Home

Pomažu i pticama da polete

 

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode odgovara na gotovo svakodnevne pozive građana koji pronađu ugrožene životinje


„MOLIM vas, pomozite mi! Obraćala sam se svima. Zvala sa sve službe i udruženja za koje znam, i niko nije mogao da mi pomogne. U mom dvorištu je ptica, ne može da leti…“ Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, prema rečima Marka Tucakova, ornitologa u ovoj instituciji, zatrpan je ovakvim pozivima i prijavama koji stižu iz cele države, a najviše iz Vojvodine.

U ovakvim kritičnim situacijama koje zadese divlje životinje, objašnjava Tucakov, stručnjci Zavoda reaguju najbrže moguće, i izlaze na teren. Do sada su, kako su pedantno zabeležili, zbrinuli 55 vrsta ptica, koje su najčešći „pacijenti“.

– Praktično svim životinjskim vrstama sa kojima se srećemo potrebna je ili će možda biti potrebna naša pomoć – ukazuje Tucakov. – Situacije u kojima se to dogodi su najčešće u periodu razmnožavanja, kada se pronađe ugroženo gnezdo ili ptica koja je ispala iz gnezda i ne može sama u njega da se vrati, kao i kad se nađu bolesne ili fizički povređene ptice ili sisari.

Kod sisara, ptica i gmizavaca, kojima je najčešće potrebna pomoć, objašnjava Tucakov, učestale su u situacije kada se nađu u nepoznatoj ili neočekivanoj sredini, u našim dvorištima ili objektima.

 Pošto nemamo registrovanu veterinarsku delatnost, niti bilo kakav objekat za trajniji smeštaj i držanje ugroženih životinja, u najvećem broju slučajeva zbrinjavanje se sastoji od davanja usmenih uputstava nalazačima divljih životinja, te preuzimanja same životinje – kaže Tucakov.

Preuzete životinje se, posle procene njenog stanja, brzo puštaju u prirodno stanište ili smeštaju u Prihvatilište za divlje životinje u zoo-vrtu na Paliću.

– U prihvatilištu životinje dobijaju profesionalnu veterinarsku negu, pa se, posle lečenja osposobljavaju za samostalan život u prirodi i na kraju puste – nabraja naš sagovornik.

Tim Zavoda uz Tucakova čine i tehničari Nikola Danilović i Nebojša Stojanović, a deluju u konsultaciji sa kolegama ornitolozima Nikolom Stojnićem i Slobodanom Puzovićem, herpetologom Vladimirom Dobretićem i stručnjakom za zaštitu sisara Jadrankom Delić.

POMOĆ I POZIVI

– DA bi delovali još brže, i da bi se sistem zbrinjavanja ugroženih jedinki životinja poboljšao, potrebna je bolja opremljenost i intenzivnija koordinacija između nalazača ugroženih jedinki, Zavoda i Prihvatilišta – kaže Tucakov. – Upravo zato skrećemo pažnju svima koji žele da pomognu divljim životinjama, da što pre kontaktiraju sa nama prilikom nalaza, putem našeg telefona 021/4896-301, elektronskom poštom na adresu novi-sad@pzzp.rs ili naloga na „Fejsbuku“, kako bi nam pomogli da odlučimo šta je za konkretnu životinju u konkretnoj situaciji najbolje da se uradi.

Mašina steriliše knjige u Japanu

 

Biblioteke širom Japana od sada koriste mašinu koja steriliše knjige pomoću ultraljubičastog svetla, što daje sigurnost i uverenje posetilaca da mogu bezbedno da iznose iznajmljene knjige tokom pandemije korone, javila je agencija Rojters.

Biblioteka Narimasu u Itabašiju, severno od Tokija, poseduje tu mašinu instaliranu još od 2018. godine, ali je direktor te ustanove naglasio da se ona sada koristi trostruko više.
Čitaoci mogu da koriste mašinu koja se nalazi odmah pored prednjeg dela stola u biblioteci, nakon što uzmu knjige, a zatim opet po povratku, ali sve to nije obavezno, odnosno nije uslov da se jedino tako sme ući u biblioteku.

Upravnici biblioteka u zemlji instaliraju tu mašinu, uz pomoć koje je potrebno 30 sekundi da se knjiga steriliše pomoću UV svetlosti i onda korisnici samo treba da „lepršaju“ stranicama da bi očistili prašinu.
Za mnoge od onih koji su bili u biblioteci ta mašina je bila veliko iznenađenje, jer im je odbojna pomisao na mogućnost prenosa Kovida 19 preko knjiga.

