Zaštita od veverica
U procesu uklanjanja veverica iz kuća, najvažnije je da se identifikuje mesto kroz koje su ušle. To su najverovatnije već postojeće rupe u zidovima i krovu, ali mogu se provući i kroz ventilacione sisteme. Prihvatljiva zaštita od veverica je postavljanje zamki koje jesu efikasne. Ukoliko je ženka već donela na svet mlade, oni će ostati u kući. U periodima kada ženke donose na svet mlade, a to je februar i oktobar, treba razmišljati o više zamki. Nakon što ih uhvatite, pustite ih na slobodu što dalje od kuće, jer imaju tendenciju da se vraćaju na ista mesta.
Nakon toga, izuzetno je važno detaljno očistiti područja u kojima su boravile ili glodale. Njihov izmet i urin miriše izuzetno neprijatno i ako nisu dobro očišćeni, prodreće u drvene predmete u kući.
Neophodno je detaljno zatvoriti sve rupe na izolaciji, zidovima i stolariji kako ponovo ne bi pronašle put za ulazak u kuću.
Za zaštitu manjeg drveća od veverica koriste se mreže.
Pri zaštiti većih povešina najefikasnije su se pokazali zvučni aparati koji puštaju zvuke ptica grabljivica. Za manje površine koriste se ultrazvučni aparati.
Šteta koju prouzrokuju veverice
Poznato je da su veverice ljubitelji lešnika koji sakupljaju u vreme sazrevanja.
Međutim, veverice mogu da žive u kućama i na tavanima, da se spuštaju kroz odžak ili da se u njemu gnezde, da grizu stolariju i drveni nameštaj, iskopavaju cveće u bašti i izazovu požare grickajući električne instalacije.
Veoma su spretne u provlačenju kroz male rupe ili nedostatke u zidovima i
stolariji ili će čak izgrickati i napraviti sebi put za ulazak u kuće i potkrovlja. Ovi prostori sui m privlačni jer obezbeđuju toplotu za život i gajenje mladih. Gnezda prave od suvih grančica i lišća, ostataka tkanine, dlaka, svih zapaljivih materijala, što je veoma važno zbog toga što veverice žvaću eletrične instalacije nakon čega lako može doći do požara.
Štetne su i za zdravlje ljudi. U samim kućama, na tavanima ili u odžacima uriniraju i vrše nuždu. Sve veverice prenose krpelje, grinje i druge parazite.
Ukoliko uginu na teško dostupnim mestima, širiće se izuzetno neprijatan miris u čitavoj kući. zaštita od veverica
O vevericama
Veverice su ljupki glodari koji se nastanjuju blizu čoveka u urbanim i prirodnim staništima. Dugačke su između 19 i 23 cm, a samo rep ima dužinu od 15 do 20 cm za koji se smatra da ima važnu ulogu u održavanju ravnoteže prilikom skakanja. Mogu biti teške do 350 grama.
Boja krzna može biti siva, crna, crvena, a interesantno je da dva puta u toku godine menjaju krzno.U toku leta je tanje, a zimi deblje i tamnije, jer veverice ne vole hladnoću. Oči su im krupne i ispupčene, a na ušima im rastu čuperci dlaka.
Prednji par nogu znatno je kraći od stražnjeg. Prednje šape imaju 4 prsta i zakržljali palac, a zadnje 5 prstiju na kojima se nalaze oštre, iskrivljene kandže pomoću kojih se vešto penju po drveću I drugim površinama.
Evropske veverice žive samostalno i nerado dele hranu sa ostalim jedinkama. Hrane se semenjem šišarki, pupoljcima, lešnici I zrelim orasima, gljivama, bobicama, mladicama grana, ljuskama, jagodama, zrnevljem i sitnim jajima. Koru drveća gule kako bi došle do biljnog soka. Primećeno je da u šupljini drveća suše gljive. U periodima nestašice hrane, zakopavaju je u rupama na tlu ili sklanjaju na tajnovitim mestima koja često ne pronalaze zato što nemaju preciznu orijentacionu memoriju. Najveći deo svog vremena, oko 80 %, provode u traganju za hranom.
Aktivne su ujutru ili kasnije popodne, a izbegavaju topli deo dana. Tokom zime, kada je veoma hladno, ne izlaze iz gnezda i to je vreme kada dele životni prostor kako bi se lakše zagrejale.
Gde žive veverice?
Za gnezda koriste šipljine u drveću i gnezda detlića. Parenje se odvija dva puta godišnje: tokom februara i marta, i između juna i jula. U jednom okotu ženka donosi na svet tri ili četiri mlade veverice, najviše šest. Mladunčad se rađaju slepi, gluvi i skroz zavise od majke koja samostalno brine o njima. Nakon tri nedelje mladi dobijaju dlaku, oči i uši im se otvaraju nakon tri do četiri nedelje, a svi zubi su razvijeni kada napune 42 dana. Sisaju dok ne napune deset nedelja, a čvrstu hranu mogu da jedu nakon 40 dana i od tada su spremni da napuste gnezdo u potrazi za hranom. Zubi im rastu konstantno.
Dominacija mužjaka nad ženkama zasniva se na njihovoj fizičkoj veličini, 
veličini njihove teritorije i starosti u odnosu na ostale jedinke.
Prirodni neprijatelji veverica su kuna zlatica, hermelin, divlja mačka, sove, jastrebovi, lisice, psi i mačke koji ih vrebaju dok su na zemlji.
Životni vek veverica može da traje i do deset godina, ali to retko dočekaju zbog svojih prirodnih predatora, kao i hladnoće. Čak 75-85% mladih veverica nastrada tokom svoje prve zime, a tokom druge zime smrtnost je oko 50%. Život veverica zavisi i od dostupnosti hrane u vreme kasne jeseni i zime.
