Kako oterati ose i pčele?

Zaštita od pčela i osa

Pčele – Saveti

Da se pčele ne bi zapetljale u kosu, stavite šešir ili kačket na glavu, a telo zaštitite tako što ćete nositi dugačku odeću koja prianja uz telo.

Šta da preduzmete ako vas je pčela ubola: Oprezno izvucite žaoku pincetom, ne pritiskajući kesicu s otrovom koja je zakačena za nju. Na taj način ćete sprečiti da iz nje izađe još otrova.

Ose – saveti

Ne ostavljati hranu i sokove napolju. Stavljanjem kolutića krastavaca i kolutića limuna na sto prilikom ručka, pomaže u rasterivanju pčela. Hranu je potrebno držati pokrivenom. Pre konzumiranja pića obavezno proveriti čašu. Poželjno je držati zatvorene kante za đubre. Ukoliko se ose nalaze u blizini, potrebno je da se zadrži smirenost, i izbegavati nagle pokrete. Izbegavati stabla voća. Ne preporučuje se nošenje odeće jarkih svetlih boja, jer ose te boje vide kao cveće, takođe treba izbegavati parfemisanje cvetnim mirisima. Nije preporučljivo ubijati ose, jer osa tom prilikom ispušta feromone koji daju signal drugim osama da napadaju, isto se dešava i prilikom uboda.

Šteta – Pčele

Pčele napadaju samo u slučaju kada se osećaju ugroženo. Pčelinja žaoka na vrhu ima kukicu, zbog toga prilikom uboda ostaje u koži. Ukoliko postoji alergija, ubod pčele je veoma opasan. Simptomi kao što su otežano disanje, mučnina ili vrtoglavica, pokazuju da postoji alergija. Lekarska pomoć je neophodna u slučaju uboda u usnoj duplji, pošto pod dejstvom pčelinjeg otrova disajni putevi mogu da oteknu. U tom slučaju preti opasnost od gušenja.

Šteta – Ose

Kao i pčele, i ose bodu samo kada se osećaju ugroženo. Nervozni pokreti su im znak za uzbunu. Ose, za razliku od pčela, imaju glatku žaoku, koju mogu da izvuku i ponovo upotrebe. Treba imati u vidu da kada misle da im preti opasnost, ose ispuštaju feromone koji podstiču i druge ose da napadaju. Osinji otrov je najopasniji za ljude koji su alergični na ubode insekata, ali ubodi u predelu usne duplje i ždrela opasni su za svakog. Disajni putevi otiču i postoji opasnost od gušenja.

O vrsti – Pčele

Pčela je bilo koja vrsta insekata iz reda opnokrilaca, natfamilije pčela. Glavna osobina svih pčela jeste da za ishranu sakuplja cvetni polen, kao izvor belančevina i cvetni nektar kao izvor ugljenih hidrata.

Postoji oko 20 000 vrsta pčela rasprostranjenih skoro u svim područjima sveta. Veličina pčela se kreće od 2 mm – 4 cm. Pčele su u najvažnijoj ulozi u oprašivanju cvetova jer su najbrojniji oprašivači na zemlji. Pčele koriste med kao zalihu za duge zimske mesece kada cveće ne cveta pa tako i ne proizvodi biljne sokove. Pčela je jedini insekt koji proizvodi hranu koju jedu i ljudi. Kod jakih i dobro razvijenih zajednica bude ukupno od 50.000 do 80.000 pčela što zavisi od košnice.

Osnovna podela se vrši prema načinu njihovog života na solitarne i društvene pčele. One se mogu fokusirati na skupljanje nektara ili na skupljanje polena, u zavisnosti od njihovih trenutnih potreba. Pretpostavka stoji da trećina ljudske hrane zavisi od oprašivanja koje čine pčele.

O vrsti – Ose

Osa je naziv insekata iz istoimene porodice u redu opnokrilaca. Ima vitko i glatko telo sa dva para prozirnih krila. Karakteristično crno-žute je boje. Na zadnjem delu tela ima otrovnu žaoku, koju može da uvuče. Osa je čest je i veoma rasprostranjen insekt.

Od sažvakanog drveta i materija nalik papiru, gradi osinjak koji ima više saća, a spolja je obavijeno lisnatim omotačem. Oplođena ženka koja prezimi, u proleće osniva osinjak i gradi ga pod zemljom ili na zaklonjenom mestu, u kojem se prvo razvijaju radilice. Larve hrani sažvakanim insektima. U kasno leto pojave se mužjaci koji u svadbenom letu oplođuju ženke, a koji sami sa radilicama izumiru sa dolaskom zime. Oplođena ženka prezimi u zaklonu pod kamenom ili mahovinom.

Ose u potrazi za hranom često naiđu na kolače ili druge slatke ljudske namirnice, i tada ih se teško možete rešiti. Odrasle ose koriste med ili cvetni sok kao hranu.

Za razliku od pčele osa ima drugačiju žaoku sa kojom može ubosti i nekoliko puta. Žaoka ose je skroz glatka kao igla. Ubod ose može biti bolan, a zbog veće količine ispuštenog otrova može se javiti alergijska reakcija. Osa ima najviše u avgustu i septembru, a najopasnije su kada je toplo i vlažno.