Danas je na krovu jednog tržnog centra na Novom Beogradu kamerom zabeležen neobičan prizor.
Slučajni prolaznici su zbunjeno gledali i komentarisali veliko jato galebova. Prizor je mnoge od njih podsećao na scene iz Hičkokovih filmova, a nakon napada vrana na prolaznike u Beogradu, ne čudi što su mnogi građani bili i veoma zabrinuti.
Međutim, prema rečima našeg sagovornika Slobodana Kneževića iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, nema razloga za brigu.
– Ne radi se o invaziji galebova, već o uobičajenom ponašanju. Galebovi se u sumrak okupljaju na ravnim krovovima velikih zgrada na kojima spavaju. Ti ravni krovovi velikih objekata u Beogradu galebovima pružaju bezbednost tokom noći – kaže naš sagovornik Slobodan Knežević i dodaje:
– Da kojim slučajem galebovi prenoće na tlu bili bi lak plen za napuštene pse i mačke, lisice, šakale i druge predatore – dodao je Knežević.
Kod nas se gnezdi običan galeb (Larus ridibundus), crnoglavi galeb (Larus malenocephalus), a nedavno je otkriveno i ponovno gneždenje morskog galeba (Larus michahellis) nakon 120 godina.
U Beogradu se ne beleži porast brojnosti galebova i nije poznato da prenose bilo kakve bolesti na čoveka.
U zavisnosti od vrste, ove ptice se kreću u rasponu od srednjih do velikih ptica, mase od oko 120 g i dužine 29 cm (patuljasti galeb) do mase od oko 1,75 kg i dužine 76 cm (lučki galeb).
Obično su beli ili sivi, i imaju crne mrlje na glavi ili krilima.
Njihov kljun je relativno dug i tanak, povijen naniže. Na nogama imaju po tri kandže okrenute ka napred, a četvrta je zakržljala i okrenuta ka nazad, skoro neprimetna. Između kandži se nalazi kožica za plivanje.
Većina galebova, posebno vrste iz roda Larus, su mesožderi, ali povremeno mogu da se upuste i u strvinarenje. Obično jedu rakove i sitnu ribu. Uglavnom žive na obali ili dublje na kopnu, retko se upuštajući u let daleko na pučinu.
Galebovi, naročito krupnije vrste, su vrlo inteligentne ptice koje koriste složenu komunikaciju i imaju vrlo razvijenu socijalnu strukturu, primera radi, mnogi galebovi se udružuju u grupe da se odbrane od predatora.
Galebovi se gnezde na kopnu. Pojedine vrste su se specijalizovale za gnežđenje na liticama. Najčešće se gnezde u kolonijama. Po pravilu legu 2-4 jajeta koja agresivno brane.
Po prirodnim zakonima izvesne grabljive vrste hrane se ostalim vrstama. Među pticama to su familija jastrebova, orlova i sova koji su najizrazitiji predstavnici ptica grabljivica. Većina njih napada i hrani se pacovima, miševima, zečevima, pticama i ostalim kičmenjacima. Koristeći ovu prirodnu zaštitu, SONIČNI TERAČ PTICA LS-2001 emituje zvukove grabljivica i to orlova, sokolova, jastrebova i familije sova i na taj način plaši ptice kao što su vrapci, detlići, svrake i vrane, golubovi, čvorci….. Ovaj humani i ekološki čist metod rešiće probleme koje imate sa pticama bez povređivanja životinja i bilo koje prirodne vrste. Pored toga, oteraće i poljske miševe i zečeve. Zahvaljujući ugrađenom PIR senzoru, terač ptica takođe može biti korišćen kao posebna vrsta obezbeđenja. Uređaj će registrovati bilo kakav pokret na imanju i aktivirati prirodni alarmni sistem. Uređaj ima mogućnost podešavanja jačine zvuka koji se emituje. Uređaj radi pomoću struje napona 12V i ima pokrivnu moć do 40 ari.
