Zaštita od komaraca

Zaštita od komaraca je različita u odnosu na stadijum razvitka komarca.

Biološka zaštita podrazumeva mere odbrane od komaraca dok su u stadijumu larve. Cilj toga je da se očuva čitave ekosistem i broj komaraca smanji na prihvatljivu meru. U zemljama u kojima je biodiverzitet očuvan, kontrola  larvi je relativno visoka.  Sa druge strane, u mnogim zemljama se dve vrste tropskih riba Gambusia affinis i Gambusia Holbrooki koriste kao prirodni predatori komaraca. Poribljavanje ovih vrsta koje su otporne na niske i visoke temperature i mogu da žive sa malo kiseonika, dovelo je do rešenja broja komaraca, ali i drugih problema. Ove živopisne ribe u ishrani koriste i mlađ drugih riba, te se njihova upotreba pokazala kao necelishodno rešenje za ekosistem, a od naziva „mosquitofish“, dobile su ime „fish destroyer“.

Bakterija Bacillus sphaericus uništava larve,  otkriveno je još šezdesetih godina prošlog veka, ali ne u meri da bi bila u komercijalnoj upotrebi.

Ni prirodni predatori nisu dovoljno efikasni u borbi protiv komaraca. Ptice pojedu svega 3% komaraca, a ni slepi miševi, žabe, rakovi, vilini konjici, daždevnjaci, plosnati crvi, pauci, grinje, rakovi  ne mogu da dovedu broj komaraca u optimalnu meru zbog izutetne vitalnosti i prilagodljivsti različitim uslovima života ovih malih insekata.

Kada je reč o odraslim komarcima, pored brojnih hemijskih sredstava koja su u upotrebi, izuzetno efikasni su ultrazvučni i uređaji na bazi UV svetlosti.

Šteta koju prouzrokuju komarci

Zašto nas komarci ujedaju?

Komarci prenose teške bolesti na ljude i životinje, zbog čega se smatraju najopasnijim insektima. Među infekcijama koje su odnele ili ugrozile veliki broj života su malarija, žuta groznica, denga groznica, virus zapadnog Nila, zika virus, encephalitis, filarijaza. Nisu prenosioci HIV-a zato što taj virus ne može da se  zadrži u telu komarca.

Samo ženke komaraca ujedaju i sišu krv, jer proteini iz krvi su neophodni da bi ženka formirala jaja. Ženke od domaćina uzmaju 0,01 ml krvi, a oba pola se hrane šećerima iz biljnih nektara.

Komarci odlično vide i osećaju mirise i koriste oba čula kako bi došli do domaćina kog  mogu da primete na udaljenosti od preko 20 metara! Privlače ih tamne boje i određeni mirisi.

Ugljen dioksid koji izdišemo ili ispuštamo gasovima je primarni razlog zbog kog su ljudi atraktivni komarcima.

Osobe koje se bave fizičkom aktivnošću su primamljive zato što imaju više mlečne kiseline, a dopada im se i telo koje je u pokretu, zagrejano i znojavo.

Za komarce su privlačni ostaci metaboličkih procesa holesterola i steroida koji se pojavljuju na koži.

Ljudi čiji organizam proizvodi veću količinu mokraćne kiseline su takođe poželjne mete.

Rado ubadaju u predelu stopala i članaka jer su to regije sa više bakterija. Vole cvetne i voćne mirise sapuna, šampona i krema zbog načina ishrane.

Privlačne su im trudnice, gojazni, vegetarijanci, pušači, a posebno ljudi koji konzumiraju pivo!

Česta alergijska reakcija na koži  nakon uboda događa se zbog toksina koji  komarac ispušta sa pljuvačkom prilikom ujeda. Iako je neprijatna i izaziva svrab, zapravo je bezopasna i brzo prolazi. Poput ljudi, i životinje imaju svrab, crvenilo i blagi otok na mestu ujeda komarca.

O komarcima

Komarci žive u svim krajevima sveta, osim u polarnim u pustinjskim predelima, a broj ovih insekata je većI u toplim i vlažnim delovima planete.  Različiti podaci o nastanku vrste dosežu do doba krede, neki čak i ranije.

Poznato je oko 3500 vrsta čija veličina varira od 3 do 10 mm, kao i boja koja se javlja u rasponu od sivo- braon, braon-žute, crvenkaste, gotovo crne. Proces razmnožavanja je istovetan za sve vrste. Ženke polažu jaja u vodi, nakon čega sledi faza larve koja se hrani algama i bakterijama sa površine vode. Sledeća je faza lutke u kojoj se telo strukturira i nakon toga nastaje odrastao komarac. Ovaj process traje od 5 do 14 dana.

Par dana nakon perioda lutke, komarci mogu da se pare. Mužjaci formiraju rojeve u koje ženka uleće i sa odabranim mužjakom obavlja reproduktivni čin u letu ili  na mirnijem mestu. U toku jednog parenja ženke polažu između 150 i 400 jaja i to čine do pet puta u toku godine. Jaja komaraca mogu da prezime u vodi, a prezimljuju i odrasli komarci na tavanima, u podrumima i garažama.

Većina komaraca  izbegava dnevnu svetlost, ne voli visoke temperature i suv vazduh. Obični komarci napadaju predveče, uveče ili rano ujutru, dok tigrasti komarci, kojih takođe ima na našem području, napadaju u toku dana. Obični komarci u jednoj sekundi ostvare između 200 i 500 zamaha krilima, što čujemo kao dosadno zujanje, dok tigrasti ne ispuštaju zvukove.

Život komaraca ne traje dugo. Mužjak živi svega nedelju dana, a ženka do dve nedelje. Pojedina vrsta komaraca se ne udaljava od staništa, dok određene vrste prelete i po nekoliko kilometara. Brzina leta komaraca je od 1,5 do 2,5 km-h.

Iako su poznati kao najsmrtonosnije životinje, u lancu ishrane su korisni jer  oprašuju biljke i predstavljaju hranu za ptice, ribe i druge organizme.