 

 

Korisnica Eriko Isozaki, koja dolazi u biblioteku jednom nedeljno da pozajmljuje dečije knjige, rekla je da je mašina veoma zabavna njenom sinu, jer je on bio fasciniran upravo plavim ultraljubičastim svetlom, koje je za njega prava atrakcija.

„Nisam sigurna koliko je ovo efikasno, ali mislim da je bolje i to nego da nemamo ništa, a i zabavno je, jer izgleda da moje dete baš uživa u gledanju mašine”, izjavila je Eriko Isozaki.

Mnogi od njih su koristili mašinu prilikom vraćanja knjiga, kao što je to činio 77-godišnji Jasuhita Kobajaši, koji je takođe izrazio blagu sumnju kao i prethodna korisnica.

„Osećam olakšanje, jer sterilišem knjige, ali nisam siguran da li je to stvarno efikasan način.“

Iako je Japan izbegao veliku stopu smrtnosti usled napada kovida 19, u odnosu na tragedije u drugim zemljama, sada se to menja s dolaskom trećeg talasa koronavirusa.

UV zaštita od virusa

Džepni sterilizator je uređaj sa ultraljubičastim zracima kojim se dezinfikuju i sterilišu predmeti za ličnu upotrebu i za rad (telefoni, upaljači, naočare, tastatura i miš i sl.).  Uništavaju viruse, bakterije i druge patogene mikroorganizme dokazanom efikasnošću od 99.9 %. Dezinfekcija životnog
prostora i radnih površina je moguća i hemijskim sredstvima i može biti veoma efikasan način za uklanjanja bakterija, virusa i drugih patogena.  Međutim postoji lakši, efikasniji, brži i bezbedniji način dezinfekcije UV germicidnim lampama predmeta za rad i ličnu upotrebu sa kojima imamo direktan dodir.

 

 

UV germicidna lampa je posebno pogodna za dezinfekciju predmeta koji ne trpe čišćenje tečnim i
agresivnim supstancama. Tako, da ako želite da lako i efikasno dezinfikujete vaš mobilni telefon, ključeve, naočare, novčanik, flašicu sa vodom, tastaturu i miša i druge predmete koje svakodnevno koristite, najbolje rešenje je džepni sterilizator.

 

Ovaj sterilizator je idealan i za putovanje, jer ćete u samo 10 sekundi da sterilišete sedišta i šipke unutar autobusa, automobila, aviona ili voza. Lagan i kompaktan,idealan je za svaki neseser ili torbu, uvek sa vama za potpunu dezinfekciju svih površina.

 

 

 

 

 

UV Sterilizator ima sigurnosni senzor koji isključuje svetlo kad god je okrenuto od direktne površine ili predmeta.

Džepni UV Sterilizator možete poručiti putem naše Online prodavnice ili klikom ovde

UV-C svetlo može da deaktivira virus koji izaziva COVID-19 – Kako bezbedno primeniti ovu tehnologiju u dezinfekcione svrhe?

 

 

Kako se svet suočava sa prvom globalnom pandemijom našeg doba, tehnologija kao što je UV-C svetlo za dezinfekciju će igrati jednu od bitnijih uloga u našoj budućnosti.

Postoje tri tipa UV zračenja koja se nalaze u sunčevoj svetlosti. Tu su UV-A i UV-B, koja prepoznajete sa pakovanja zaštitnih proizvoda za sunčanje. UV-A i UV-B zračenja izazivaju opekotine na koži i znakove starenja kože kao što su bore i staračke pege, pa čak mogu da izazovu i rak kože. Što se tiče UV-C, mi ne dolazimo u kontakt sa tim oblikom zračenja jer ga ozonski omotač Zemljine sfere filtrira. Talasna dužina UV-C svetla je kraća od talasne dužine svetla koje vidimo i najefikasnija je u deaktiviranju virusa na dužini od 260-265nm, koja je poznatija kao „germicidni vrh“. UV-C sijalice kompanije Signify rade na talasnoj dužini od 254nm, koristeći ultraljubičasto svetlo da deaktiviraju mikroorganizme kao što su virusi i bakterije, čime oni postaju neškodljivi za čoveka. Za sve mikroorganizme koji su do sada testirani izlaganjem UV-C svetlu se pokazalo da nisu otporni na UV-C svetlo. Ovo je takođe dokazano na Bostonskom univerzitetu gde je testiranjem utvrđeno da Signify germicidno UV-C svetlo smanjuje virus za 99% u roku od 6 sekundi.
 
