ZEC
O vrsti
Na domaćem prostoru zec spada u zaštićene životinjske vrste, a nalazi se i na Crvenoj listi ugroženih vrsta po Međunarodnoj uniji za zaštitu prirode i Evropskoj crvenoj listi.
Zečevi žive na svim kontinentima. Veoma su prilagodljivi različitim vrstama terena, premda mu najviše odgovaraju ravničarski predeli i topli tereni visine do 250 metara nadmorske visine.
Zec je aktivan noću. Slabo vidi, ali zato ima dobro izraženo čulo sluha i njuha. Telo je prilagođeno zaštiti od neprijatelja. Boja dlake se adaptira terenu na kome živi, varira od sive do sivosmeđe sa belim krznom na stomaku i dvobojnim repom. Zec je plašljiva životinja koja spretno i brzo beži, ima veliku površinu kretanja, a u trku može da dostigne brzinu od 60 km/h.
Telo zeca je izduženo i može iznositi 75 cm, visoku su oko 15 cm, dok težina varira od 3 do 6 kilograma. Zadnje noge su vidno duže i jače od prednjih. Zahvaljujući ušima koje mogu biti duge od 9,5 do 11 cm izuzetno dobro čuju. Imaju 28 zuba, nemaju očnjake. Mužjak i ženka se ne razlikuju u izgledu.
Zečevi se nastanjuju na poljima i livadama i to na površini zemlje. Žive samostalno, osim u vreme parenja. Tokom leta, hrane se travom, različitim vrstama biljaka, poljoprivrednim usevima i korovom. Ukoliko ih nema u velikom broju, korisni su za istrebljivanje korova. Za vreme zime, u nedostatku biljne hrane, jedu grančice, pupoljke i gule koru sa mladog drveća.
Ljudi često ne razlikuju zeca i kunića, a ove dve životinje čak i ne pripadaju istom rodu. Sličnosti u izgledu postoje, ali i razlike koje se uočavaju pažljivim zagledanjem. Divlji kunić je sive boje i ima kraće telo, do 45 cm, visina mu je oko 18 cm, a teški su do 2 kilograma. Prednje noge su vidljivo kraće u odnosu na zadnje, a kraće su i uši u odnosu na zeca. Kunići žive u kolonijama sa desetak jedinki i to ispod zemlje u kojima prave brojne tunele i komore. Jedan par se nastanjuje i vraća uvek u istu komoru koju obeležavaju urinom i sekretom žlezda. Međusobno se prepoznaju po mirisu. U slučaju opasnosti, jedni druge upozoravaju tapkanjem zadnjim nogama.
Najveći deo dana priovode u jazbinama iz kojih izlaze u sumrak i kreću se u rasponu od jednog kilometra.
Zečevi su polno zreli već sa sedam meseci, a period parenja počinje u januraru i traje više od 9 meseci. Ženka nakon 42 dana u jednom leglu okoti između jednog i četiri zečića koji se rađaju sa dlakom I odmah vide, a sisaju dve nedelje. Zečica se koti 3-5 puta godišnje.
