Ekološka zaštita od lasta
Zaštita od lasta i kako ih oterati? Ove male i nežne ptice su zaštićene zakonom i stoga su upotrebi samo ekološka sredstva za odbranu od ovih ptica.
Pre svega, potrebno je dobro očistiti i dezinfikovati mesta na kojima su laste pravile gnezda.
Mreža za ptice su uvek dobar izbor za onemogućavanje pristupa svim objektima na kojima ova ptica pravi gnezdo,
Ukoliko je moguće, napravite ili nabavite lajsne koje ugao između zidova smanjuju od 90 stepeni.
Avian Block je aromatični repelent koji koristi pasivnu tehnologiju mirisa da rasprši metil antranilat u vazduh kako bi efikasno sprečio dolazak i boravak ptica u spoljašnjim ili poluotvorenim prostorima. Jednostavno okačite kesicu na mesto koje želite da zaštitite, a za ostalo če se pobrinuti Avian Block. Potpuno je bezopasan za ljude i životinje. Video prezentaciju možete pogledati ovde.
Ultrazvučni aparati za odbranu od ptica su izuzetno efikasni u zaštiti od lasta. zaštita od lasta
Suživot i problemi sa lastama
Najveći problem koji laste prave u gradskim i seoskim sredinama jesu gnezda koja prave od blata, a koja oštećuju i prljaju fasade objekata. Osim što blato kao gradivni material ostavlja ružne fleke, veliki problem jeste i izmet ovih ptica.
Izmet od lasta se skuplja i gomila oko gnezda. Bakterije, gljivice i 
paraziti koji se nalaze u izmetu i gnezdima mogu biti uzročnici ozbiljnih bolesti kao što su: histoplazmoza, encephalitis, salmonella, meningitis, toksoplazmoza.
Osim toga, uz gnezda lasta sakupljaju se i bube koje predstavljaju dodatni problem. zaštita od lasta
O lastama
Laste su male, veoma izržljive ptice iz roda pevačica. Smatra se da potiču iz Afrike, gde živi najveći broj vrsta od poznatih 143 varijeteta.
Na domaćem podneblju prisutno je pet vrsta lasta (seoska, gradska, gorska, daurska i bregunica) od kojih najčešće viđamo seoske i gradske. Razlikuju se u izgledu, donekle i u ponašanju koje je za čoveka oduvek zadivljujuće.
Seoske laste imaju ispruženo,
mišićavo telo, kratak vrat, pljosnatu glavu sa širokim
kljunom, duge noge sa odvojenim prstima. Gornji deo tela i vrat su plavičasto-crne boje metalnog sjaja, čelo i grlo su kestenjasti, a ostali donji delovi tela žuti. Kod ženke su sve boje bleđe nego kod mužjaka.
Duboko rascepljen rep omogućava seoskim lastama izvanredno manipulisanje u vazduhu i s lakoćom lebde, lepršaju, plivaju u vazduhu, naglo menjaju pravac, izvrću se na leđa, brzo porinu, ali se još brže vraćaju u visinu zbog čega su najspretnije od svih domaćih vrsta lasta.
Gradske laste su brojnije od seoskih i manjih dimenzija, dugačke su svega 14 cm. Karakterističan im je kraći i manje rascepljen rep, kao i belo perje na donjoj strain tela. Ne lete brzo kao seoske laste, okreti im nisu ptererano žustri, premda je za let tipična promena visine, naizmenično lete nisko i visoko. Gradske laste su izdržljivije u vazduhu i lete na većim visinama od seoskih. Zbog građe nogu, laste ne mogu da sede, niti da hodaju. zaštita od lasta
Gde žive laste?
Laste nastanjuju sve kontinente, osim Antarktika. Adaptirane su na život sa ljudima i nastanjuju stene samo u predelima u kojima nema ljudskih naselja. One su najpoznatije ptice selice koje u jesen napuštaju hladne i odlaze u tople, južne krajeve zemljine polulopte.