 
Ljudi i životinje ne bi smeli da se izlažu germicidnom UV-C svetlu na ovoj talasnoj dužini jer može doći do oštećenja kože i očiju za svega par minuta izlaganja. Primenom odgovarajućih mera zaštite, i dobrom obukom i pripremom svih korisnika za pravilnu primenu UV-C svetla, UV-C dezinfekcija je priznata i dobro utemeljena mera dezinfekcije.
 
 
UV-C proizvodi za profesionalnu namenu kompanije Signify su napravljeni i namenjeni za upotrebu od strane obučenih profesionalaca koji preduzimaju odgovarajuće mere zaštite. Postoje i rešenja kod kojih UV-C zračenje sa 254nm je bezbedno koristiti u prisustvu ljudi u prostoriji. Sistemi za dezinfekciju gornjeg sloja vazduha su napravljeni tako da omogućavaju ljudima da budu prisutni u prostoriji tokom rada takvog sistema. Ovakvi sistemi se montiraju visoko u prostoriji i dezinfikuju vazduh putem prirodne konvekcije dok prolazi kroz dobro kontrolisanu i usku UV-C ozračenu zonu koja ostaje blizu plafona. Ova zona se nalazi na visini koja je iznad površine na kojoj ljudi obično borave. Ljudi mogu boraviti u prostoriji u kojoj se koriste i UV-C komore za dezinfekciju predmeta. Predmeti se postavljaju unutar komore radi dezinfekcije. Samo UV-C zračenje se u potpunosti zadržava unutar komore po istom principu po kom se mikro-talasi apsorbuju unutar mikrotalasne rerne.
 
 
 
Mere predostrožnosti su potrebne kada su površine direktno izložene UV-C izvoru svetla. Ovo je slučaj kada se dezinfikuju površine npr. u kancelariji ili u autobusu. Kako bi se sprečila oštećenja kože ili očiju koja mogu nastati usled direktnog izlaganja UV-C izvorima svetla, ni ljudi ni životinje ne smeju biti prisutni tokom UV-C ciklusa dezinfekcije površina. Zbog toga se ovi ciklusi najčešće sprovode noću kada su svi ljudi već napustili kancelariju ili se autobus vratio u garažu. Radi veće sigurnosti, moguće su dodatne mere bezbednosti uz pomoć senzora koji mogu da isključe UV-C izvore svetla ukoliko detektuju prisustvo čoveka ili životinje. UV-C svetlo sa kraćom talasnom dužinom (u rasponu od 207 – 222nm) je ponekad poznato kao „Far UV-C“ Far UV-C svetlo ne može da prodre kroz ćelije kože, tako da postoji mogućnost da se koristi za dezinfekciju prostorija u kojima ima ljudi.
 
Pandemija COVID-19 je širom sveta ubrzala razvoj i primenu UV-C proizvoda za dezinfekciju. Imajući to u vidu, od ključne je važnosti da se kompanije, koje su uključene u proizvodnju i primenu germicidnog UV-C osvetljenja, pridržavaju najviših standarda bezbednosti. Svetska asocijacija za osvetljenje je razvila smernice za proizvođače i korisnike UV-C proizvoda za dezinfekciju koji se fokusiraju na povećanje bezbednosti proizvoda za njihove korisnike. UV-C proizvodi kompanije Signify su razvijeni i kreirani tako da ispunjavaju visoke standarde koji su definisani ovim novim smernicama.
 
 
Kako se pandemija Korona virusa brzo širi, strani naučnici su izumeli personalnu džepnu verziju UV sterilizatora koja će Vam pomoći da dezinfikujete i sterilišete predmete za ličnu upotrebu. UV džepni sterilizator uništava viruse, bakterije i druge patogene mikroorganizme dokazanom efikasnošću od 99.9 %.
 
