Kako oterati guštere?

 

Zaštita od guštera

Preventivno je neophodno zatvoriti sve pukotine na kući ili stanu kuda gušteri prolaze i držati mrežice na prozorima.

 

 

 


 

Gušter kod nekih ljudi izaziva strah, neprijatnost ili prosto nelagodnost. Dešavalo se da uđu u kuću ili stan. Sem toga ne pravi nikakvu štetnost po čoveka i okolinu, čak naprotiv veoma je koristan za poljoprivredu.

 

 

Gušteri su najčešći gmizavci na svetu iz reda Squamata. Ima ih na celom svetu. Lako se adaptiraju na radijaciju i najveća brojnost je u tropskim i suptropskim predelima.

Dužina guštera se kreće od 12 do 60 cm. Trup se završava dugačkim repom koji gušteri u opasnosti mogu otkinuti i na taj način pobeći od neprijatelja. To se naziva autotomija (samoosakaćivanje). Posle izvesnog vremena rep ponovo izraste u istoj dužini. Koža guštera je suva, nema žlezda, pokrivena rožnatim ljuskama koje sprečavaju gubitak vode iz tela. Košuljica gušteru ograničava rast pa se iz tog razloga moraju presvlačiti. Oslobađa se stare košuljice trljajući telo o korenje, kamenje i stabljike bilja. Imaju dugačak, tanak, rašljasti jezik pomoću kojeg osećaju miris. Hrane se uglavnom insektima, ali pojedine vrste su i biljojedi. Temperatura je promenljiva, iz tog razloga mora da se izlaže suncu kako bi na taj način dobio onu toplotu koja mu je potrebna za kretanje i život.

Vreme provode u vrtovima, povrtnjacima i poljima, za boravak biraju sunčana brdašca, zidine, kamenja, stabla i sl. Vezani su za kraj u kom su se izlegli i iz njega će se iseliti samo ako u njemu više ne mogu da zadovolje svoje potrebe. U tople dane borave na otvorenom, da bi što više bili na suncu i radi lova. Ujutru su spori i tromi, i plašljivi. U podne, čim se nakupe toplote postaju živahni i pokretni.

Već početkom oktobra povlače se u svoja zimska skrovišta gde ulaze u zimski san. Tokom zimskog sna su skroz nepomični. Zato čim se ugreju, istog trenutka ožive i postaju uobičajeno živahni.

Ženka nosi jaja u proleće, i to radi uvek noću. Jaja su veličine zrna pasulja, malo duguljasta i beličaste boje. Ljuska im je mekana i toliko elastična da se jaja, bačena na tlo, odbijaju kao gumena loptica. Snese od 3-8 jaja u pesku.

Posle izleganja mladi gušteri moraju sebi sami da nabavljaju hranu i da se brane od mnogobrojnih neprijatelja. Potpuno odraste tek za 4-5 godina. Živi oko 10 godina.

Gušter je veoma korisna životinja jer uništava mnoge insekte štetne po poljoprivredu, i zato ga čovek ceni. Gušter se može prilagoditi životu sa čovekom i pripitomiti u roku od dvadesetak dana. U početku plašljivo beži, ali se vremenom navikava na čoveka, uzima hranu iz ruke i dopušta da ga pomazi.