Zaštita od agresivnih pasa

Najbolja zaštita od pasa na ulici sprovodi se pomoću  ultrazvučnih uređaja  koji na bezbedan i efikasan način omogućava  da se formira bezbedna zonu između ljudi i neprijateljski raspoloženih pasa.

Za odbranu dvorišta od pasa luta lutalica primenjuju se stacionirani ultrazvučni uređaj.

Problemi sa psima

Priča o psima, nažalost, nije uvek idilična. Napušteni psi i lutalice predstavljaju veliku pretnju bezbednosti ljudima. Svedoci smo čestih napada uličnih pasa  i loših ishoda.

Tačan broj pasa lutalica u Srbiji nije poznat, niti ga je moguće odrediti, a razlog je neodgovorno ponašanje vlasnika koji svakodnevno izbacuju na ulicu svoje pse. Iako deluje gotovo neverovatno da osoba koja se odlučila da udomi psa u nekom trenutku bezobzirno prepusti životinju ulici, to se dešava svakodnevno.

Postojeća regulativa je odredila sistem kontrole razmnožavanja pasa koji žive na ulici, a procedura nalaže da se lutalice prikupljaju, odvode u neki od prihvatilišta za pse gde se vrši provera zdravstvenog stanja, ukoliko je potrebno sprovodi se lečenje, zatim sterilisanje, čišćenje od parazita i čipovanje. Nakon toga, psi se puštaju na ulicu,  dok agresivni ostaju u prihvatilištu. U Beogradu postoji pet prihvatilištva u nadležnosti Veterine Beograd. Oni sprovode sistem poznat pod nazivom CNR ili uhvati – steirliši – pusti, a koji dugoročno daje najviše rezultata. Suština se odnosi na vraćanje sterilisanih i vakcinisanih pasa protiv besnila na svoje prvobitno stanište. Oni će svoje stanište braniti od novih lutalica, a neće biti u mogućnosti da se razmnožavaju.  Novina je da oni psi koji su prošli ove procedure nose plave ogrlice kao identifikaciju i garanciju da je pas u dobrom stanju.

Šta da radite ako vas napaden pas?

Ipak, gotovo svakodnevno se pojavljuju vesti o napadima i ujedima lutalica, ali i vlasničkih pasa koji nisu držani shodno propisima ili su se iz nekog razloga otrgli kontroli. Kada se napad desi, malo je verovatno da se ljudi mogu odbraniti od agresivnog psa. Prema procenama stručnjaka, odrastao čovek u borbi sa psom od 30 kilograma nema naročite šanse. Nekontrolisano se razvija strah, ljudi počinju da trče, beže, viču, udaraju psa po glavi i leđima, što pas gotovo i ne oseća u tim trenucima. Sve ove radnje zapravo dodatno razjaruju pse. Ono što čovek može da uradi jeste da zauzme dominantan stav. Treba da drži psa u vidnom polju bez gledanja direktno u oči, kontrolisano drži telo sa rukama  pored torza. Takođe ne treba da pravi bilo kakve nagle pokrete.

Kada čopor pasa opkoli čoveka ili dete, izuzetno je teško sprovesti ove  postupke u delo. Zbog toga celokupno delovanje treba usmeriti na preventivu i moguće metode sprečavanje napada i ujeda.

O psima

Lepota življenja sa psom

 Imati psa je u savremenom svetu neophodnost koju prof. Ratko Božović, sociolog, naziva novom vrstom urbaniteta. Broj pasa kućnih ljubimaca sve više raste. U registru vlasničkih pasa trenutno ih je preko 300 000, premda taj podatak varira,  a procene na globalnom nivou navode da oko 60% domaćinstava u svetu živi sa nekim kućnim ljubimcem.

Savremeni čovek ima potrebu da živi u interakciji sa psom jer   se u njegovom društvu više kreće, zadovoljni je, smireniji. Podaci dobijeni nakon istraživanja pokazuju da su ljudi koji imaju pse manje depresivni, imaju niži krvni pritisak u neprijatnim situacijama, ređe obolevaju od dijabetesa. Uz pse, ljudi imaju smisleniji život, lakše sklapaju nova poznanstva, raste im nivo serotonina i dopamina, popravlja se raspoloženje.

Odrastanje sa psima ima izrazito pozitivan učinak na decu. Deca se uče empatiji, odgovornosti, obavezama, disciplini, ljubavi, pomoći i podršci. Osećaju se sigurnije, raste im samopouzdanje.

Sa aspekta fizičkog zdravlja, poboljšava se imunitet i imaju manje šanse za alergije i astmu. Deca koja rastu sa psom su stabilnija i fizički spretnija. Primećeno je da se sportom češće bave mališani koji imaju psa za kućnog ljubimca. Mnogi psi su deci sa posebnim potrebama neophodna pomoć u svakodnevnom funkcionisanju.

Kada se sumirju naučne činjenice o dobrobiti života sa četvoronožnim ljubimcima, jasno je zašto se veliki broj prezaposlenih, umornih,  zauzetih ili ljudi u penziji ipak odlučuje da svoje živote oplemene psom.