Ekološka zaštita od mrava

Osnovni problem koji ljudi čine u nastojanju da se odbrane od mrava je što prskaju ili na drugin način pokušavaju da uklone samo one mrave koje vide. Reč je o malom delu kolonije, a jedina efektivna zaštita od mrava je uklanjanje kraljice.

U upotrebi su brojni sintetički repelenti, insekticidi u obliku gela ili praška i mravolovke koje sadrže insekticid u obliku paste koji mogu imati štetno dejstvo na ukućane ili kućne ljubimce.

Šteta prouzrokovana mravima

Iako imaju značajnu ulogu u ekosistemu, mravi nanose strukturnu štetu na građevinskim objektima, vočnjacima, travnjacima, usevima. Kontaminiraju hranu, prenose miktoorganizme i raznose seme korova.

Ove životinje mogu da naprave gnezdo na bilo kom mestu u kući, zidovima, stubovima, pod temeljima, travnjacima. Poželjna mesta su prostori iza ormana, uređaja, prozora i okvira vrata, ispod podova i betonskih ploči, spojnice maltera.

Prolaze i kroz najsitnije pukotine tražeči vodu, slatke ili masne supstance hrane u kuhunjama i ostavama. Ostavljaju mirisni trag, feromone koji mogu da slede ostali članovi kolonije na putu do hrane.

Ukoliko naprave mravinjak blizu biljke, povećava se kiselost zemljišta i njen rast će biti zaustavljen i doći će do propadanja. Isto će se dogoditi i ako formiraju mravinjak ispod stabla voća koja se za dve do tri godine mogu osušiti.

Najveći problem je održanje biljnih vaši koje mravi štite od insekata, jer im obezbeđuju mednu rosu za ishranu. Ukoliko se sele, mravi prenose i biljne vaši.

O mravima

Sitne, prilagodljive mrave prate velike brojke. Do sada je zabeleženo oko 300 rodova i više od 12 000 vrsta, a procenjuje se da je broj vrsta veći, gotovo 15 000!  Žive na svim delovima Zemlje, osim na Antarktiku. Najrasprostranjeniji su crni i crveni, a u našim domaćinstvima česti su i žuti mravi. Fosilini ostaci mrava stari su 92 miliona godina, te se pretpostavlja da su se pojavili pre više od 130 miliona godina.

Mravi su organizovane životinje koje žive po utvrđenim pravilima. Nastanjuju se u kolonijama koje  mogu da broje između 300.000 do 500.000 jedinki!

U svakoj koloniji članovi se razlikuju po ulogama koje obavljaju. Kraljica je centralna figura kolonije i njen zadatak je da polaže jaja. Ostali pripadnici mravinjaka dele se na na krilate ženke i mužjake koji imaju reproduktivnu moć  i beskrilne mrave koji nemaju mogućnost razmnožavanja. Kraljica je prvobitno bila krilata ženka koja je nakon oplodnje sakupila dovoljno semenih ćelija uginulog mužjaka da tokom celog života može oploditi i polgati jaja. Iz oplođenih jaja se razvijaju ženke, a mužjaci iz neoplođenih. Sterilne ženke, radnici, grade i održavaju mravinjak, brinu o potrebama kolonije, kraljice i larvi. U slučaju opasnosti, radnici se pretvaraju u vojnike koji brane mravinjak pomoću snažnih čeljusti i mravljom kiselinom, a poneke vrste imaju i žaoku. Radnici žive oko sedam, a kraljica 15 godina!

Šta jedu mravi?

Mravi su svaštojedi, ali najviše vole mednu rosu koju ispuštaju biljne vaši. Zbog toga ih štite biljne od predatora kao što su bubamare, muve i drugi insekti.

Kada jedan mrav pronađe hranu, poješće malu količinu i vratiti se u mravinjak najbližim putem, najčešće potpuno ravnom putanjom i tom prilikom ostaviti feromonski trag po kome će ostali pripadnici kolonije otići do hrane, a zatim je nositi do mravinjaka dok je u potnunosti ne prenesu.

Mravi se međusobno prepoznaju po mirisu i kompletne kolonije se mogu brzo preseliti kada se nađu u opasnosti. Zanimljivo je da samo donjom vilicom mogu podići teret teži 50 puta od njihove težine zahvaljujući gusto raspoređenim mišićima u tom delu glave.