformer.me/

Testiranje BIRD-X ultrazvučnih uređaja protiv miševa i pacova

Rezultati testiranja TRANSONIC PRO i YARDGARD ultrazvučnih i zvučnih uređaja u smanjivanju štete koje nanose miševi u prirodnoj sredini kuće i bašte

Testove vršili Dr. Filip C. Vitford, Profesor Emeriti, Glavno odeljenje biološkog fakulteta u Kolumbiji, Džordžija, Amerika

Prilikom testiranja efekata ultrazvučnih uređaja, zaključeno je da su korišćene frekvencije uticale na miševe i uzrokujući da izbegavaju te zvuke. U spoljašnjoj i unutrašnjoj prostoriji efekat rasterivanja miševa je bio postignut. Nisu konstatovani negativni efekti na kućne ljubimce. Kao konačni zaključak, ovi testovi su pokazali potpunu efikasnost testiranih uređaja u prevenciji miševa u korišćenju prostora gde su uređaji bili uključeni.

Detaljnije

Istraživanje i testiranje ultrazvučnih uređaja na ptice

Konstrukcija i testiranje ultrazvučnog rasterivača ptica – rađen od strane “Azikiwe” Univerziteta u gradu Avka u Nigeriji i uz pomoć Naučne državne laboratorije u Bidi

Testiranje ultrazvučnog rasterivača ptica je rađeno koristeći frekvencije od 15-25 kHz i koristeći dva uređaja sa jačinama od 118 dB i 123 dB. Uočeno je da je utrazvučni uređaj stvorio neprijateljsko okruženje za ptice i imao odbojni efekat na njih te da su ptice uspešno rasterane sa određenog područja.

Detaljnije

Dan migratornih ptica 10.maj 2017.

PORUKA IZVRŠNOG SEKRETARA KONVENCIJE O BIOLOŠKOM DIVERZITETU

Kristiane Paske Palmer (CRISTIANA PAŞCA PALMER)

Povodom svetskog dana migratornih ptica 10.maj 2017.

„ Njihova budućnost je naša budućnost”

Milioni migratornih ptica svake godine preleće kontinente i državne granice. Migratorne vrste imaju izuzetnu sposobnost navigacije i vrlo su izdržljive. Njihova neverovatna putovanja zavise od očuvanosti ekosistema.

Uzmimo za primer vrstu velika sprutka (Calidris canutus)koja je jedna od najinteresantnijih migratornih vrsta. Nakon prezimljavanja u južnim delovima Argentine i Čilea ova vrsta kreće na put dalek 14000km, preko Atlantika sve do Arktika gde će doneti na svet svoje potomstvo. Tokom jeseni vraćaju se na jug istim migratornim putevima. Iako ova vrsta može da pređe 2400km bez odmora, ipak joj je potrebna dodatna snaga koju će prikupiti na usputnim odmaralištima.
Nažalost, neophodan odmor, unos hrane i davanje potomstva ove vrste zavisi od izuzetno degradiranih i fragmentisanih staništa. Gubitak staništa usled klimatskih promena duž Atlantika, čiji su stanovnici potkovičasti rakovi (Limulus polyphemus), predstavlja posebnu brigu jer se njihovim jajima hrane migratorne vrste.

Dodatne pretnje migratornim vrstama mogu biti prekomerna eksploatacija zemljišta, invazivne vrste, različita vrsta zagađenja prouzrokovana antropogenim uticajem i klimatske promene.
Ali zbog čega vas to treba da interesuje? Pre svega, migratorne vrste su sastavani deo biodiverziteta i igraju značajnu ulogu u održivosti ekosistema. Imaju ključnu ulogu u povezanim sistemima koji održavaju polinaciju i disperziju semena useva za ljudsku upotrebu. Migratorne vrste su sastavani deo lanca ishrane i imaju posebnu ekonomsku i kulturološku ulogu u lovu, turizmu i rekreaciji. Zaštita i održivo korišćenje migratornih vrsta predstavlja ključni doprinos održivom razvoju.
Veliki broj država, zajednica i organizacija formira mrežu u cilju unapređenja migratorne povezanosti, koja podrazumeva povećanje koridora, zaštitu migratornih puteva i gnezdilišta. Jedan od primera je sistem jezera u Keniji u okviru zaštićenog područja „Great Rift Valley”. Ovo zaštićeno područje izuzetne lepote obuhvata 3 jezera i stanište je za 13 globalno ugroženih vrsta ptica, među kojima je i migratorna vrsta veliki beli pelikan (Pelecanus onocrotalus).

U okviru strateškog plana za biodiverzitet (2011- 2020) i njegovih „Aichi Biodiversity” ciljnih grupa, sve države i interesne strane koje su uključene u okvirni destogodišnji akcioni plan za biodiverzitet, podržavaju napore za njegovo ostvarivanje. Dodatno, podržavaju ciljnu grupu 11 koja se zalaže za to da zaštićena područja postanu deo povezanog sistema, integrisanog u šira kopnena i morska staništa. Takođe podržavaju ciljnu grupu 12 koja se odnosi na ugrožene vrste.

Poput obaveštajnog zvuka u rudniku uglja za opasnost od ugljen-monoksida i metana, migratorne vrste mogu da budu indikatori trenutnog statusa biodiverziteta. Na osnovu podataka Sekretarijata za konvenciju o zaštiti migratornih vrsta, mnoga staništa koja imaju status ugroženih zaštićenih područja takođe predstavljaju stanište za mnoštvo ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. Iz tog razloga prioritetna staništa za zaštitu migratornih vrsta često su ujedno i „hot spots” za ostatak biodiverziteta.

Danas, na Svetki dan migratornih vrsta, mi prepoznajemo da je budućnost migratornih vrsta, naša budućnost. Uz zaštitu i održivo korišćenje prirodnih resursa, ne samo da pomažemo ovim prelepim bićima na njihovom spektakularnom putu, već doprinosimo našem opstanku.

 

Izrada elaborata

Zaštita od ptica

Zaštita od osa i pčela

Zaštita od pacova i miševa