Laste love hranu u vazduhu tokom leta i to insekte, mahom dvokrilce, opnokrilce, leptire i tvrdokrilce, dok pčele i ose ne hvata. Kada pada kiša, lete na velikoj visini gde pronalaze hranu. Ako kišno vreme potraje, lasta, kojoj je inače potrebno mnogo hrane, preleće iznad skloništa insekata kako bi ih naterala da lete i tako dođe do obroka.
Seobe lasta
Krajem septembra i početkom oktobra, laste se okupljaju u velika jata i kreću ka toplijim predelima. Gradske laste kreću nešto kasnije u toku jeseni, a tipično je da poleću odmah nakon zalaska sunca.
Laste su neverovatno izdržljive ptice koje kontinuirano mogu da lete 8000 kilometara! Za vreme seoba, ove ptice su rasprostranjene u Africi, u nizijama Indije, na Cejlonu i stižu čak do Indonezije. Svaka seoba za laste predstavlja veliku opasnost i mnoge tokom dugogo puta uginu od gladi, iscrpljenosti ili u olujama. Tokom seobe povremeno odmaraju u šumama ili sleću na brodove zbog čega predstavljaju nadu mornarima da se kreću u dobrom pravcu.
U proleće pojedinačno se vraćaju u domovinu i to nepogrešivo u stara gnezda.
Mali domaćini – gnezda
Za svoje domove ove ptice biraju delove zgrada, kuća ili staja koja su odozgo zaštićene tavanicom, krovom, nadsrešnicom kako bi se obezbedile od kiše, promaje i nevremena. Retko se događa da se vidi jedno lastino gnezdo, obično se radi o čitavim naseljima.
Gnezda prave od muljevite, masne zemlje koju skupljaju u mrvicama, a zatim jednu po jednu oblažu pčjuvačkom, nakon čega ih pažljivo prilepljuju za zid. U izgradnji koriste i fine deliće trave i dlake, a osnovni vezivni materijal koji daje čvrstinu gnezdima je pljuvačka. Unutrašnjost gnezda oblažu perjem, nežnom travom, dlakama i drugim mekim materijalima. zaštita od lasta
Par lasta zajedno gradi gnezdo koje oblikom podseća na polukuglu u periodu od jedne do dve nedelje. Ukoliko su očuvana, gnezdo koriste roditelji ili pokoljenja nekoliko godina, a pre svakog nošenja jaja, temeljno očiste unutrašnjost i unose nove, mekane materijale za oblaganje. Spoljna oštećenja veoma spretno popravljaju, mogu čak da zakrpe rupe u zidovima!
Tokom proleća i leta, laste se dva puta gnezde. U maju ženka nosi četiri do šest belih jaja sa pepeljasto sivim i crvenkasto smeđim tačkama. Ukoliko je vreme povoljno, na njima leži 12 dana, a ukoliko je kišno, prinuđena je da izlazi iz gnezda i lovi hranu, pa se mladi izležu i posle 17 dana.
I mužjak i ženka hrane mlade koji brzo rastu i već u trećoj nedelji života mogu da polete. Roditelji još neko vreme brinu o njima, hrane ih i svake večeri vode natrag u gnezdo, a kada su dovoljno osposobljene, spavaju van gnezda i žive samostalno. Početkom avgusta, laste imaju drugo leglo. Ponekad drugo leglo može da zakasni, pa su ugrožene i stare i mlade ptice, a ako je sve u redu, mlade ptice su već osposobljene da lete, pa se sa starijima sakupljaju i jata i kreću na put.
Laste najavljuju kišu
Prema kretanju laste odn. prema tome da li leti u višim ili nižim slojevima vazduha, ljudi procenjuju kakvo će biti vreme. Vreme će biti lepo kada laste lete visoko, loše kada lete nisko. Objašnjenje je jednostavno , tokom kišnog vremena insekti ostaju bliže zemlji, samim tim i laste lete nisko.
S bozirom na to da se neprestano kreće, lasti je potrebno nesrazmerno mnogo hrane i jede sve dok god leti.
Od čula je najrazvijeniji je vid. Malog insekta može da ugleda u letu sa velike udaljenostiKao vešti graditelji, popravljaju gnezda, ali i rupe u zidovima. Laste predstavljaju simbol proleća i u narodnim verovanjima su joj data mnoga značenja. zaštita od lasta
