Zaštita od pacova

Najznačajnija preventivna zaštita od pacova je da svoj životni i radni prostor držite čist i uredan. Ako je moguće, dobro bi bilo da u garažama, ostavama i drugim prostorijama imate što manje  stvari u kojima pacovi mogu da se zavlače. Otpad od hrane trebalo bi držati u metalnim kantama sa odgovarajućim poklopcima i ne dozovliti da se hrana rasipa. Čest način za otklanjanje pacova iz dvorišta i stambenih prostora jesu sadnice nane. Pacovi su alergični na ovu biljku i beže od nje i njenog mirisa. Nana se lako uzgaja, brzo bokori i praktičan je način za preventivno delovanje protiv ovih glodara. Prirodni neprijatelj pacova je mačka koja je odličan saveznik u borbi protiv pacova. Stoga, ukoliko ste u mogućnosti da nabavite mačku, problem sa pacovima će značajno biti smanjeni.

Ekoloska zaštita od pacova

Jedna od uobičajenih zaštita od pacova je zamka. Postoje zamke za hvatanje živih pacova i za momentalno ubijanje. Za hvatanje pacova koristi se i lepak koji se postavlja  na kartonskoj ili drvenoj podlozi. Međutim, ovi proizvodi nisu higijenska rešenja, niti prihvatljiva u pogledu humanosti I ekološkog pristupa.

Najefikasnija sredstva u borbi protiv pacova jesu ultrazvučni aparati.

Problemi koje izazivaju pacovi

Bolesti koje pacovi prenose

Pacovi prenose preko 40 bolesti ljudima na nekoliko načina – ujedom odn. grebanjem, preko drugih organizama kao što su buve, krpelji, grinje, ostavljanjem urina i izmeta. Urin pacova je odgovoran za širenje leptospiroze, oboljenja koje oštećuje jetru i bubrege i može dovesti do kardiovaskularnih problema. Izmet, perut i odbačene dlake pacova mogu da izazovu alergijske reakcije kod ljudi. Zbog toga je zaštita od pacova neophodna.

Hantavirus živi u malim glodarima kao što su pacovi, a prenošenje virusa nastaje udisanjem prašine u kojoj se nalaze izlučevine glodara ili kontaktom sa urinom i izmetom.
Leptospiroza je bakterijsko oboljenje koje zaražene životinje preko urina izbacuju u spoljašnju sredinu, odakle se čovek inficira preko povredama na koži ili preko sluzokože nosa, usta i očiju. Do infekcije najčešće dolazi tokom rekreativnih aktivnosti  vezanih  za vodu, pogotovo otvorenu stajaću vodu kao što su jezera, bare, a može da bude profesionalno oboljenje ribolovaca, veterinara, stočara, rudara, radnika na vlažnim terenima.

Uzimanje hrane koja je zaražena fekalnim bakterijama pacova ljudi mogu oboleti od salmoneloze.

Najpoznatija i najsmrtonosnija bakterijska bolest u istoriji koju su pacovi preneli ljudima preko buva jeste crna kuga.

Šteta koju pacovi nanose u privredi

Šteta koju pacovi nanose ima velike finansijske posledice. Ukoliko vaši klijenti ili saradnici uoče tragove glodara ili njihove tragove, reputacija kompanije je nepovratno izgubljena.

Smatra se da više od 10% ukupne štete na žitaricama u svetskim razmerama uzrokuju glodari. Prema procenama stručnjaka, pacovi oštete privredu SAD-a koja odgovara zaradi 200 000 zaposlenih.

Zbog neprestane potrebe za glodanjem, pacovi uništavaju sve predmete do kojih dolazi na putu do hrane kao što su hartija, drvo, tkanina, koža, guma, vodovodne i električne instalacije. Mnogi požari nastali su kratkim spojevima do kojih je došlo griženjem instalacija. Britanska osigiravajuća društva procenjuju da su glodari odgovorni za 25 % požara u zgradama.

Oštećuju tehničke uređaje, skupe mašine, jer mogu da pregrizu i aluminijumsku ploču debljine 4 cm. Mogu da pregrizu tanak sloj bakra, olova i kalaja, ali ne mogu zidove, zbog čega se preporučuje da prostorije za skladištenje hrane imaju betonsku podlogu. Ukoliko pregrizu vodovodne cevi, dolazi do poplava, a događalo se i da oštete gasne instalacije.

O pacovima

Pacovi su životinje koje se nastanjuju u ljudskim naseljima zbog lako dostupne hrane. Reč je o inteligentnim, društvenim glodarima koji žive zajedno u velikom broju i čija je aktivnost najviše izražena noću. Brojni su u gradovima, na seoskim imanjima, u stambenim zgradama, privrednim gazdinstvima. Gde god da žive, identifikuju se na osnovu tipičnih tragova. Mesta na kojima se najčešće uočavaju tragovi su potkorvlja, kuhinje iza sudopera i mašina za pranje sudova, perionice, spušteni plafoni, šupe, garaže, odvodi i sve druge prostorije gde postoje cevi i kablovi koji su uvedeni od spolja ka unutra. Ukoliko čujete šuškanje, grebanje i pre svega pronađete tragove izmeta, izvesno je da se pacovi u veliko broju nalaze u vašem okruženju.

Kako prepoznati pacove u okruženju?

