Koje probleme prave divlje svinje?
Divlje svinje oštećuju i jedu poljoprivredne kulture, gaženjem uništavaju useve, dok valjanjem štete korenju biljaka stvarajući rupe u tlu.
Neretko napadaju stoku, pogotovo novorođene jagnjiće, koze ili telad.
Kada je reč o životnoj okolini, jedu i sadnice borova i meko korenje bogato ugljenim hidratima. Pored mladica, konzumiraju i formirano drveće borova, a tvrda stabla koriste za grebanje, trljanje i obeležavanje. Tim postuocima oštećuju koru drveta koje postaje osetljivo na insekte i druge štetočine.
Divlja svinja je dobar plivač, međutim, kada se nađe u vodi 
smanjuje njen kvalitet mućenjem i povećanjem bakterija. U nekim potocima izmet divlje svinje dovodi do povećane koncentracije fekalnih mikroorganizama. Hrani se i daždevnjacima, rakovima, školjkama, zmijama.
Valjanje, trčanje i gaženje narušava kompaktnost zemljišta, a to remeti infiltraciju vode i kruženje hranljivih materija. Takvi poremećaji tla doprinose širenju invazivnih biljnih kultura, a sa druge strane, onemogućavaju razvoj autohtonih biljaka koje su glavni izvori hrane za druge divlje životinje.
