Zaštita od bubašvaba

Zaštita od bubašvaba je najpotrebnija na proleće jer su tada najaktivnije, ali kako žive u skladu sa čovekom, svako vreme u toku godine je dobro za borbu protiv ovih insekata.

Postoje brojna dezinskeciona sredstva koja su više ili manje uspešna (kreda, gelovi, smoki za bubašvabe, sprejevi), ali na raspolaganju su i brojni drugi načini zaštite od bubašvaba. Krajnje jednostavan i maksimalno prihvatljiv ekološki način je sadnja nane ili kuvanje jakog čaja od nane kojim se prskaju površine po kojima se kreću. Dodatna korist ovog postupka je što miris nane rasteruje i miševe. Zatim, iseckani i postavljeni krastavac po ćoškovima če oterati bubašvabe. Miris krastavca ih odbija.

Kako oterati bubašvabe? – Najbolja opcija za dugotrajno rešavanje problema sa bubašvabama je korišćenje ultrazvučnih uređaja koji ovim insektima stvaraju neprijatno okruženje.

U našoj prodavnici možete naći sledeće uređaje:

LS-928 ULTRA-DUET REPELLER – Ultrazvučni rasterivač štetočina

LS-919  PESTREPELLER – Ultrazvučni rasterivač štetočina

LS-968 PESTREPELLER – Ultrazvučni rasterivač štetočina

LS-927 ULTRASONIC ATTACK WAVE PESTREPELLER – Ultrazvučni rasterivač glodara i insekata

LS-967 ULTRASONIC ATTACK WAVE PESTREPELLER – Ultrazvučni ratserivač glodara i insekata

Problemi sa bubašvabama

Iskustva sa ovim insektima su veoma neprijatna, a postoji i opravdana zabrinutost od prenošenja bolesti. Bubašvabama odgovaraju mračni i vlažni delovi prostorija, te će u kuće i stanove ući kroz sitne pukotine uglavnom u kuhinjama, pored i kroz odvodne cevi, u prostorima oko sudopera, mašina za sudove, u kupatilu, podrumima i slično.

Osim što same pronalaze put do hrane koje uvek ima u okolini ljudi, često i ljudi nesvesno unose bubašvabe u svoje domove u kesama, torbama, kutijama. Bubašvabe žive u grupama i najaktivnije su noću, zbog čega ih retko viđamo preko dana i beže kada se noću uključi svetlo. Ukoliko se vidi par komada, znači da su prisutne u mnogo većem broju, a ako se primete poneki primerci u toku dana, verovatno su prisiljeni da zbog prenaseljenosti izađu iz svojih  skrovišta.

Izvan prostorija sreću se na rubovima zgrada, u dvorištima, baštama, parkovima, blizu podruma i to samo dok je toplo. Radi se o tropskim insektima koji ne opstaju na niskim tepmeraturama.

Ovi insekti jedu svu vrstu hrane koju koriste i ljudi. Koriste i biljke i meso i kretajući se preko namirnica, a prethodno po kanalizacionim otvorima i drugim prljavim površinama, kontaminiraju ih brojnim mikroorganizmima. zaštita od bubašvaba

Bubašvabe mogu da ugrizu!

To je istina, ali ne događa se tako često, jer uglavnom imaju dovoljno hrane u ljudskim domovima.

Najozbiljniji slučajevi ugriza bubašvaba događali su se na brodovima na kojima su se razvile u prevelikom broju. Pojedini mornari su prijavljivali ujede na koži i noktima. Ujedi mogu da izazivu iritaciju, lezije i oticanje, kao i infekcije. Izmet i pljuvačka bubašvaba sadrže proteine i alergene koji izazivaju alergije i napade astme, pogotovo kod dece i osetljivih osoba.  Stoga je važno ukloniti izmet, usisati i očistiti toplom vodom i sapunom mesta na kojem je pronađen.

Zagađuju životni prostor i namirnice, a bubaruse ostavljaju i neprijatan miris na hrani.  Mogu da oštete tekstil, knjige, nameštaj. Prljaju stambene jedinice prelazeći iz satana u stan, prostorije u prostoriju. Prenose salmonelu, stafilokoke, streptokoke.

O bubašvabama

Bubašvabe su najstariji poznati insekti koji potuču iz tropskih i subtropskih predela, ali su se naselili u svim delovima sveta, čak i u močvarnim staništima,  prateći ljude u  migracijama odn. prateći izvore hrane.

Bubašvabe srećemo u zatvorenim prostorijama, međutim, tek 30 od 4600 vrsta živi u ljudskim naseljima. Na području Srbije živi tri vrste ovih insekata – crne bubašvabe, buba ruse i američke bubašvabe. Crne bubašvabe su najčešće i lako se prepoznaju po tamnom telu. Mužjaci imaju krila, ali ne lete, dok su kod ženki zakržljala. Ženke su proždrljive i ukoliko nema dovoljno hrane, grizu sve materijale na koje nailaze među kojima su papir, drvo, koža i slično.

Razmnožavaju se brzo. Ženka polaže jaja u pakete u kojima se razvijaju larve. U toku života, jedna ženka polaže i do 50 paketa iz kojih se razvija 16 larvi. Što je temperatura niža, larve se sporije razvijaju i presvlače se oko 7 puta. Odrasla bubašvaba živi oko pet godina.

Crne bubašvabe su dominantnije u odnosu na bubaruse koje imaju telo svetlo- braon boje. I mužjak i ženka imaju dobro razvijena krila, ali ne lete. Brzo se kreću zahvaljujući dugačkim nogama pokrivenim dlačicama. Bubaruse se neverovatno brzo razmnožavaju. Ženke u toku života odbace 4 ili 5 paketa ili ooteka u kojima je po 40 jaja. Larve već posle 14 dana postaju odrasle, polno zrele jedinke i počinju reprodukciju.

I za bubaruse je najvažnija temperatura. Ne preživljavaju na ekstrmno niskim ili visokim temperaturama vazduha.