Pacov u toku noći ostavi i po četrdeset komada izmeta braon ili tamno braon boje vretenastog izgleda koji oblikom podseća na zrno pirinča. Crni pacovi su veoma vešti penjači po svim površinama, lako dospevaju do tavana gde prave buku kretanjem i mlevenjem predmeta koje grizu zubima. Prljavi, crni tragovi duž ivica objekata takođe su znakovi da se u okolini nalaze ovi  glodari. Zbog lošeg vida, pacovi se kreću proverenim putevima duž ivica gde ostavljaju mrlje od masti ili prljavštine sa krzna. Rupe ili jazbine uz građevinske objekte koje služe za legla, skladištenje hrane i skloništa jasan su znak da se tu nastanjuju sivi pacovi. Pacovi prave legla na tavanima, potkrovlju, pod nadstrešnicama, jazbinama i u šupljim zidovima. Sve što nađu od mekih materijala koriste za donošenje mladih na svet. To su najčešće kartoni, izolacija, stara garderoba i slično.

Pacovi rado žive u kanalizaciji iz koje ne postoje ograničenja da uđu u toalete u  stanovima, kućama, radnim prostorijama.  Ovi glodari su odlični plivači koji u vodi mogu da izdrže tri dana, a dah zadržavaju oko tri minuta.  Pomoću oštrih noktiju se penju uz vertikalne površine, a skelet im je veoma savitljiv, te lako prolaze i kroz najmanje otvore.  Nije retka pojava da u kuće ulaze kroz toaletne šolje.

Koliko zaista ima pacova?

Nepisano pravilo kaže da ukoliko se ugleda  jedan pacov znači da ih ima u bližem okruženju, ukoliko se ugledaju dva, znači da ih ima oko 100, ako se vide tri onda ih je oko 1000, a ako se vide četiri jedinke na jednom mestu, onda ih ima u veoma velikom broju. Broj pacova je nemoguće precizno odrediti upravo zbog njihovog izuzetno  brzog razmnožavanja. Razvoj gradova doprinosi i povećanju broja pacova koji uvek žive na mestima gde ima mnogo dostupne hrane. Britanci veruju da na jednog stanovnika dolazi jedan pacov. U Njujorku se operisalo cifrom od osam miliona pacova, pa je taj broj smanjen na dva miliona, a činjenica je da je reč o gradu u kome pacovi obitavaju u neverovatno velikom broju. I Pariz je imao procenu od osam miliona pacova, a građani su obavezni da poštuju mere koje dovode do smanjenja ovih glodara.

Vrste pacova u Srbiji:

Pacovi vode poreklo iz Azije, ima ih pedesetak vrsta I rasporstranjeni su u čitavom svetu, osim na Antarktiku. Na domaćem području  žive tri vrste pacova.

Sivi pacovi

Sivi pacovi  (Rattus norvegicus) su najbrojnija vrsta pacova u Evropi.  Dugački su  između 20 I 30 cm, teški do 500 grama. Boja krzna je sivo – smeđa, a  između nogu imaju plovne kožice koje im omogućavaju dobro plivanje u vodi. Sivi pacovi imaju izrazito veliku reporoduktivnu moć. Ženke postaju polno zrele između prvog I trećeg meseca života, mužjaci sa četiri. Ženka ima teranje svakih pet dana, a u toku šest sati može da se pari sa nekoliko stotina mužjaka. Godišnje imaju šest I više legla u kojima je između 9 I 12 mladih, a može i više! Dva dana nakon okota, ženka je spremna za novo parenje. Zubi pacova neprekidno rastu, godišnje mogu dostižudužinu do 14 cm, zbog čega imaju stalnu potrebu za grickanjem odn. glodanjem kako bi se sekutići mehanički trošili. Pacovi žive između tri I sedam godina, a interesantno je da skaču do jednog metra u vis.

Crni pacovi

Crni pacov (Rattus rattus) ima telo dužine do 20 cm, težak je do 250 grama i zahvaljujući jakim noktima na kratkim nogama, odlični su penjači na gotovo svim podlogama. Kao i sivi pacov, živi blizu ljudskih naselja, u kućama, magacinima, svuda gde ima biljne ili stočne hrane. Nastanjuje se na tavanima, potkrovljima, ostavama. Za razliku od sivog, crni pacov može da živi bez vode.  Reporoduktivni potencijal je slabiji u odnosu na sivog pacova. Ženka na svet donosi između  5i 10 mladunaca  tri do šest puta godišnje.

Bizamski pacov

Bizamski pacov je veliki pacov koji je težak I preko kilograma, a dugačak do 40 cm. Karakteristično za ovu vrstu je da živi pored vode – kanala, ribnjaka I drugih vodenih tokova. Odličan je plivač što mu omogućavaju plovne kožice između prstiju na zadnjim nogama I ljuskama na repu.  Hrani se biljkama i insektima, žabama, jajima ptica I slično.

Slatki, mali pacovi

Verovali ili ne, sivi pacov se kao kućni ljubimac čuva još od 19. veka! Lako se pripotimljava, jer je reč o veoma inteligentnim životinjama. Pacovi su društvene životinje i najbolje ih je držati u istopolnom paru ili u grupi sa drugim pacovima. Da bi pacov postao ljubimac sa kojim možete ostvariti nekakav oblik komunikacije, potrebno je da ga odmalena nosite. Tada neće biti problema ni u vezi sa adaptacijom u grupi.  Poželjno je I da se bar sat vremena kreće van kaveza.

Mužjaci su obično krupniji I manje aktivni od ženki. Nasuprot individualnom uživanju sa pacovima, svetska atrakcija je hram Karni Mata u Indiji u kome živi 20 000 pacova! Pacovi se hrane, održavaju I tretiraju sa posebnim poštovanjem. Sam hram je ograđen I zaštićen kako ove svete životinje ne bi bile ugrožene od ptica grabljivica. Pripadnici kaste Čarana koji žive u gradiću Dešnok u kome se nalazi hram veruju da su pre dolaska na svet u ljudskom obličju bili sveti pacovi i da će se u taj oblik vratiti nakon ovozemaljskog života.