U mnoštvu raznih oglasa okačenih duž ulica Prokuplja, građanima je ovih dana pažnju privukao jedan veoma neobičan, pisan dečjom rukom. Zaokupio je i pažnju medija, koji su došli do jedanaestogodišnje devojčice Hane koja ga je okačila, rešena da građanima za simboličnu sumu novca šeta pse, piše RTS.
– Došla sam na ideju tako što sam pre dve godine razmišljala kako bih mogla da zaradim džeparac da pomognem psima lutalicama. Pala mi je ideja da spojim korisno i lepo i da počnem da šetam njih samo što sam tada bila manja pa nisam mogla da ih šetam – kaže Hana Đorđević iz Prokuplja.
Haninu ideju podržali su i njeni ukućani koji su joj i usadili ljubav prema životinjama.
– Ima našu podršku, jer Hana to radi iz velike ljubavi prema životinjama. Pogotovo što je to iz humanih razloga, jer ona želi sve što skupi da kupi hranu za ove kuce i mace koje su bez doma. Inače, ima i kućne ljubimce, dve kuce, dve mace i patuljastog zeca – kaže Hanina baka.
LJubav prema životinjama, ali i želja da im pomogne, za Hanu su dovoljni da se usudi da šeta nepoznate pse.
– Ja se pasa ne bojim. Ili bih im dala granule, ili keks, ili bi mi vlasnik dao da ja njemu nešto dam ako ne želi da mu dam nešto moje, možda se plaši da ga ne otrujem, mada naravno, da to neću da uradim. Ali, ovako, svakog psa ću da pripitomim, to nema šta da se priča – kaže Hana.
I zaista jeste tako. Hanini džepovi uvek su puni granula kad ide u školu ili u šetnju sa drugaricama jer zna da na ulici uvek ima pasa lutalica koje je potrebno nahraniti.
Umesto novca, koji je do sada odvajala od užine, kako bi im kupila hranu, šetanjem pasa zaradiće da nahrani njihove drugare bez doma.
Imaju neverovatan uticaj i na smanjenje depresije i osećaja usamljenosti, često karakteristične upravo za stariju populaciju, i olakšavaju im da se fokusiraju na nešto drugo osim na svoje fizičke probleme i bolesti.
Ovo su samo neki razlozi zašto psiholozi, veterinari i članovi društava za zaštitu životinja preporučuju ljudima u trećem dobu da drže psa, mačku, ribicu, papagaja ili neku drugu životinju, koju će voleti i o kojoj će brinuti. Studije su pokazale da životinje pomažu vlasnicima i da se oporave od srčanog udara, a posebno da održavaju svakodnevnu rutinu. Rutina, pak, kao i milovanje životinje, pomažu u smanjenju stresa, a samim tim i rizika od raznih bolesti. Izvođenje psa u šetnju ili igra sa mačkom stimuliše proizvodnju serotonina i dopamina, koji pomažu da se ljudi osećaju mirno i opušteno. Dokazano je i da vlasnici životinja imaju niži nivo holesterola i triglicerida, što smanjuje opasnost od srčanog udara.
Prema rečima Dunje Kovač, dr veterinarskih nauka i bihevijoriste, briga o kućnom ljubimcu starijima može produžiti život i naučiti ih kako da vode bolju brigu o sebi.
– Vlasnici stariji od 65 godina za trećinu manje posećuju lekara od svojih vršnjaka koji nemaju ljubimca. LJubimac, uključujući i ribice u akvarijumu, pozitivno utiču na zdravlje smanjujući lokomotornu napetost (mišića). Jedan od glavnih razloga ovakvih terapeutskih efekata je taj što kućni ljubimac obezbeđuje osnovnu ljudsku potrebu za dodirom – kaže dr Kovač.
UDOMLJAVANJE TOKOM KORONE
ISTRAŽIVANJA u svetu, ali i situacija kod nas, pokazali su da je dosta ljudi trećeg doba tokom korone kupilo ili udomilo životinje, kaže dr Kovač. One su im pomogle da lakše prebrode zatvaranje.
Maženje, držanje, češkanje i grljenje životinje može da opusti i uteši u stresnim situacijama, a društvo životinje pomaže ljudima da pronađu smisao i sreću. Životinje im pomažu da se osete potrebno i korisno jer moraju da brinu o drugom živom biću. Tako podižu samopouzdanje.
– Starijima je potrebno, zbog kardiovaskularnih bolesti, dosta šetnje, pa im je ljubimac dobar razlog da izađu na vazduh dva-tri puta dnevno – kaže Kovač.
– Za depresivne i introvertne, najbolje rešenje je pas. Dok ga šetaju, neko će prokomentarisati da je lep, vlasnik će morati da odgovori, i tako započinje komunikaciju.
Za manje pokretne ili nepokretne starije, idealno rešenje je mačka. Osim što ne moraju da je izvode, mačke vole da se maze i leže na vlasniku, posebno ako je neki organ bolan. Dr Kovač ih preporučuje naročito za anksioznije i kolerične tipove ljudi. Predenjem, mačke izazivaju vibracije koje, baš poput elektromasaže, pomažu kod opuštanja mišića. Ništa manji benefit nije ni to što ljudi sa životinjama pričaju.
Milica Ranković, iz Udruženja za zaštitu životinja “Feniks”, podseća da su kućni ljubimci jedini koji pružaju bezuslovnu ljubav, bez obzira na to kakav je neko – “džangrizav, ogorčen, nagluv”. Takva razmena emocija, koju čovek, a posebno stariji, ne mogu da imaju sa drugim ljudima, dragocena je.
– Naravno, ljubimci drže starije u fizičkoj kondiciji, ali i psihičkoj. Održavaju njihove kognitivne funkcije jer im pomažu da imaju dnevnu rutinu. U određeno vreme ih hrane, šetaju, četkaju, menjaju posip, popričaju sa njima – primećuje Ranković.
Studija iz 2008. godine objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences otkrila je da psi postaju ljubomorni kada ne dobiju poslasticu za trik, a drugi pas u blizini je dobije. Psi bi postali nervozni, počeli bi grebati, prestati raditi trikove i izbjegavati druge pse. Zanimljivo je to što psi nisu bili ljubomorni ako bi drugi pas dobio komad mesa, a oni komad kruha – bitno je samo da i oni nešto dobiju.
Ova slika se veoma često može videti na ulicama naših gradova. Pas trči za vozilom, besno laje iz sve snage i pokušava da ujede točak. To je refleks prastarog načina lova koji je bio uslov za održanje života. Ugristi divljač, zadaviti je i tako obezbediti hranu, ne samo za sebe već i za gospodara. Iako se pas ponaša nagonski, ipak shvata da je auto mašina i da je trka uzaludna. Povlači se i vraća u svoje prebivalište.