Kompletnu specifikaciju i način rada uređaja možete pogledati ovde
 
U koliko želite kupiti UV džepni sterilizator možete ga poručiti ovde

Zaštita od Detlića i ostalih ptica pomoću zvučnog uređaja

 

Po prirodnim zakonima izvesne grabljive vrste hrane se ostalim vrstama. Među pticama to su familija jastrebova, orlova i sova koji su najizrazitiji predstavnici ptica grabljivica. Većina njih napada i hrani se pacovima, miševima, zečevima, pticama i ostalim kičmenjacima. Koristeći ovu prirodnu zaštitu, SONIČNI TERAČ PTICA LS-2001 emituje zvukove grabljivica i to orlova, sokolova, jastrebova i familije sova i na taj način plaši ptice kao što su vrapci, detlići, svrake i vrane, golubovi, čvorci….. Ovaj humani i ekološki čist metod rešiće probleme koje imate sa pticama bez povređivanja životinja i bilo koje prirodne vrste. Pored toga, oteraće i poljske miševe i zečeve. Zahvaljujući ugrađenom PIR senzoru, terač ptica takođe može biti korišćen kao posebna vrsta obezbeđenja. Uređaj će registrovati bilo kakav pokret na imanju i aktivirati prirodni alarmni sistem. Uređaj ima mogućnost podešavanja jačine zvuka koji se emituje. Uređaj radi pomoću struje napona 12V i ima pokrivnu moć do 40 ari.

 

 

Zaštitite se od puhova pomoću ultrazvučnog uređaja

Kako se bliže hladni dani Puhovi kao i ptice teže za toplijim krajevima u ovom slučaju su to najčešće tavani vikendica,krovovi kuća ili neko drugo njima pogodno mesto za razmnožavanje ili boravak u hladnim danima. Puhovi su poprilično mali za glodare, sa dužinom tela od 6 i 19 cm, i težinom između 15 i 200 grama. Po izgledu podsećaju na miševe, ali za razliku od miševa imaju krzno na repovima. Okretni su i prilagođeni penjanju. Većina vrsta puhova su noćne životinje. Puhovi imaju veoma izoštren sluh. Mogu da budu u hibernaciji šest meseci u godini, ili čak i duže ako vreme ostane relativno hladno, ponekada se bude na kratke periode vremena da jedu hranu koju su stavljali u zalihe u blizini jazbine. Tokom leta, steknu masne naslage na telu, da ih održe u životu kroz period hibernacije. Puhovi se razmnožavaju jednom ili dva puta godišnje, na svet donose u proseku četiri mladunčeta, koje nose od 21 do 32 dana. Mogu živeti i do pet godina. Mladunčad na svet dolaze bez krzna, i bespomoćna, a oči otvaraju tek osamnaest dana nakon rođenja. Polno zreli postaju po završetku prve hibernacije. 

Istraživanja pokazuju da je populacija puhova opala u zadnjih sto godina. Uništavanje šumskih predela, klimatske promene i druge nepogode uticale su na to smanjenje, ali se preduzimaju razne mere da bi se ono smanjilo. Postavljaju se gnezda uz drveće koja su veoma pogodna za život puhova i pospešuju njihovo razmnožavanje, samim tim i očuvanje vrste.

    Puhovi su potpuno zaštićeni zakonom iz 1994. godine. Kada se uzmu u obzir svi zakoni prekršajem se smatra:
  • namerno lovljenje, ubijanje ili nanošenje povreda puhovima;
  • svesno uznemiravanje puhova, i uništavanje njiuhovih jazbina, ili teritorije za razmnožavanje;
  • usvajanje ili prevoženje puhova, ili bilo kojih delova njihovih tela;
  • prodavanje, razmenjivanje ili trampljenje puhova, ili bilo kojih delova njihovih tela.

Kako bi doprineli očuvanju ove vrste od istrebljenja, naša preporuka u zaštiti od puhova je uređaj Transonic PRO koji koristi zvučne (čujne)
i ultrazvučne (nečujne) talase koji odbijaju štetočine u zatvorenom prostoru.

-Naša istraživanja su pokazala da su štetočine pobegle od Transonic PRO uređaja jer ne mogu da se prilagode stalnim menjanjem ultrazvučnih i zvučnih talasa koje emituje uređaj. Transonic PRO remeti stanište štetočina, njihovu ishranu i komunikaciju, primoravajući ih da napuste to područje.

SAČUVAJTE VAŠ DOM: Dobra higijena najbolje štiti od insekata

 

Najveći i najopasniji „napasnici“ u kući su muve, jer prenose bakterije, gljivice i parazite. U zgradi od deset stanova je dovoljno da u jednom budu loši uslovi i svuda će biti bubašvabe. 

