VRANE
O vrsti:
Najpametnije ptice
Vrane se smatraju visoko inteligentnim pticama čija se sposobnost razmišljanja poredi sa sisarima. Utvrđeno je da shvataju vezu između uzroka i posledice, prepoznaju simbole, koriste i konstruišu alate za rešavanje problemskih situacija. U stanju su da prepoznaju sebe u ogledalu, kao i ljudska lica koja su im nanela štetu I kreštanjem upozore druge ptice na potencijalnu opasnost.
Vrane su ptice snažne građe, najčešće crne ili plave boje. Žive u jatima koja mogu brojati između 200 i nekoliko hiljada jedinki, pogotovo tokom jeseni i zime. Međusobno su neprekidnoj u komunikaciji.
Rasprostranjenost:
Gde žive vrane?
Vrane se nastanjuju u svim delovima sveta, osim na krajnjem jugu Južne Amerike i polarnim predelima. Porodicu vrana čini preko 120 vrsta od kojih su trećina gavranovi.
Siva vrana je u našoj zemlji zaštićena prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja I gljiva, a takođe je označena i kao lovna vrsta. Podaci Zavoda za zaštitu prirode Srbije pokazuju da je na teritoriji Srbije trenutno prisutno između 130 I 200 000 parova vrana.
Vrane se nastanjuju u različitim okruženjima blizu izvora hrane i visokog drveća. U gradskim sredinama naseljavaju se u parkovima, stambenim naseljima , na parkinzima, deponijama. Tokom zime u velikom broju žive na krovovima zgrada ili visokom drveću i uglavnom ne menjaju lokacije.
Ishrana je raznovrsna i uključuje insekte, žabe, male zmije, jaja, ptiće, miševe, 
bobice, voće, semenje, tek zasadjena zrna žitarica, strvine i ostatke ljudske ishrane.
Partnerske veze kod vrana su veoma jake, kod nekih vrsta doživotne. U proleće mužjak i ženka zajedno grade veliko gnezdo na drveću, dalekovodima ili drugom pogodnom mestu čija je unutrašnjost prekrivena mekim materijalima poput perja, mahovine i trave. Ženke najčešće nose između 4 i 7 jaja, mada je moguće i do 10 komada zelenkaste boje sa smeđim pegama. Tokom inkubacije mužjak hrani ženku. Mladi u gnezdu ostaju između 6 i 10 nedelja.
