Kako oterati bumbara?

Zaštita od bumbara

Bumbari ubadaju samo kada se osete izuzetno ugroženi. Dakle, ne terajte ih, ne tucite i budite mirni dok se ne udalje. Izbegavajte cvetne parfeme.

Najbolje je što je pre moguće istrljajte mesto uboda limunom, sirćetom ili solju. To će umanjiti otok. Hladan oblog će smanjiti bolove i svrab. Ukoliko vam je pri ruci, dobro je na mesto uboda staviti plošku isečenog crnog luka. Ukoliko imate alergijsku reakciju, obratite se se hitnoj pomoći.

Prirodni repelent za bumbare

Sipajte 2 supene kašike deterdženta za sudove u praznu bocu za prskanje. Dodajte nekoliko kapi esencijalnog ulja od nane i nekoliko esencijalnog ulja cimeta ili 1/8 supene kašike mlevenog cimeta (ulje je poželjnije koristiti jer meleveni cimet može zapušiti prskalicu). Dobro izmešati i poprskati na površine koje želite da zaštitite od bumbara. Ne prskajte direktno na njih kako ih to može izazvati da vas napadnu.

Ubod bumbara u retkim slučajevima može da prouzrokuje i smrt. Ukoliko se kao posledica uboda pojavi jak otok sa pojačanim znojenjem, otežanim disanjem, potrebno je odmah potražiti lekarsku pomoć, jer je moguće da se radi o alergijskoj reakciji. Moguće je čak i da se alergija javi tek posle nekoliko uboda. Njihov otrov je znatno slabiji od pčelinjeg. Takođe, kao i ose, nemaju žaoku sa kukicom pa su u mogućnosti više puta uzastupno da ubodu. Bumbari spadaju u grupu neagresivnih insekata, ubadaju samo kod odbrane gnezda od napasnika ili u slučaju direktne fizičke ugroženosti. Bumbari su aktivni od marta do septembra, retko ubadaju, iako i oni imaju otrovno rilce.

Bumbari su samo jedna od 25.000 vrsta pčela. Oni su veliki, a njihovo telo prekriveno je neobično gustim dlačicama, što im omogućava da budu da aktivno proizvode toplotu i odlično su prilagođeni aktivnostima u hladnim uslovima.

Bumbar ima karakteristične žute i crne dlačice po telu, a može imati i samo crne dlačice. Kao i pčele, bumbari skupljaju nektar iz cvetova i polen za prehranu mladih. Bumbari ne poseduju slušni aparat i nije nam poznato na koji način bumbari raspoznaju zvukove, ali mogu osetiti vibracije zvuka kroz površinu na kojoj stoje.

Bumbari prave kolonije, one su dosta manje u poređenju sa pčelinjim kolonijama. Gnezdo uglavnom sadrži oko 50 jedinki, i može biti napravljeno u gustoj travi ili u tunelima u zemlji koje su izgradile druge životinje.

Bumbari, kao i pčele, posećuju cvetove biljaka i imaju isti način oprašivanja. Kreću se uglavnom od 1-2 km od kolonije. Bumbari imaju naviku da posećuju iste cvetove svaki dan sve dok oni produkuju nektar i polen. Brzina leta bumbara može biti čak i do 54 km/sat.
Bumbari imaju mogućnost zvučnog oprašivanja ili oprašivanje zujanjem. 

Bumbari su veoma važni oprašivači i useva i divljih biljaka. Imaju veoma značajnu ulogu u agronomiji kao specifični oprašivači zbog toga što mogu oprašivati kulturne plantaže koje drugi insekti oprašivači ne mogu, zahvaljujući njihovim specifičnim zvučnim oprašivanjem. Kolonije bumbara se često koriste u staklenicima i plastenicima kod oprašivanja paradajza zato što frekvencija zvuka zujanja najefikasnije oslobađa polen sa prašnika.
Važna stvar je i fizička građa i veličina bumbara. Prilikom potrage za nektarom, bumbar oprašuje i druge vrste cvetova koje drugi insekti i pčele zaobilaze zbog veličine i snage tela kao i dužinom jezika.

Bumbari ne prerađuju nektar u med, već ga samo skladište.

Bumbari su nažalost ugrožena vrsta u mnogim zemljama zbog nekontrolisane primene pesticida.
U Velikoj Britaniji od devetnaest pozatih rodova bumbara, tri roda su u potpunosti nestala a kod osam rodova je opstanak ozbiljno ugrožen.
Smanjenje raznovrsnosti roda bumbara može prouzrokovati nesagledive posledice, širokih razmera, a time i dovesti do ugroženosti specifične flore i korelacija u ekosistemu prekidanjem životnih lanaca.