Opasnosti od zmija
Zmije napadaju čoveka samo kada se osete ugroženima. Godišnje ujedu oko 5 miliona ljudi, od kojih umre oko 125 000.
Često sreću i u gradskim sredinama, gde prinalaze osnovnu hranu – glodare. Legu ispod tremova, temelja, u dubokoj travi, a privlače ih i bazeni.
U Srbiji pripadaju zaštićenim životinjskim vrstama. Od otrovnica se na domaćem prostoru viđaju poskok, šarka i šargan, a od neotrovnica belouška, smuk, smukulja, stepski smuk, prugasti smuk i šilac samo u dolini Pčinje.
Šta uraditi kada zmija ujede?
Osnovna šteta koju ovi gmizavci nanose ljudima je strah od njihovog 
prisustva i strah od ujeda.
Na našem području, osobe koje pretrpe ujed otrovnice u najvećem broju slučajeva preživljavaju, iako je stanje organizma nakon ujeda teško. Javljaju se znojenje, opšta slabost, ubrzano disanje, dijareja, povraćanje i gubitak svesti.Na mestima ujeda nastaju se otok i crvenilo, a ukoliko se ujed dogodi, veoma je važno da se rana ne isisava, jer u ustima uvek mogu postojati mikrorane preko kojih će otrov dospeti u kvotok. Potrebno je da se rana istiskuje ili koža zareže kako bi se napravila veća količina za istiskivanje otrova. Starije osobe i deca su osetljivije na ujed zmija otrovnica, dok se zdrave, odrasle osoba nakon lekarske pomoći brzo oporavljaju.
Zmije su i presnoioci određenih bolesti i zaraznih mikroorganizma kao što su ešerihija koli i salmonela. Sve češće se raspravlja o ulozi zmija u širenju mikroba koji izazivaju tiberkulozu, kju groznicu, aerofiliju.