I pomisao na insekte u kući, mnoge uznemiri jer ih se uglavnom plaše i gade. Osim toga, teško ih je uhvatiti i u potpunosti uništiti kada se zapate u domu. Takođe, izvor su zaraze jer idu na hranu, razne namirnice. Stručnjaci ističu da je uloga insekata u prirodnom lancu velika i neophodna, jer su korisni.
– Svi insekti, počevši od bubašvaba, buba rusa, mrava, paukova, čak i moljaca i muva, postoje s razlogom jer su sitni čistači organskih otpadnih materija. Smatraju se štetočinama jer dolaze sa nehigijenskih mesta. Ukoliko sa sobom donesu i mikroorganizme, mogu da ugroze zdravlje ljudi. Leti ih, naravno, ima više jer im pogoduju klimatski uslovi pa su izuzetno aktivni, razmile se svuda gde im odgovara. Naročito vole toplo i vlažno vreme – objašnjava biolog dr Ivan Aleksić, rukovodilac Službe za biocide i medicinsku ekologiju iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

 

* Čini se da ljudi najviše zaziru od bubašvaba?

– Bubašvabe su se prilagodile tokom evolucije na život sa čovekom, a znatno ih je manje od kada je u kućama bolja izolacija i klimatizacija. Traže hranu organskog porekla, mrvice, tragove masnoće. Od higijene ukućana, naročito u kuhinji, zavisi koliko će se razmnožiti. Ako se ne vodi dovoljno računa, eto njih na „gozbu“. S obzirom na to da se množe veoma brzo, u potrazi za novom teritorijom počinju da se šire i lako ulaze u stanove u blizini, iako se tamo vodi računa o higijeni. Dovoljno je da se u zgradi sa desetak stanova samo jedan ne održava na valjan način, pa da nastane pravi haos kod svih. Razmnožavaju se tako što nose jaja u čauri na telu i polažu ih u kući – kaže sagovornik „Života plus“.
Bubašvabe, crne ili smeđe boje, su štetočine jer dolaze na hranu i kontaminiraju je noseći na sebi uzročnike zaraze i bolesti, koji ostaju na namirnicama. One idu u potragu za hranom hiljadama godina, ali civilizacijski razvoj im pruža šansu da probaju nešto bolje i ukusnije, pa opsedaju kuće i kuhinje.
– U dodiru sa hranom mogu da budu mehanički prenosioci brojnih bakterija, njihov izmet izaziva alergijske reakcije, koje su inače karakteristične za grinje. Zato bi osobe koje su alergične na kućne alergene trebalo da obrate pažnju na eventualno prisustvo bubašvaba – upozorava naš stručnjak.

* U čemu se razlikuju bubaruse od bubašvaba?

– Nezgodnije su od bubašvaba jer se lakše prilagođavaju i brže razmnožavaju, pa ih ima mnogo više. Stacioniraju se i na višim spratovima, za razliku od crnih bubašvaba, koje uglavnom ostaju na nižim ili u okolini zgrada gde je mnogo đubreta organskog porekla. Dok bubašvabe u stanove dolaze kanalima gde su postavljene toplovodne, kanalizacione i druge cevi, bubaruse se penju i preko zida ulaze kroz prozor ili drugi otvor. Iako su manje od bubašvaba, izazivaju izuzetno neprijatan osećaj kod ljudi kada ih ugledaju. Uz insekticide i druge preparate, a naoružani strpljenjem, ukućani će uspeti da ih oteraju. Ali, pod uslovom da se higijena, pre svega kuhinja i kupatilo, održavaju na pristojnom nivou – poručuje dr Aleksić.

* Koliko je teško „obračunati“ se sa mravima u kući?

– Žuti „faraonski“ ili crni idu svojom, tačno zacrtanom putanjom i do najviših spratova solitera. Više ih je u novim naseljima gde su u potrazi za hranom i vodom. U kolonama dolaze i odlaze u svoja staništa, pri čemu im je nemoguće preseći put. Crni mravi su opasniji od žutih, jer prilikom ujeda, ako su isprovocirani, izbacuju koncentrovaniju mravlju kiselinu. Mesto ujeda boli, javlja se crvenilo koje nakon izvesnog vremena samo prolazi bez ikakvih posledica. Mravi nisu prijatni za gledanje, ali mogu da se oteraju insekticidnim preparatima, na primer specijalnom kredom ili da se zovu stručne službe ukoliko su rašireni po celoj zgradi – kaže ovaj biolog.

* Ko su najveći napasnici među „kućnim“ insektima?