Miroljubiva koegzistencija ptica i električnih stubova je svetski problem čije rešavanje je uspešno pokrenuto primenom tehnoloških dostignuća. Zbog toga nije čudno da se u celom svetu svakodnevno radi na iznalaženju najefikasnijeg načina za zaštitu, jer obezbeđenje dalekovoda koristi kako pticama, tako i ljudima. Tokom poslednje dve decenije mnogo toga je urađeno na iznalaženju efikasnog, a pre svega humanog i ekološkog rešenja za ovu vrstu problema. Zahvaljujući dugogodišnjim istraživanjima danas je u svetu, a od nedavno i kod nas, prihvaćena i primenjena zaštita električnih stubova i drugih postrojenja pomoću ultra-zvučnih i soničnih sistema zaštite.
Konačno se i Srbija priključila zemljama koje ozbiljno vode računa o ekološkom aspektu i efikasnosti zaštite, koja se postiže najsavremenijim zvučnim i ultra-zvučnim sistemima. Prvi sistemi Mega Blaster Pro instalirani su tokom juna i jula na desetinama dalekovoda u Vojvodini. Pored dalekovoda, isti sistemi su se pokazali izuzetno efikasni u zaštiti velikih površina ribnjaka od kormorana, takođe u Vojvodini.
Komercijalna direktorka kompanije Pacific link d.o.o, koja ekskluzivno zastupa renomirane američke kompanije Bird-X i Bird-B-Gone, a koje se više od 50 godina bave izučavanjem i tretiranjem problema ptica, Vida Topalović, ističe da je primena ovog sistema i koncepta zaštite skoro neograničena.
Osim navedenih polja primene, zaštite energetskih dalekovoda i ribnjaka, isti sistemi sa različitim mikroprocesorskim rešenjima omogućuju efikasnu zaštitu i aerodroma, velikih agrarnih kompleksa, voćnjaka, kao i industrijskih objekata različitih namena, navode u preduzeću Pacific link.
Vinogradari, kao i vlasnici plantaža, štite svoja imanja zvucima ptica grabljivica. Najjeftiniji način posle strašila, i najefikasniji način posle mreže, je uređaj LS-2001 koji pušta snimke opasnih ptica koje plaše čvorke, a i druge štetočine. Za veće površine se koriste automatski topovi ili zvučni uređaji koji mogu da pokriju veću površinu kao što su uređaji američke firme Mega Blaster ili Super BirdXPerller pro.
Problem sa čvorcima, koji su zakonom zaštićeni – postoji širom cele Srbije. Poljoprivrednici trpe najveću štetu, ali od nisu daleko ni građani koji od buke ne mogu da spavaju. Dešava se da se jato čvoraka redovno okuplja na obližnjem drvetu i tu se i nastane, što uzrokuje građanima probleme sa spavanjem, kao što je slučaj sa građanima u Nišu. Pored toga, ptičiji izmet i smrad takođe predstavljaju razloge za neke građane da razmisle o preseljenju kao rešenju. Dobra vest je da su na tržištu dostupni uređaji i sredstva koja mogu bezbedno rasterati ptice sa njihovih staništa.
Višnjare sa najvećih vojvođanskih plantaža u Plandištu i Alibunaru ojadila je najezda ptica selica. Do sada je uništeno stotinu tona višanja. Proizvođači se plaše da bi scenario od prošle godine, kada su pojedini voćari sa jutra zasada obrali samo po 20 kg višanja, mogao da se ponovi.
Višnje sa najvećih plantaža u Vojvodini ove godine obrali su – čvorci! U opštini Plandište, gde je pod zasadima ovog voća više od 200 hektara, obrali su između 70 i 100 tona višanja. I to samo u poslednjih deset dana, otkako je počelo zrenje. Voćari se plaše i veće štete jer su prošle godine uknjižili štetu od oko 300 tona, u vrednosti od oko 150.000 evra. Pokušali su, tvrde, da prinos brane na sve načine, ali za oblačinsku višnju spasa nema.
„Ovakvu najezdu čvoraka ne pamte ni najstariji meštani ovog kraja“…
Kliknite ovde da biste pročitali članak u celini AGROmedia.rs