Ekološka zaštita od zmija

Osnovna preventivna zaštita od zmija odnosi se na urednost životnih prostora. Najvažnije je da se travnjaci održavaju, saniraju pukotine u zidovima, ulazi u građevinske objekti zaštite mrežama.

Kontrola glodara smanjuje mogućnost za pojavu zmija.

Zmije u načelu  izbegavaju ljude, ali ukoliko dođe do isusreta, potrebno je zastati, izbeći nagle pokrete i sačekati da zmija pobegne. Iako susret nije prijatan, ne treba paničiti, jer zmije radije izbegavaju kontakte sa ljudima. Ne treba ih terati, takav čin tumače  kao pretnju, niti je uznemiravati golim rukama.

Problemi koje izazivaju zmije

Zmije napadaju čoveka samo kada se osete ugroženima.  Godišnje ujedu oko 5 miliona ljudi, od kojih umre oko 125 000.

Često sreću i u gradskim sredinama, gde prinalaze osnovnu hranu – glodare.  Legu ispod tremova, temelja, u dubokoj travi, a privlače ih i bazeni.

U Srbiji pripadaju zaštićenim životinjskim vrstama. Od otrovnica se na domaćem prostoru viđaju poskok, šarka i šargan, a od neotrovnica belouška, smuk, smukulja, stepski smuk, prugasti smuk i šilac samo u dolini Pčinje.

Šta uraditi kada zmija ujede?

Osnovna šteta koju ovi gmizavci nanose ljudima je strah od njihovog prisustva i strah od ujeda.

Na našem području, osobe koje pretrpe ujed otrovnice  u najvećem broju slučajeva preživljavaju, iako je stanje organizma nakon ujeda teško.  Javljaju se znojenje, opšta slabost, ubrzano disanje, dijareja, povraćanje i gubitak svesti.Na mestima ujeda nastaju se otok i crvenilo, a ukoliko se ujed dogodi,  veoma je važno da se rana ne isisava, jer u ustima uvek mogu postojati mikrorane preko kojih će otrov dospeti u kvotok. Potrebno je da se rana istiskuje ili koža zareže kako bi se napravila veća količina za istiskivanje otrova. Starije osobe i deca su osetljivije na ujed zmija otrovnica, dok se zdrave, odrasle osoba nakon lekarske pomoći brzo oporavljaju.

Zmije su i presnoioci određenih bolesti i zaraznih mikroorganizma kao što su ešerihija koli i salmonela. Sve češće se raspravlja o ulozi zmija u širenju mikroba koji izazivaju tiberkulozu, kju groznicu, aerofiliju.

O zmijama

Zmije su hladnokrvne životinje koje vode poreklo od gušterolikih gmizavaca.  Umesto nogu, imaju izuzetno pokretljivu kičmu, te se kreću vijuganjem tela ili pravolinijski kada prolaze kroz uzane hodnike.

Poznato je oko 2400 vrsta, od kojih su 400 otrovnice. Zmija nema u hlanim predelima kao što su Grenland, Antarktik, Novi Zeland, Irska, neki delovi Rusije i Kanade, a sve ostale krajeve naseljavaju.  Mogu biti kopnene i vodene, neke vrste lete, premda  večina živi na kopnu u travi, ispod  kamenja, u žbunju, a neke vrste i na drveću.

Otrovnice od neotrovnica je lako razlikovati po trouglastoj glavi na čijim se bočnim stranama nalaze žlezde sa otrovom i naglašenim vratom. Neotrovnice mogu da ujedu, ali ne nanose ozbiljne povrede, osim neprijatnosti.

Veličina zmija se kreće od 15 cm  do 11,5 metara. Telo zmije je prekriveno rožnim pločama koje povremeno skida ili „presvlači“ u jednom komadu jer  rastu tokom celog života i povremeno stvaraju nov prekrivač. Mlade zmije se češće presvlače nego stariji primerci.  Razmnožavaju se polaganjem jaja, a neke rađaju žive mladunce. Zmije žive dugo, oko 40 godina.

Čulo mirisa im je izuzetno dobro razvijeno, za razliku od vida. Na vrhu rascepljenog  jezika nalaze se čula za dodir i ukus. Neke vrste zmija su osetljive na toplotu. Imaju oko 200 zuba, otrov je hemotoksičan odn. razara krvne ćelije.

Zmije su isključivo mesožderi.  Hrane se gušterima, glodarima, manjim sisarima,  drugim zmijama, pticama, jajima, ribom, puževima, insektima. Pojedine vrste plen ubijaju otrovom, a neke dave ili jedu žive ulove. Imaju izrazito pokretne vilice, donja se može pokretati i bočno, što im omogućava da progutaju plen koji je značajno veći od njih samih. Kada guta veliki plen, srce zmije se pomera i do jedne i po u dužine u odnosu na svoju poziciju!