– Najveći napasnici su muve, kućna muva je najuspešnije adaptiran organizam na čovekovo stanište. U toku godine se više puta razmnožava, larve se hrane organskim otpadom koji ostavlja čovek i ima ih svuda. Od njih se s pravom treba pribojavati, jer su mehanički prenosioci bakterija, gljivica, parazita. Uzročnike različitih zaraza prenose na nožicama, krilima, usnom aparatu i ostavljaju na hrani, sokovima i ostalim prerađevinama. Na ovaj način kod ljudi mogu da izazovu dijareju, tifus, koleru, dizenteriju, a prenose i salmonelu. Teško ih je ukloniti jer brzo postaju rezistentne na svaki novi insekticid.
Sagovornik „Života plus“ ističe da su još opasnije muve koje napadaju stoku. Životinje zbog njih mogu da smanje i prinos mleka. Neke vrste muva polažu larve na kožu stoke, one se hrane njihovim potkožnim tkivom što je za životinju pravo mučenje.

* Veliki problem predstavljaju i moljci?

– Ovi mali leptirići su prave štetočine u okruženju čoveka. Za hranu koriste žitarice, testenine, brašno, orašaste plodove, pirinač, odeću, novine… Svuda ostavljaju tragove pretvarajući se u gusenice, koje se prvo učaure, a kasnije postaju leptirići. Namirnice zagađene gusenicama moljaca mogu da se spasu ukoliko se zamrznu, a zatim proseju. Gusenice je lako prepoznati po ružičastoj boji. Inače, ovi moljci se razlikuju od moljaca koji se hrane garderobom, njih ne privlače namirnice već prljave stvari, zbog kompleksa vitamina B koji se nalazi u ljudskom znoju. Vitamini su im potrebni za razvoj larvi. Takođe ih privlače i fleke koje progrizu i sve što je organskog porekla, čak i krzno – objašnjava dr Aleksić.

Spas su repelenti jakog mirisa, koji teraju i moljce i njihove larve.

NE BACAJTE ĐUBRE OKO ZGRADE!

Da bi se oslobodili bubašvaba i buba rusa neophodno je održavanje higijene ne samo u zgradi, već i u njenoj okolini. Ovo je posebno važno za stare građevine, gde su stare kanalizacione cevi i infrastruktura. Insekti u podnožju zgrada imaju svoje stanište, ali to ne znači da moraju i da dospeju u stanove. Da se to ne bi dogodilo, preduslov je da se ne bacaju otpaci hrane i drugo đubre kroz prozor i u dvorište, da se ne prosipa ulje već da okolina bude uredna. Ako se dogodi da u stanove stignu insekti, najbolje je pozvati službu za dezinsekciju da očisti celu zgradu. Oni koji žele sami da se sa njima izbore, trebalo bi da znaju da su na pojedine preparate rezistentni i zato ih treba menjati, sve dok ne nestanu. Ovo posebno važi za izuzetno otporne bubaruse.
Protiv kućnih napasnika koriste se razne krede, otrovni mamci u kutijama koje oni vole, hemijska sredstva u vidu sprejova kojima se kritična mesta prskaju, preparati u obliku gela, koji se stavljaju na nedostupna mesta… Važno je da se zna da slučajni kontakt sa tim preparatima nije opasan za decu i za odrasle – naglašava dr Aleksić.

PAUCI UNIŠTAVAJU KOMARCE!
Pauci nisu štetočine, već korisni stanovnici naše planete i životnog okruženja jer uništavaju razne insekte, muve i komarce. Iako pojedine vrste ujedaju i izazivaju alergijske reakcije u vidu otoka, crvenila i svraba, ti simptomi spontano prolaze bez ikakvih posledica. Samo nekoliko vrsta imaju jak otrov i mogu biti opasne po život ljudi, kao što je crna udovica na primorju. Opasne vrste ne žive na našim prostorima, pa preterani strah od pauka nije opravdan – naglašava sagovornik „Života plus“.

MALI SAVET: Kako da se zaštitite od insekata


 

Beogradski zavod za javno zdravlje savetuje građane kako da se zaštite od ujeda komaraca, osa, stršljena, krpelja, pčela i bumbara.
Kako navode, početni kontakt sa insektom može biti bolan i praćen je reakcijom na otrov koji u kožu ulazi kroz usta ili žaoku insekta. Ipak, u najvećem broju slučajeva ubodi i ujedi insekata izazivaju blaže reakcije koje prolaze u roku od par sati ili dana ne ostavljajući posledice. Međutim, u nekim slučajevima, kod posebno osetljivih osoba, ubod pčele, ose ili stršljena može izazvati jače alergijske reakcije koje mogu biti opasne po život, dok su komarci mogući prenosioci različitih zaraznih bolesti poput groznice Zapadnog Nila i slično. Takođe, ujed zaraženog krpelja moze dovesti do Lajmske bolesti, koja, ukoliko se na vreme ne uoči i ne leči, može imati ozbiljne posledice.

