Danas je na krovu jednog tržnog centra na Novom Beogradu kamerom zabeležen neobičan prizor.
Slučajni prolaznici su zbunjeno gledali i komentarisali veliko jato galebova. Prizor je mnoge od njih podsećao na scene iz Hičkokovih filmova, a nakon napada vrana na prolaznike u Beogradu, ne čudi što su mnogi građani bili i veoma zabrinuti.
Međutim, prema rečima našeg sagovornika Slobodana Kneževića iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, nema razloga za brigu.
– Ne radi se o invaziji galebova, već o uobičajenom ponašanju. Galebovi se u sumrak okupljaju na ravnim krovovima velikih zgrada na kojima spavaju. Ti ravni krovovi velikih objekata u Beogradu galebovima pružaju bezbednost tokom noći – kaže naš sagovornik Slobodan Knežević i dodaje:
– Da kojim slučajem galebovi prenoće na tlu bili bi lak plen za napuštene pse i mačke, lisice, šakale i druge predatore – dodao je Knežević.
Kod nas se gnezdi običan galeb (Larus ridibundus), crnoglavi galeb (Larus malenocephalus), a nedavno je otkriveno i ponovno gneždenje morskog galeba (Larus michahellis) nakon 120 godina.
U Beogradu se ne beleži porast brojnosti galebova i nije poznato da prenose bilo kakve bolesti na čoveka.
U zavisnosti od vrste, ove ptice se kreću u rasponu od srednjih do velikih ptica, mase od oko 120 g i dužine 29 cm (patuljasti galeb) do mase od oko 1,75 kg i dužine 76 cm (lučki galeb).
Obično su beli ili sivi, i imaju crne mrlje na glavi ili krilima.
Njihov kljun je relativno dug i tanak, povijen naniže. Na nogama imaju po tri kandže okrenute ka napred, a četvrta je zakržljala i okrenuta ka nazad, skoro neprimetna. Između kandži se nalazi kožica za plivanje.
Većina galebova, posebno vrste iz roda Larus, su mesožderi, ali povremeno mogu da se upuste i u strvinarenje. Obično jedu rakove i sitnu ribu. Uglavnom žive na obali ili dublje na kopnu, retko se upuštajući u let daleko na pučinu.
Galebovi, naročito krupnije vrste, su vrlo inteligentne ptice koje koriste složenu komunikaciju i imaju vrlo razvijenu socijalnu strukturu, primera radi, mnogi galebovi se udružuju u grupe da se odbrane od predatora.
Galebovi se gnezde na kopnu. Pojedine vrste su se specijalizovale za gnežđenje na liticama. Najčešće se gnezde u kolonijama. Po pravilu legu 2-4 jajeta koja agresivno brane.
Po prirodnim zakonima izvesne grabljive vrste hrane se ostalim vrstama. Među pticama to su familija jastrebova, orlova i sova koji su najizrazitiji predstavnici ptica grabljivica. Većina njih napada i hrani se pacovima, miševima, zečevima, pticama i ostalim kičmenjacima. Koristeći ovu prirodnu zaštitu, SONIČNI TERAČ PTICA LS-2001 emituje zvukove grabljivica i to orlova, sokolova, jastrebova i familije sova i na taj način plaši ptice kao što su vrapci, detlići, svrake i vrane, golubovi, čvorci….. Ovaj humani i ekološki čist metod rešiće probleme koje imate sa pticama bez povređivanja životinja i bilo koje prirodne vrste. Pored toga, oteraće i poljske miševe i zečeve. Zahvaljujući ugrađenom PIR senzoru, terač ptica takođe može biti korišćen kao posebna vrsta obezbeđenja. Uređaj će registrovati bilo kakav pokret na imanju i aktivirati prirodni alarmni sistem. Uređaj ima mogućnost podešavanja jačine zvuka koji se emituje. Uređaj radi pomoću struje napona 12V i ima pokrivnu moć do 40 ari.
U Pomoravlju posao ostao nezavršen zbog velikih kiša, a onda zbog snega i niskih temperatura
Na poljima u Pomoravskom okrugu, kukuruz nije obran na oko 500 hektara, a na mnogim mestima ga “bere” divljač i ptice, najviše divlje svinje, vrane i čavke, tvrde poljoprivrednici.
Ljudi nisu stigli da ga oberu, kiše raskvasile polja pa se nije moglo mašinama, a posle su stigli hladnoća, sneg i ove sibirske temperature, rekli su Tanjugu poljoprivrednici sela Ribare kraj Velike Morave.
Prošle godine kukuruz je dobro rodio…
Ostatak vesti možete pročitati na sajtu:
Miroljubiva koegzistencija ptica i električnih stubova je svetski problem čije rešavanje je uspešno pokrenuto primenom tehnoloških dostignuća. Zbog toga nije čudno da se u celom svetu svakodnevno radi na iznalaženju najefikasnijeg načina za zaštitu, jer obezbeđenje dalekovoda koristi kako pticama, tako i ljudima. Tokom poslednje dve decenije mnogo toga je urađeno na iznalaženju efikasnog, a pre svega humanog i ekološkog rešenja za ovu vrstu problema. Zahvaljujući dugogodišnjim istraživanjima danas je u svetu, a od nedavno i kod nas, prihvaćena i primenjena zaštita električnih stubova i drugih postrojenja pomoću ultra-zvučnih i soničnih sistema zaštite.
Konačno se i Srbija priključila zemljama koje ozbiljno vode računa o ekološkom aspektu i efikasnosti zaštite, koja se postiže najsavremenijim zvučnim i ultra-zvučnim sistemima. Prvi sistemi Mega Blaster Pro instalirani su tokom juna i jula na desetinama dalekovoda u Vojvodini. Pored dalekovoda, isti sistemi su se pokazali izuzetno efikasni u zaštiti velikih površina ribnjaka od kormorana, takođe u Vojvodini.
Komercijalna direktorka kompanije Pacific link d.o.o, koja ekskluzivno zastupa renomirane američke kompanije Bird-X i Bird-B-Gone, a koje se više od 50 godina bave izučavanjem i tretiranjem problema ptica, Vida Topalović, ističe da je primena ovog sistema i koncepta zaštite skoro neograničena.
Osim navedenih polja primene, zaštite energetskih dalekovoda i ribnjaka, isti sistemi sa različitim mikroprocesorskim rešenjima omogućuju efikasnu zaštitu i aerodroma, velikih agrarnih kompleksa, voćnjaka, kao i industrijskih objekata različitih namena, navode u preduzeću Pacific link.
Najezda gladnih ptica na kukuruzna polja je pojava koja se neretko dešava u Srbiji, a posebno u Pomoravlju, duž Velike Morave. Poljoprivrednici se bore postavljanjem strašila i petardama, ali su to kratkotrajna rešenja i nemaju dugoročnog efekta. Kao efikasna rešenja su se pokazali uređaji koji puštaju zvuke ptica grabljivica, koje su prirodni neprijatelji čavkama i ostalim pticama, koje nakon toga izbegavaju to područje. Automatski plinski top takođe daje dobre rezultate plašeći ptice eksplozivnim pucnjevima sa podesivim vremenskim intervalima.