Ekološka zaštita od kojota i šakala

Kao najčešća zaštita od kojota i šakala se koristi (električni pastir) koje sprečava šakale i ostale divlje životinje da napadnu domaću stoku. Važno je dobro zaštititi živinu ogradom i fizički onemogućiti štetočinama da prodru.

Šteta koju prouzrokuju kojoti i šakali

Šakal lovi lanad, pa je opasnost po lovište i lovno gazdovanje, jer smanjuje prirast srneće divljači. Često se hrani jajima gotovo svih ptica koje se gnezde na zemlji. Stradaju tek izleženi pilići i jaja, a česte su žrtve i fazanske koke koje leže na jajima.

Od domaće stoke napada nečuvana i manja stada ovaca i koza, ukoliko nemaju pse čuvare, a takođe i svu pernatu živinu koja mu je dostupna.

O kojotima i šakalima

Šakali i kojoti su društveni lovci koji žive u usko povezanim porodičnim grupama. Kojot je društveni lovac i živi u parovima i porodičnim grupama. Nazivan je prerijskim vukom, i šakalom Severne Amerike. Divlji kojoti koji se pare sa domaćim psima dobijaju kojpas štenad, koji neretko ubijaju domaću stoku radi hrane.

Mogu duže vremena da trče brzinom od 16km/h zahvaljujući velikim stopalima. Najaktivniji su u zoru i uveče. Retko se viđa ujutro i po danu, sem ženki koje su ponekad primorane da prikupe hranu za mladunče.

Šakali obrazuju monogamne zajednice i brane svoju teritoriju od drugih parova.

Kruži u paru ili u čoporu u potrazi za hranom: gušterima, zmijama, zečevima, i glodarima.

Jede svu pernatu i dlakavu divljač. Ukoliko je lovina krupna divljač ili domaća stoka, najčešće lovi u čoporu. Takav način lova praćen je zavijanjem.

Najveći neprijatelji šakala su vuk, ris i pas. Poznato je da tamo gde ima vuka, nema šakala.

Od zaraznih bolesti na prvom mestu je besnilo, a od parazitskih razne crevne bolesti, šuga, krpelji…

Šakal je lukav i veoma teško se lovi. Širenje šakala dostiže zabrinjavajuće razmere. O ovom predatoru se malo zna, nauka još uvek nije dovoljno sagledala njihovu brojnost niti se dovoljno radi na smanjenju populacije.