Ipak, pridržavanjem nekih osnovnih saveta možete znatno smanjiti rizik i zaštititi sebe i svoje najmilije od uboda i ujeda insekata:

  • izbegavajte blizinu mesta na kojima se insekti razmnožavaju i roje – stajaće vode u prirodi (bare, močvare, kanali i sl.) ili dvorištima (bazeni, česme), cvetajuće bašte, kompost, kante i kontejneri za smeće
  • izbegavajte da prolazite ili boravite blizu gnezda insekata – veća je verovatnoća da će vas insekti napasti ukoliko se osete ugroženim, tako da je veoma važno ne dirati njihova gnezda. Mesta gde insekti najčešće prave svoja gnezda i košnice su trulo drveće, panjevi, stare automobilske gume, kante i kontejneri za smeće, ili su ona ukopana u zemlju.

  • ispraznite posude i isušite nepotrebne barice u vašem dvorištu ili okolini kuće
  • postavite zaštitne mreže na prozore i vrata od dvorišta/terase, i redovno proveravajte njihovo stanje
  • sklonite gnezda i košnice insekata, naročito u blizini mesta gde deca borave i igraju se – gnezda nikada nemojte uklanjati sami, već zatražite pomoć stručnjaka za dezinsekciju!

 

INSEKTE PRIVLAČE KOZMETIKA I HRANA: Izbegavajte korišćenje kozmetičkih preparata (parfema, krema, mleka za telo) i proizvoda za ličnu higijenu (sapuni i sl.) sa jakim mirisima, jer oni privlače insekte. Miris hrane takođe privlači insekte. Slatkiši, sladoled, voće, zaslađena pića, lubenica i tunjevina samo su neke od vrsta namirnica primamljivih insektima. Budite pažljivi kada konzumirate ove i slične namirnice.

Ozakonjena zaštita ptica!

Beograd-
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pozdravilo je danas odluku Narodne skupštine Republike Srbije koja je izglasala Zakon o potvrđivanju sporazuma o očuvanju aftičko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa (AEWA)

Aftičko-evroazijski sporazum o zaštiti migtratornih ptica (AWEA), kao deo Konvencije o zaštiti migratornih životinja, obezbeđuje neophodnu saradnju brojnih država preko kojih preleću ili se u njima zadržavaku ptice selice na svojim seobama, od Artaktika do Rta dobre nade. Preko ovih područja preleću stotine miliona divljih ptica svake godine u pravcu severa ili juga, i one su izložene velikom broju različitih pretnji. Pretnje dolaze u ključnim periodima života ptica, kada im je, tokom preleta ili sletanja na tlo, neophodan mir da bi stigle do svog cilja, i to dvaput godišnje.



Sporazum je potpisalo 77 država Evrope, Azije i Afrike, kao i Evropska unija. Predstavnici zemalja potpisnica redovno se sreću i razmatraju koliko je njegova primena efikasna. Osnovne mere koje zemlje potpisnice moraju zajedno da sprovode su zaštita samih ptica selica, zaštita njihovih staništa, upravljanje ljudskim aktivnostima, istraživanje i monitoring ptica selica i obrazovanje pojedinca, organizacija i institucija radi bolje primene ovih mera. Za ove aktivnosti zemljama potpisnicama su na raspolaganju i zajednička sredstva.

Jedna od osnovnih pretnji za ptice selice je krivolov, i to naročito u južnoj Evropi (uključujući i naše krajeve), na Bliskom Istoku i u Africi. On utiče ne samo na smanjenje populacija ugroženih vrsta, nego drastično pogoršava stanje populacija koje prežive te remeti uobičajene životne cikluse u svetu u kom za ptice ostaje sve manje mesta.
Iako regulisani lov ne zabranjuje, uvažavajući naučne podatke o veoma štetnim efektima olova na ptice, ostali biodiverzitet, životnu sredinu i ljudsko zdravlje, Sporazum uvidu zabranu korišćenja olovne sačme u lovačkoj municiji, koju su državedužne da postepeno. Olovna sačma, naime ima svoje alternative u potpuno bezbednim drugim metalnim legurama, a njeno korišćenje već je zabranjeno u mnogim zemljama.

