Šteta koju prouzrokuju vrane:

Napadi na ljude i useve

Krajem aprila i početkom maja mladi uče da lete, često ispadaju iz gnezda i to je period kada odrasle vrane napadaju prolaznike u blizini gnezda strahujući i braneći svoje mladunce. Agresivno ponašanje ovih ptica je čin upozorenja ljudima da se ne približavaju mladima. Najpre gakanjem šalju upozoravajuće signale, a ukoliko procene da su se prolaznici približili teritoriji i gnezdima, napadaju u cilju odbrane.

Kako je reč o uobičajenom instiktivnom ponašanju ptica, preporuka Zavoda za zaštitu prirode Srbije je da se postavljaju vidljive oznake gnezda vrana i  izbegavaju mesta na kojima se ove ptice donose mlade.

Kada su okupljene u jato, hiljade ptica može preopteretiti i oštetiti drveće i krovove zgrade u odredjenom području stvarajući veliku količinu buke, posebno u ranim jutarnjim satima, uznemiravaći ljude i životinje.

Drugi problem koji se javlja kod prisustva vrana je gomilanje velike količine izmeta koji može da nanese strukturna oštećenja. Mokraćna kiselina koja se nalazi u izmetu vrane oštećuje betonske, metalne i kamene površine. Kao i kod drugih vrsta štetočina, bakterije, gljivice i ektoparaziti koji se nalaze u izmetu i gnezdima predstavljaju ozbiljan zdravstveni problem za ljude i životinje.

Vrane su vešte u uzimanju kokošijih jaja ili tek izleglih pilića. Ipak, ove ptice najčešće predstavljaju problem za poljoprivredne proizvodjače kukuruza i drugih kultura, zbog hranjenja tek zasejanim semenom, uništavajući buduću setvu.

Šteta prouzrokovana vranama:

Bolesti koje vrane prenose na ljude

Vrane mogu biti prenosioci pojedinh bolesti na ljude i stoku. Najčešće je reč o histoplazmozi, gljivičnom oboljenju koje se prenosi putem izmeta ptica i izaziva respiratorne probleme.

Vrane imaju ulogu prenosioca virusa „Zapadnog Nila“  koji se u
njihovom telu razmnožava dva do tri dana. Ukoliko se dogodi da ih komarac ujede i siše krv u tome periodu, svakako će biti prenosnik ovog virusa na potomstvo, životinje i ljude.