OVO NISTE ZNALI: Evo kako pacovi u Srbiji rudarima spasavaju živote! (FOTO)

Imaju neverovatan predosećaj za nesreću. Kada treba nešto da se desi, kao da osete, uznemire se i počnu da cijuču. Najčešće se u tom slučaju rad prekida, i rudari idu na sigurne lokacije. Bilo da je u pitanju zemljotres, metan, odron ili nešto četvrto. Kada beže oni, sklanjamo se svi“ – otkriva Goran Nikolić, predsednik Sindikata Javnog preduzeća “Resavica”. 

Nakon što se prethodnog meseca dogodila tragedija u kojoj je život izgubio rudar Željko Miletić, otvorilo se ponovo pitanje o zaštiti ovih radnika, kao i o neophodnosti ulaganja države u ovaj sektor.

Prema pokazateljima, rudari u Srbiji spadaju u grupu radnika koji najviše rizikuju svoj život na radnom mestu, s opremom koja je u proseku stara 20 godina, a za to su uglavnom nedovoljno plaćeni. O tome su dobro upoznati i u Vladi Srbije, pa su tako ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin prilikom proslave dana rudara naveli da pored zastarele opreme nedostaje i radna snaga, i da samo u Senjskom rudniku nedostaje čak 200 rudara!

U takvoj situaciji, rudari koji svakodnevno silaze nekoliko stotina metara ispod zemlje, snalaze se kako znaju i umeju. Iskustvo i instinkt im pomažu mnogo kako bi izbegli nesreće, ali je malo poznato da su njihovi najveći prijatelji kada siđu u jamu – pacovi, kao i da taj glodar predstavlja zaštićenu životinju kod ovih trudbenika.

Kako objašnjava Goran Nikolić, predsednik Sindikata Javnog preduzeća podzemne eksploatacije uglja (JP PEU) “Resavica”, pacovi su jedine životinje koje silaze tako duboko u zemlju, i predstavljaju svojevrsne zaštitnike na radu u jami.

Još kada sam počinjao da radim, starije kolege su me upozorile da ću se non stop sretati sa pacovima, ali da ih nikako ne ubijam, već da oni ispod zemlje, zajedno obitavaju sa rudarima. A uskoro mi je postalo jasno i zašto. Oni su jedine životinje koje se spuštaju toliko duboko, i sem njih dole u mračnim jamam nema drugih životinja. Drugo, mnogo je važnije to  što imaju neverovatan predosećaj za nesreću. Kada treba nešto da se desi, kao da osete, uznemire se i počnu da cijuču. Najčešće se u tom slučaju rad prekida, i rudari idu na sigurne lokacije. Bilo da je u pitanju zemljotres, metan, odron ili nešto četvrto. Kada beže oni, sklanjamo se svi – navodi Nikolić. On otkriva da je dugogodišnja “saradnja” sa ovim životinjama dovela do toga da im rudari redovno ponesu  sa površine zemlje i malo hrane.

Čudna je to stvar. Iako se većina ljudi plaši njih i užasava se pacova, iskustvo me je naučilo da kada sam u rudniku možemo slobodno da im verujemo. Kada silazimo u jamu, redovno im nosimo i malo hrane, pošto delimo sve, kako se kaže “i dobro i zlo” – kaže on

Nikolić navodi kako mu se jednom prilikom na dežurstvu desilo da mu je dok je bio sam u jami, jedan od njih upozorio na urušavanje jednog od tunela.

„Bio sam sam u jami, bila je noć, trebao sam da izvršim neke provere, kako bi jutarnja smena mogla da nastavi da kopa. Desilo mi se da kada sam prolazio tunelima, tri puta naiđem na jednog starog pacova, koji je bio uznemiren. Kao da mi je nešto govorio. Preskakao sam ga i sklonio se na sigurno. Na mestu na kome sam ga sreo, neposredno nakon toga se desila nesreća, obrušio se tunel i moj kolega je nastradao“ – otkriva Nikolić.

Podsetimo, prosečna plata rudara u Srbiji je od 40.000 do 50.000 dinara, dok je plata početnika nešto veća od 30.000 dinara. Radnici koji rade na najtežim poslovima, kao što je zatrpani Miletić, mogu s noćnim radom i drugim bonusima da dođu i do 60.000, što je shodno mestu i uslovima u kojima se radi, zaista malo. Nema savremene tehnologije, pa se radi starim metodama, većinom ručno, bušenjem ili miniranjem, daleko od tehnologije u savremenim evropskim rudnicima. Na državi i resornim institucijama leži odgovornost da se što pre krene u oporavak kompletnog rudarskog sektora, kako bi se ovakvo stanje popravilo i mogućnost dešavanja nesreća svele na minimum.